Ovo nije često krivično delo i razlikuje se od klasične krađe. Prilikom njegovog izvršenja, onaj ko ga čini, ne zadržava novac ili neku stvar, kao što je slučaj kod krađe. Takođe, onaj ko se poslužio, na neki način legalno je došao do tog novca. Mnogima je dobrodošlo još malo para kako bi "zapušili rupe" ili vratili dugove, ali za poslugu sledi robija.
Član 365 krivičnog zakona kaže da će se onaj ko se neovlašćeno posluži novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili ove stvari drugom neovlašćeno da na poslugu, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Kako piše
Politika,
"zlatno doba" posluge u policiji bilo je početkom devedesetih godina, u vreme hiperinflacije u Jugoslaviji. Saobraćajci su tada imali mogućnost da naplaćuju kazne direktno od vozača na ulici i nisu imali obavezu da novac istog dana predaju. Takođe, tada nije postojao razvijen elektronski sistem praćenja i zavođenja zapisnika, kao što je danas.
Pojedini čuvari reda bi od novca od kazni kupovali nemačke marke, a pazar bi u dinarima predavali dve, tri nedelje kasnije. Tako bi obrnuli novac i bili bi "dobri" za razliku koju je "pojela" inflacija, a dinare od kazni kasnije bi uredno predali, jer ih nisu ni ukrali.
"Posluga je vrsta krivičnog dela protiv imovine za koje je kao i za sva imovinska krivična dela karakteristično da se vrši u određenoj koristoljubivoj nameri", kaže za Politiku Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Inače, poslugom se često smatra i kada neko obije tuđi automobil, bez namere da ga ukrade, već samo da se preveze od jedne do druge tačke, gde i ostavi vozilo. Ovakvi slučajevi nekada su se često događali.
"Bilo je malo automobila i ljudi su bili željni samo da se provozaju, a neki su uzimali vozila od poslanika i takozvanih 'važnih drugova'. Tada je i nastalo delo oduzimanje motornog vozila, što nije krađa. Kasnije je sve to sa automobilima prestalo, a u zakoniku je ostala posluga", kaže beogradski advokat Toma Fila.
Najčešćih primera ovog krivičnog dela bilo je kod pojedinih blagajnika koji bi nadohvat ruke imali određenu svotu novca. Oni koji raspolažu tuđim novcem došli bi u iskušenje da se od tih para okoriste, a kasnije da ih vrate kao da se ništa nije desilo. Najinteresantniji primer koji ilustruje ovu priču je slučaj jednog bivšeg službenika banke iz Niša, koji je novac od nekoliko klijenata "spiskao" na kocku. On je i osuđen na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju, jer je proneverio više od pola miliona evra koje je iskoristio za internet klađenje. Takođe, Viši sud u Nišu izrekao mu je ove godine dodatnih šest meseci zatvora zbog krivičnog dela posluge jer je sa računa klijenata skinuo još 250.000 evra koje je koristio za kockanje. Međutim, on je novcem od dobitka nekim klijentima nadoknadio štetu.
Proneveritelj je priznao da je od avgusta 2010. godine do januara 2013. godine uzimao novac sa tuđih računa tako što je falsifikovao njihov potpis na nalogu za podizanje novca. Pare štediša potrošio je na klađenje putem interneta i to u kockarnicama na bahamima i Devičanskim ostrvima. Najčešće se kladio na trke pasa.
Ovaj čovek godinama je uspevao da krije kako se poslužio. Birao je devizne štediše koje su oročile novac, a kada bi neki tražili sredstva, namirio bi im dug tako što je novac uzimao od nekog drugog klijenta. Čak je na kladionici jednom uz pomoć tuđih para dobio 300.000 evra. Međutim, tada novac nije vratio na račun štediša. Ponovo se kockao i sve izgubio.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 2
nicije pare
Zivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar