Broj nepokretnosti obuhvaćenih oporezivanjem imovine u periodu između 2014. i 2016. godine znatno se povećao i to za 27 odsto, ali lokalne poreske administracije procenjuju da je i dalje neoprezovano njih oko 12 odsto, pišu Novosti.
To je pokazalo istraživanje švajcarskog projekta "Reforma poreza na imovinu", koje je obuhvatilo 143 lokalne samuprave.
Direktor projekta Aleksandar Grunauer smatra da tome doprinosi i pojava da veći broj jedinica lokalne samouprave ne utvrđuje poresku obavezu za zemljište, odnosno utvrđuje nultu poresku stopu.
"Naplaćene oko 34 milijarde dinara od poreza na imovinu u 2016. godini u opštinama za koje imamo podatke čini oko 4.700 dinara po glavi stanovnika. Ukupni prihodi pravnih lica prošle godine, u odnosu na 2015. godinu, porasli su za samo 0,9 odsto, dok su prihodi od fizičkih lica porasli za 3,7 odsto. Udeo fizičkih lica u ukupnim prihodima od poreza na imovinu porastao je sa 52 odsto u 2014. godini na 56 odsto u 2015. godini i 57 odsto u 2017. godini", kaže Grunauer.
On smatra da nivo korišćenja informacionih tehnologija u upravljanju porezom na imovinu nije zadovoljavajući, naročito u pogledu povezanosti obveznika i lokalnih poreskih administracija. Opštine, kaže, nisu dobro povezane sa drugim državnim organima koji raspolažu bazama podataka potrebnim za utvrđivanje i naplatu ovog poreza.
"Od prenosa nadležnosti lokalnim samoupravama za administriranje poreza na imovinu počev od 2006. godine, evidentan je rast uticaja ovog poreskog oblika u budžetima gradova i opština u Srbiji. Time se porezivanje imovine u Srbiji približava najboljoj međunarodnoj praksi prema kojoj se porez na imovinu nalazi u grupi najznačajnijih prihoda lokalne samouprave", tvrdi Grunauer.
Jedinice lokalne samouprave u Srbiji od 2014. godine utvrđuju osnovicu poreza na imovinu prema modelu koji kao osnovu uzima prosečne cene nepokretnosti koje se, na osnovu podataka o prometu nepokretnosti, utvrđuju po zonama, prema vrstama nepokretnosti. Uvođenje ovog modela predstavljalo je važan korak ka primeni poreza na imovinu zasnovanog na tržišnoj vrednosti nepokretnosti.
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
.jpg "Pas ujeo dete u Beogradu, mališanu amputiran prst")
Komentari 11
Maja
No, obzirom da im je plaćena treća rata, sad se ima para i za "socijalnu pomoć" zaposlenima u JP i upravi NS. Sramotno!
*'#$%& Poreskoj
Milivoj Erdeljan
Naš "model" uveden 2014. godine FAVORIZUJE BOGATE a otima siromašnima!!!
"prema modelu koji kao osnovu uzima prosečne cene nepokretnosti koje se, na osnovu podataka o prometu nepokretnosti, utvrđuju po zonama"
Ovo nije Švajcarska ni Amerika, gde su pojedini kvartovi izgrađeni 19-20. veku, približno jednaki po vrednostima nekretnina, tj našim "zonama".
Kod nas u istoj zoni su i udžerice i velelepne vile, koje uprosečeno isto vrede???
Tako je Kamenjar(3) i Mišeluk(4) zona kao i straćare na Telepu i Sr.Kamenici...
Kad se prodaju tri vile na Mišeluku ili Kamenjaru, zna se ko strada i kome se porez povećava, a kad se prodaju straćare, ko profitira???
Pređašnj Zakon je bio daleko pravedniji, gde se pojedinačno bodovalo i utvrđivalo za svaku nekretninu poseban porez.
Još veća nebuloza je utvrđivanje "vrednosti" od agencija za nekretnine, koje posluju na bazi procenta(%), te im odgovara veća vrednost zbog veće zarade.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar