Ovo za
Novosti kaže prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu spornog propisa.
Sa donošenjem zakona se kasni dve godine, a sva je prilika da će biti "probijen" i krajnji rok kada bi zakon trebalo da stupi na snagu - 1. januar 2018. To znači da siromašne i dalje neće imati ko besplatno da zastupa u ostavinskim postupcima ili parnicama, a što bi finansirala država.
Situacija je trenutno zamrznuta i pregovori oko zakona stopirani zbog nesuglasica i dvovlašća u Advokatskoj komori Beograda.
Mada advokati imaju zajednički stav - da ne prihvate ponuđeno rešenje po kom, osim njih, pravnu pomoć mogu da pružaju i NVO, sindikati, pravni fakulteti, njihov stav trenutno nema ko da zastupa. Sve ovo, kaže Gajin, stopiralo je napredak Srbije u vezi sa pregovaračkim poglavljem 23, ključnim u procesu EU integracija.
"Advokati su se štrajkom borili protiv monopola notara, ali sada misle da je sasvim u redu da oni imaju monopol na pružanje besplatne pravne pomoći. Njihov stav je suprotan zakonu. Na primer, Zakon o upravnom postupku kaže da svako može svakoga da zastupa. Udruženja i sindikati imaju službe pravne pomoći, koje rade decenijama, i trebalo je samo njihov rad regulisati zakonom. Svi oni mogu davati pravne savete, a pred sudom mogu zastupati oni koji imaju položen pravosudni ispit", kaže Gajin.
Ovome se najoštrije suprotstavlja advokatura i tvrdi da su takva rešenja protivustavna. To misle i Gajić i Tintor, koji predvode suprotstavljene struje u beogradskoj komori.
"Nije problem u neslozi advokata, već u članu 67 Ustava, koji kaže da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati i jedinice lokalne samouprave. Ne pominju se nadripisarska udruženja, i borićemo se da tako i ostane. Uporno se donose zakoni koji idu na štetu advokature, građana i sudova. Sudovi su već izgubili prihode od taksi, advokati gube posao, a građane svi to skupo košta", kaže Vladimir Gajić.
I Tintor dodaje da se zakon ne donosi 10 godina zbog ustavnih ograničenja i zato što država nema novca.
"Za sve to vreme, NVO pružaju bez problema pravnu pomoć, iako to zakonom nije uređeno. Ministarstvo pravde je zauzelo stav da neće stvar 'lomiti preko kolena' i nadamo se da će tako i ostati. Ukoliko se donese zakon bez saglasnosti advokature, najviše će trpeti građani, koji će izgubiti pravo na kvalitetnu pomoć", poručuje Gajić za Novosti.
Tekst zakona već je bio usaglašen pre godinu i po, ali su raspisani izbori, da bi se posle njih ispostavilo da konsenzusa - nema. Iz Ministarstva pravde poručuju da su se početkom godine izjasnili da neće donositi zakon bez dogovora sa advokaturom, ali i dodaju da trenutno pregovora nema jer advokatura nema legitimne predstavnike.
Onaj ko na kraju ipak dobije pravo da pruža besplatnu pravnu pomoć imaće na raspolaganju 5,6 miliona evra godišnje iz budžeta.
Slobodan Šoškić, dosadašnji predsednik AKB, predaće dužnost Vladimiru Gajiću u ponedeljak. Polovina prestoničkih advokata ovu primopredaju ne priznaje, kaže Tintor i misli da su jedino rešenje novi izbori.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 49
:)
Ukoliko se pružanje pravne pomoći ne dodeli isključivo advokaturi, gradjani Srbije će biti prinudjeni da svoju pravnu pomoć plaćaju privatno ,kao i do sada, jer od državnih činovnika neće biti nikakve koristi.
Adv
adv neki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar