Menu 021

Zašto nas konstantno ubeđuju da smo lenji?

Odgovornost za neuspeh celokupnog naroda i kolektivno nezadovoljstvo zbog ekonomske situacije neretko se pripisuje još jednoj "kolektivnoj" osobini - lenjosti.
Info 10.11.2017. | 14:19 > 14:22
Zašto nas konstantno ubeđuju da smo lenji?
Foto: 021.rs
Da su lenji građani Srbije mogli su da čuju od ljudi iz državnog vrha. Kao "zastareli i prevaziđeni deo mentaliteta", predsednik države Aleksandar Vučić prepoznaje "kolektivnu lenjost i nepomerljivost". Po njemu, osporavani Zakon o radu, predstavlja najznačajniji "udar" na životnu filozofiju "koja nam je ponavljala da treba da čekamo da neko drugi sve završi umesto nas samih".
 
Ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević tokom štrajka u Fijatu, u kojem su se zaposleni borili za bolji materijalni položaj, izjavio je da bi radnici trebalo da pokažu malo ljubavi prema Srbiji. 
 
Ukazivanje na lenjost nije karakteristično samo za Srbiju, nego se o tome može govoriti i na nivou cele Evrope, odnosno Evropske unije. Zemlje u krizi, poput Grčke, Španije ili Portugala, same su krive za svoj položaj jer, kako se predstavlja, ne rade dovoljno. 
 
Podaci "Eurostata" pokazuju nešto drugačiju situaciju. Prosečno radno vreme u Nemačkoj iznosi 41,3 časova u nedelji. Međutim, Grci su tokom 2016. godine imali prosečnu radnu nedelju od 44,6 časova, što je najviše u EU.
 
Istraživanje Internacionalne organizacije rada (IOR) o realnim satima koje zaposlena osoba provede na poslu otkriva još neke detalje. Po ovoj statistici Nemci rade 36 sati nedeljno, a gotovo petina zaposlenih radi manje od 30 časova. Problematični Španci, Portugalci i Irci rade u proseku 37 sati. Kritična Grčka radi 42 sata nedeljno. 
 
Kao i Grci, 42 sata, rade i građani Srbije. Manje od 30 sati nedeljno radi samo četiri odsto radne snage, a između 30 i 48 časova radi 77,5 odsto radnika. Svaki deseti radnik radi iznad 48 sati nedeljno, pokazuju podaci IOR-a.
 
Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže za 021.rs da nije bitan kvantitet, nego kvalitet posla. On napominje da je Srbija po produktivnost među najlošijim zemljama u Evropi.
 
"Ali to je stvar sistema, jer niko ne motiviše radnika da vreme na poslu provede produktivno, radeći, stvarajući. Narod nije lenj, a to se najbolje vidi po tome kada naši građani odu na rad u Nemačku, Austriju, Švajcarsku gde važe za najbolje radnike, koji znaju da rade prekovremeno, ali su zato nagrađeni za svoj rad. Svedoci smo činjenice da država daje između 5.000 i 10.000 evra za subvencije po zaposlenom stranim kompanijama, a da se onda tim istim radnicima daju plate po 200 evra. Ko još može da daje svoj maksimum za platu od 200 evra? Kako naš narod kaže, radio ne radio - svira ti radio", navodi Ćulibrk.
 
Po rečima predsednika Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željka Veselinovića, priča o kolektivnoj lenjosti služi kako bi se građanima ugradio osećaj krivice za loše stanje u društvu.
 
"Predsednik države godinama ponavlja mantru da su građani Srbije lenji i da ne rade dovoljno. Kada ste preterano samokritični vrlo lako prihvatate ono što vam neko prebacuje i meni se čini da je cilj toga da sami sebe ubedimo kako ne radimo dovoljno, da smo sami krivi što nemamo posao, što radimo za 200 evra i što radnici nose pelene. Oni koji žive na grbači naroda dele lekcije ko i koliko radi. Činjenica je da naš narod radi onoliko koliko je u mogućnosti", poručuje Veselinović.
 
Pisac Robert Perišić ukazuje da vicevi o lenjim Crnogorcima više nisu smešni, jer je lenjost postala politička tema, ali i ekonomsko objašnjenje. On navodi da nije problem u destrukciji putem privatizacije, neoliberalnom kapitalizmu, kao ni u bankarskoj kolonizaciji, nego u sasvim jednostavnom, ali teško iskorenjivom, razlogu - lenjosti.
 
Ćulibrk smatra da postoji nekoliko aspekata čitave priče, ali da se "opravdanjem o lenjom narodu automatski skida odgovornost sa same vlasti, koja nije obezbedila uslove da bi bruto domaći proizvod, produktivnost, a samim tim i zarade, brže rasli".
 
"Ovako, vi kažete da su svi lenji i da nisu više ni zaslužili. Onda mi pitamo šta je vlada uradila da bi ekonomska slika bila drugačija? Od 2012. kada je aktuelna koalicija došla na vlast imamo tri do četri puta manji kumulativni rast od recimo jedne Albanije, Crne Gore, BiH, Makedonije. To je suština stvari. Da mi imamo veći privredni rast imali bismo i veća primanja, ljudi bi bili zadovoljniji, bio bi veći standard pa bi imali i više volje da radimo. U ovoj zemlji svaki dan 300.000 ljudi odlazi na posao a da ne prima platu, pa vi sad vidite da li je to stvar lenjosti", napominje naš sagovornik.
 
Veselinović ukazuje i na to da su zemlje EU koje se nalaze u krizi "dva koplja ispred nas". Kako kaže, u Srbiji i u EU ljudi imaju iste ideale o pristojnom životu, ali je "ovde postala praksa da je normalno i poželjno da neko radi prekovremeno, a da za to ne bude plaćen".
 
Od političara na vlasti, bez obzira na to kojoj strukturi pripadali, priče o padu nezaposlenosti su konstantne. Ono šta se prećutkuje jeste kakvi su ti poslovi koje građani dobijaju. Realna situacija ukazuje na to da nezaposlenost opada, ali da ne raste kvalitet poslova. Kao najveći investitori predstavljaju se proizvođači autokablova, delova za autoindustriju, tekstilnu robu ili pak nudle. 
 
Sa jedne strane to donekle osigurava mirnu kuću jedne vlasti, jer je narodu ponudila poslove. Ipak, slabo plaćeni poslovi neretko nisu dovoljni za ispunjenje osnovnih životnih uslova, pa se kao posledica rađa nesigurnost.
 
"Mi smo postali zemlja manuelne radne snage. U geostrateškim igrama nismo zemlja velike industrije, pa nam ostaje da se pohvalimo jeftinom radnom snagom i otvaranjem manuelnih firmi. Fabrika nudli se predstavlja kao otvaranje fabrike svemirskih brodova. U Nišu gde se pre nekoliko decenija pravila praktično sva tehnika, danas se slavi pravljenje kabla, gde vi možete taj posao da naučite za dva-tri sata. To je strašno jer mi više nemamo perspektivu, osim u IT sektoru", zaključuje Veselinović.
 
U zemljama sa višim životnim standardom primetno je i da se broj sati provedenih na radu smanjuje. Tako, na primer, radnici u Norveškoj prema evidenciji "Eurostata" rade u proseku 39 časova, dok po podacima IOR-a, taj broj iznosi 35 časova. Istraživanja pokazuju da su oni koji imaju kraće radno vreme, pa makar ono bilo i sedmočasovno, produktivniji od radnika koji rade osam časova.
 
Ćulibrk kaže za 021.rs da se, po svemu sudeći, u Srbiji i dalje vrednuje socijalistička kategorija po kojoj se proizvodnja meri tonama, a ne prihodima u novcu. Njegov stav je jasan - nije bitan kvantitet posla, nego kvalitet.
 
"Srbija je po produktivnosti među najlošim zemljama u celoj Evropi. Ali to je opet stvar sistema, jer niko ne motiviše radnike da vreme na poslu provode radeći i stvarajući. Druga stvar koja govori da nešto nije u redu, a vlast se time hvali, jeste priče o padu nezaposlenosti sa 25 na 11 odsto, a u istom periodu vam bruto domaći proizvod poraste za tri-četiri procenta. Pa šta rade ti ljudi? Onda morate i da pitate vlast gde su zaposlili te ljudi kada ne doprinose stvaranju nove vrednost. Sa druge strane, naš predsednik se hvali time da radi od jutra do mraka. Možda bi za sve nas bilo bolje da se malo više odmara", zaključuje Ćulibrk za 021.rs.
 
"Nova ekonomska fondacija" ukazala je da kraće radno vreme pozitivno utiče na životno okruženje, ekonomiju i društvo. Kao beneficije kraćeg vremena navodi se manja nezaposlenost, veća produktivnost, jača ekonomija, više vremena za porodice.
 
Jedan od rezultata kraćeg radnog vremena je i jačanje demokratije. Kraćim radnim vremenom građani bi imali više vremena da se posvete lokalnim aktivnostima i da saznaju šta se dešava u njihovim zajednicama, imali bi vremena da postavljaju pitanja, ali i da traže izmene raznih regulativa. 
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
  • BobRock
    13.11.2017 22:04
    Lenji
    Jesmo lenji. Nije bitno koliko sati radiš već kako radiš. Da li imaš cilj u životu ili maštaš i živiš na mrežama. Da li stremiš da se ostvariš u nečemu makar i u 40im ili radiš kao omamljen dok sat ne pokaže kraj dana i posle kriviš ceo svet što ti ne ide. Naši koji odu preko pa se pokažu imaju voljni momenat da nešto stvore zato su ok radnici kao i većina gastarbajtera bez obzira na naciji (migranti se ne računaju). Lenji smo jer bacamo smeće na ulici, nekulturni laktaroši koji bi sve da srede preko veze, oni kojima su plemenske i rodbinske vežbe važnije od komšiluka. Ne damo deci da slave Dan zaljubljenih već sv. Trifuna (za kojeg je znalo 5% pre 91.) uz prežderavanje za stolom. Pljujemo kao elitiste rekreativce na keju jer mi na keju pijemo iz krmača pivo. Sjb zdravlje pa se posle žalimo na gužve u bolnicama. Hoćemo sve službe u gradu "kao kod švaba" a ne pada nam na pamet da plaćamo porez. Političari nam kradu a mi bi maznuli šaht ispred obdaništa. Loš narod ima lošeg cara a dobar dobrog. Lenji smo...
  • цца
    13.11.2017 08:56
    ко о чему...
    О раду прича неко ко нема дана радног стажа ван политике....ццц А почео је да ради пре 5 година,а има 45.Све остало је магла...
  • Daca
    13.11.2017 08:37
    Istina
    Svaka cast za clanak, odavno nesto istinitije nisam procitala.
  • /
    11.11.2017 09:26
    /
    da li se meri rad onakvih kao onog 'uhvacenog' u cara dusana zbog kojih perete lovu po jp
    i koje kada ruse nazivate zamajcem privrede?

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest