Najčešće okrivljeni su državni organi i njihovi predstavnici: 16 sadašnjih i bivših ministara, 34 nekadašnja načelnika opštinskih i gradskih uprava, dok je u 50 slučajeva traženo pokretanje postupaka protiv institucija, javnih preduzeća ili zaposlenih u njima.
Jedan od najozbiljnijih slučajeva kada je poverenik podneo prijave dogodio se 2014. godine. Tada su matični brojevi 5.190.396 punoletnih građana Srbije deset meseci bili javno dostupni na sajtu Agencije za privatizaciju i preuzimani su u više navrata.
Zbog curenja podataka iz Agencije za privatizaciju poverenik je u januaru 2015. godine podneo prekršajnu prijavu protiv Agencije i odgovornih osoba u ovoj instituciji direktorki Vide Uzelac i Marijane Radovanović. Postupci protiv obe direktorke su zastareli, a Agencija je prestala da postoji u februaru 2016, zbog čega je sud doneo odluku o obustavi postupka.
Evidencija poverenika pokazuje da su 132 od 159 slučajeva okončana, od čega je najviše osudjujućih presuda – 81. Ipak, većina ih se svodi na novčane kazne. Najviša za pravna lica je bila 950.000 dinara, slede po jedna kazna od 400.000 i od 200.000, a ostale su niže i ne prelaze 100.000 dinara. Četvrtina poverenikovih prijava ukupno 40 nije procesuirana do kraja jer su postupci zastareli.
Većina postupaka, njih 86, vođeno je ili se vodi pred Prekršajnim sudom u Beogradu, uključujući i postupke protiv 16 ministara. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar dva puta je bio pod nadzorom Poverenika i dobio dve prekršajne prijave. Dok je u postupku iz 2013, kao direktor Urgentnog centra, oslobođen optužbi zbog objavljivanja informacija o zdravstvenom stanju Jovanke Broz, slučaj iz 2015. godine, kada je Lončar već bio ministar je zastareo.
Protiv Lončara je tada podneta prijava jer je iz njegovog kabineta imejlom poslat zahtev Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kojim su tražene informacije o dijagnozi Aleksandra Kornica, nekadašnjeg direktora dnevnih novina Kurir. Ti podaci su nekoliko dana kasnije objavljeni u emisiji "Rušenje Vučića – poslednji čin" na TV Pink kada je urednik lista Informer Dragan J. Vučićević izvadio medicinsku dokumentaciju i pročitao nalaze.
U ovaj slučaj bila je umešana i Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, protiv koje je takođe podneta prijava jer je u trenutku objavljivanja informacija o Kornicu bila direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević". Postupak protiv nje je još u toku, zbog čega nije želela da ga komentariše za CINS.
Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, kaže da je veliki problem što je rok za vođenje postupka samo dve godine. "To je dve godine u odnosu na dan kada se desio prekršaj, to nije dve godine od momenta kada sudija primi predmet u rad", navodi on.
Slučajevi pred beogradskim Prekršajnim sudom protiv ministara Rasima Ljajića i Saše Dragina su zastareli jer okrivljeni "nije dostižan sudu", odnosno, jer je "privremeno nedostupan". Marinović objašnjava da je sistem pozivanja osumnjičenih i svedoka na zakazana ročišta neefikasan, zbog čega građani u javnosti viđaju osobe koje za sud nisu dostupne.
"Od svih poslatih pošiljki suda, to je pokazivala praksa u poslednje dve godine, 20 posto se uruči, a 80 posto vrati", kaže Marinović.
Kratak rok za okončanje prekršajnih postupaka doveo je do toga da zastare i neke prvostepeno osuđujuće presude. Pet osuđujućih prvostepenih presuda protiv ministara postalo je pravosnažno, u slučajevima Božidara Đelića, Petra Škundrića, Olivera Dulića, Slobodana Milosavljevića i Snežane Samardžić-Marković. Tri presude su bile novčane, od po 10 ili 15 hiljada dinara, dok je u dve izrečena samo opomena.
Pet postupaka je posle žalbi zastarelo, pa su tako bez sudske odluke o tome da li su odgovorni prošli Dragan Šutanovac, Milutin Mrkonjić, Žarko Obradović, Nebojša Bradić i Diana Dragutinović.
Ivan Ninić, pravnik i izvršni direktor organizacije Centar za vladavinu prava, kaže da je za državu praktično bolje da prekršajni postupci zastare, jer svaka osuđujuća presuda znači da bi građani mogli da traže naknadu štete od države, odnosno, od institucija koje su im ugrozile privatnost.
Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka je krivično delo za koje je maksimalna zaprećena kazna do tri godine zatvora ako delo počini službeno lice tokom vršenja službe, a poverenikova služba je u proteklih sedam godina podnela 32 krivične prijave. Prema njihovoj evidenciji, donete su jedna oslobađajuća i jedna osuđujuća presuda, a na ostalim prijavama tužilaštva još rade. Opširnije u istraživanju
CINS-a.
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Komentari 4
Gary
Nije važno što je Zoran Živković (bivši premijer) umno poremećena osoba, te da zbog mentalnog poremećaja nije služio vojsku, već se u fokus stavlja ko je dostavio ove podatke nekom narodnom poslaniku.
Usput, kada su žuti u toku reforme pravosuđa za izbor sudija koristili sve moguće podatke obaveštajnih službi, vojske i policije, tada to njima i drugim Drugosrbijancima nije bilo sporno, a sada se oglašavaju i prave veliku frku oko ovoga pitanja.
Znači ako meni neko "savestan" u poštansko sanduče dostavi kompromitujuće podatke o nekoj javnoj ličnosti, koja je obavljala ili sada obavlja važnu funkciju u državi, trebao bi da na to zažmurim, odnosno da to ignorišem i ne dostavim iste medijima ili političarima.
Izgleda da bi (po nekima) trebao da prikrijem kriminal, sramotu i laž od javnosti.
Душан
misa avokado
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar