Kako piše
"Politika", za srpske tekstilce zainteresovao se i
Amansio Ortega, vlasnik trgovačkog lanca tekstila "Inditeks", sa čuvenim brendovima kao što su "Zara", "Zara hom", "Masimo Duti", "Stradivarijus" i "Berška".
U Privrdnoj komori Srbije očekuju dolazak Orteginih menadžera, s namerom da prokrstare zemljom u potrazi za partnerima koji bi proizvodili za njegove robne kuće širom sveta.
"'Inditeks' je još jedan u nizu velikih kupaca i trgovaca odećom i obućom zainteresovanih za partnere u Srbiji. Traže da se šije po njihovim nacrtima, ali bi kupovali i gotove proizvode", kaže za "Politiku" Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS.
U PKS očekuju i kupce i distributere odeće i obuće iz Nemačke. Njihov dolazak priprema Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Prema Vasiljevićevim rečima, njihova potraga za partnerima i organizacija poslova trajaće naredne dve-tri godine. Najavljuje više posla i za obućare, kojima takođe ide sve bolje. Za otvaranje pogona su zainteresovane dve firme iz Španije i jedna iz Portugalije.
Oporavak srpske modne industrije počeo je 2005. kada je počela primena "Sporazuma o tekstilu", prvog takve vrste potpisanim sa tadašnjom SCG, kojim je Evropska unija omogućila našoj zemlji da izvozi bez carina. Snažniji prodor na evropsko tržište dogodio se u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima iz Brisela, Srbije je 2000. godine bila na 192. mestu na listi zemalja iz kojih članice EU uvoze tekstil, dok je sada na 18, sa dobrim izgledima da već dogodine popravi taj plasman, piše beogradski list.
Srbija je u 2015. bila treća zemlja u svetu po proizvodnji čarapa, iza Kine i Amerike. Posle pada u 2015. zbog sankcija Zapada, izvoz čarapa u Rusiju se stabilizovao. U 2016. u zemlje EU naša modna industrija izvezla je 73,8 odsto ukupno izvezene robe ili 748,5 miliona evra. U vrednosti ukupnog izvoza Srbije u EU industrija tekstila, odeće, kože i obuće učestvuju 8,4 odsto. U zemlje članice CEFTA izvezeno je za 143,2, a u Rusiju i ostale države bivšeg Sovjetskog Saveza za 103 miliona evra. Za razliku od Makedonije u kojoj se uglavnom šije za strance, takozvani lon poslovi Srbiji čine oko 40 odsto proizvodnje.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka ovaj sektor je zapošljavao više od 250.000 radnika, a vrednost godišnjeg izvoza premašivala je pet milijardi dolara, dok se u ovoj godini očekuje oko 1,2 milijarde evra. Međutim, ono što guši ovdašnju industrije jeste nelojalna konkurencije, nelegalna proizvodnja i nedostatak radne snage.
"U ovom sektoru srpske industrij eće biti posla za još oko 30.000 ljudi. Nedostaju šivači, ali i tehnolozi. Zato od ove školske godine počinjemo sa dualnim obrazovanjem. Školovanje modnih krojača trajaće tri godine, a praksa u proizvodnim pogonima počinje u drugoj godini", zaključuje Vasiljević.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 8
Ja
nloue
Da da kako da ne
Čist
http://www.princip.info/2015/08/28/zara-koristi-iskljucivo-deciju-radnu-snagu-u-aziji/#
https://www.forbes.com/sites/andersonantunes/2011/08/17/zara-accused-of-alleged-slave-labor-in-brazil/1
https://www.usatoday.com/story/news/world/2015/06/04/zara-owner-second-richest-man/28466985/
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2303358/High-street-fashion-store-Zara-investigation-use-slave-labour-factories-Argentina.html
Ako je ono laprdalo Zec u nečemu u pravu to je kada povezuje nivo razvijenosti društva i industrije koja dominira u njemu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar