Evropska komisija je, kako je izvestila agencija Blumberg, Srbiju stavila na
"crnu listu poreskih rajeva" na kojoj će se naći sa 36 zemalja. Lista bi trebalo bi da bude objavljena početkom decembra.
Razloge zbog kojih će se i Srbija naći na njoj Blumberg nije naveo. Šta je Srbiju preporučilo za "poreski raj" među 91 zemljom i jurisdikcijom koje su bile predmet analize EK?
Profesor Beogradske bankarske akademije
Božo Drašković pre svega ukazuje da su nekada klasifikacije koje se prave dosta površne. Nije isto, napominje on za analizu
Sputnjika, kada Srbija i bilo koja druga zemlja daje pogodnosti za privlačenje stranih investicija i kada zemlja privlači sklanjanje finansijskog kapitala na njihovu teritoriju tako što neće naplaćivati porez.
"To su različite stvari. Jedna stvar je kada vi privlačite investicije i dajete pogodnosti da neko investira u realan sektor, a potpuno je druga relacija kada država daje popunu zaštitu kapitalu kome se ne zna poreklo, ko su vlasnici koji gomilaju milijarde evra ili dolara na računima u raznim poreskim rajevima", ističe Drašković.
Jedna je dimenzija kada se iz "poreskih rajeva" kapital vraća u svet i investira se bez oporezivanja, a drugo je, objašnjava on, što bi se, kao u slučaju Srbije, moglo na izvestan način smatrati segmentiranim poreski rajem. To su situacije kada država, da bi privukla investitore poput "Fijata", oslobađa ih nekoga dela poreza i daje im pogodnosti u smislu korišćenja određene infrastrukture, ili kada pokriva zarade određenog broja radnika. To je drugi način subvenicionisanja koji se može smatrati delom poreskog podsticaja za te kompanije, napominje profesor Beogradske bankarske akademije.
Na pitanje u kojoj meri netransparentnost vlasništva utiče na bežanje od poreskih obaveza, Drašković ističe da je upravo u tome suština.
"Iza svakog investicionog fonda, iza svakog stranog investitora, stoje konkretna fizička lica kao vlasnici. To važi i za banke i države. Skrivanje toga je prostor za svetsku špekulaciju", ističe Drašković.
On smatra da bi pojedine zemlje morale da se dogovore i da pred UN pokrenu pitanje uspostavljanja regulative koja će onemogućiti postojanje ijednog kapitala koji je investiran, a za koji se ne zna vlasnik.
I u dokumentima Agencije za privredne registre moralo bi da bude navedeno ko tačno stoji iza neke ofšor kompanije, ko su vlasnici, ističe Drašković. Na pitanje da li bi vest o stavljanju Srbije na "crnu listu poreskih rajeva" mogla da bude povod za razmišljanje o povećanju našeg poreza na dobit sa sadašnjih 15 odsto, koji je među najnižima u Evropi, on je mišljenja da se to neće desiti.
"Naša strategija je bila privući strani kapital sa niskim poreskim stopama, naročito na dobit. Prvo je ona bila deset odsto i time smo se hvalili da privučemo strane ulagače. Sada je 15 odsto", konstatuje Drašković za Sputnjik.
Ipak, smatra da kod nas neće doći do povećanja stope poreza na dobit jer su, kako kaže, i ove i prethodne vlasti u nama nekim nedostupnim ugovorima tajnim klauzulama obećale da na dug vremenski period neće povećavati porez na dobit. Neke veće kompanije koje su ovde investirale, a imaju tržišnu i ekonomsku moć, sprečiće to pozivajući se na obećanja, mišljenja je Drašković.
Analitičar Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović napominje da takozvana Grupa za kodeks, posebna radna grupa EU, analizira tokove novca u pojedinim zemljama i mogućnost utaje poreza ili ubacivanja "crnog novca" u legalne tokove.
Nekada je to u Srbiji, podseća on, besprekorno radila Služba društvenog knjigovodstva. Sada te kontrole nema. Banke to neće da rade, jer nije njihov posao, a i njima je u interesu da novac što više prolazi preko njih, tako da pravi kontrolu niko ne vrši, kaže Borović za Sputnjik.
On kaže da mu je neverovatno da se, recimo, ne zna poreklo novca ili vlasnik firmi koje kupuju naša preduzeća. To ipak u EU u najvećoj meri nije moguće, konstatuje ovaj ekonomista.
Srbija, po njegovom mišljenju, može da bude opservirana zbog nedovoljne kontrole novca koji ulazi u Srbiju.
"Pretpostavljam da su dobijene instrukcije u tom smislu, ali samo u Narodnoj banci Srbije ili Vladi znaju o čemu se radi. Generalno, nikome ne bi trebalo da smeta prava kontrola novca, počev od naše države, privrede do građana", zaključio je Borović.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 9
Naprotiv
Na primer u Nemačkoj su 30%..
Čak i strani "investitori" ne mogu da ih zarade i plate, pa im se odobravaju" subvencije" za plaćanje poreza i doprinosa.
Biti mali nesubvencionisani privatnik u Srbiji je Sizifov posao i daleko je sto svetlosnih godina taj "poreski raj" od privatnog malog biznisa.
Poreski raj u Srbiji postoji samo za one koji rade neprijavljeno i na crno, pa ne plaćaju poreze i nisu u evidenciji obveznika poreza . Niko ih ne goni krivično zbog toga i ne proverava im imovinu.
IQ
rusofil_iq0
Mi nismo poreski raj za obicnu raju vec za balkanske tajkune koji korupcijom rade sta pozele i ne daju ni JEDAN dinar drzavi (osim mita drzavnim sluzbenicima i politicarima), naravno kad je krenulo da ulaze italijanski, ruski i ostali mafijasi i mesaju se sa nasima bivsim DB-cima eto nas na crnoj listi, 100% zasluzeno!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar