On je u intervjuu za magazin Biznis istakao i da je za pokriće gubitaka Srbijagasa u prethodnim godinama potrošeno novca koliko je dovoljno za izgradnju 200 kilometara autoputa ili 300 vrtića.
"Javna i državna preduzeća već dugo imaju direktne negativne efekte na državni budžet jer je država počela da pokriva i one njihove dugove za koje po zakonu nema obavezu", rekao je Randjelović koji je docent i prodekan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dodao je da je tako plaćen Gaspromu dug Srbijagasa i dug Petrohemije NIS-u, a u javnosti se pominje da će pre privatizacije RTB Bora država da preuzme deo dugovanja tog preduzeća, koja su veoma velika.
Umesto toga, smatra on, ispravnije bi bilo da se, kada državna preduzeća ne mogu sama da izmiruju svoje obaveze, njihova privatizacija obavi iz stečaja, jer bi tako potencijalni investitor mogao da kupi samo imovinu, bez obaveza, a trošak nenaplaćenih dugovanja bi se prevalio na poverioce koji su ulaskom u poslovne aranžmane s tim preduzećima i preuzeli rizik. "Ako bi se poreskim obveznicima ponudili ti podaci, verujem da bi politička podrška javnosti sprovodjenju tih reformi bila visoka", rekao je Randjelović.
Na pitanje zašto se sporo sprovode strukturne reforme u koje spadaju i reforma obrazovanja, zdravstva, sistema socijalne zaštite, pravosudja, ocenio je da one donose direktne političke troškove za one koji ih sprovode, a da će koristi od njih biti tek kroz pet do 10 godina.
"Deo objašnjenja se nalazi i u isprepletanosti interesa raznih interesnih grupa, koje svojim delovanjem usporavaju suštinske promene", dodao je Randjelović. U prethodne dve godine, prema njegovim rečima, smanjenje fiskalnog deficita sa 6,6 na 1,4 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) većim delom je postignuto smanjenjem plata i penzija, suzbijanjem sive ekonomije i povećanjem poreza.
Dodao je da je javni dug stabilizovan na nivou od oko 75 odsto BDP-a, ali da se smatra visokim, uzimajući u obzir nivo razvijenosti Srbije: "To se vidi iz činjenice da Srbija ima znatno veće rashode za kamate - oko 3,5 odsto BDP-a, nego razvijene države s većim nivoom duga".
Fiskalna konsolidacija se, kako je rekao, može smatrati uspešno završenom tek kada se javni dug osetnije smanji, na primer na manje od 45 odsto BDP-a, što se smatra adekvatnim nivoom duga za srednje razvijenu državu.
"Ključni rizici za održanje do sada postignutih rezultata i za ostvarenje cilja odnose se na reformu javnih i državnih preduzeća kako se njihovi gubici od više milijardi evra ne bi prelivali na poreske obveznike i poništili sve rezultate fiskalne konsolidacije", rekao je Randjelović.
Drugi potencijalni rizik, rekao je on, jeste "ponavljanje greške iz prethodnih epizoda fiskalne konsolidacije – da se, pošto se ostvare prvi pozitivni rezultati, oni većim delom neutrališu ekspanzivnom fiskalnom politikom".
"Svedoci smo brojnih obećanja i najava: od jednostranog smanjenja nekih poreza, do brzog rasta plata i penzija", naveo je Randjelović.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 17
ajde
@
Taj deo niko ne spori. Problem je deo koji ide Bajatoviću, Ravnoselcima, SPS-u, rusofilskim falangama.... Siguran sam da je mnogo veći.
Jovan
Frodo Bagins
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar