U Komori javnih beležnika tvrde za N1 da računica nije tačna i da je zarada u skladu sa troškovima, ali i odgovornostima koje posao nosi.
U 2015. godini u budžet je uplaćeno nešto više od pola milijarde dinara. U 2016. godini nešto više od 830 miliona dinara, da bi u ovoj godini podaci pokazali da je uplaćeno milijardu i 281 milion dinara. Ukupno za tri godine, javni beležnici su u budžet uplatiili ukupno dve milijarde i 670 miliona dinara.
Radi se o 30 odsto od prihoda javnih beležnika koje moraju da uplate u budžet. Prema toj logici, gruba računica pokazuje da jedna beležnička kancelarija u proseku mesečno inkasira više od 12.000 evra.
"To je i iznos novca iznet iz pravosuđa zajedno sa uslugama koje su sudovi obavljali nekada a sada obavljaju notari", saopšteno je iz Sindikata pravosuđa Srbije.
Međutim, u javno-beležničkoj komori odbacuju takve navode. Dodaju da u Srbiji postoji 169 beležničkih kancelarija koje zapošljavaju ukupno oko 900 ljudi. Dodaju i da u osam sudova u siromašnijim krajevima Srbije nema beležnika jer se nikome ne isplati da radi taj posao.
"
To je vrlo diskutabilno, moguće da ima kancelarija koje zarađuju, ali to nikako nije prosek i ne može se uprosečiti. Ozbiljna kancelarija u Beogradu ima između 10 i 14 ljudi, to su pretežno pravnici koje morate platiti, ovo je odgovoran i ozbiljan posao, plaćate prostor, zaposlene, poreze i doprinose, porez na dobit, pa na kraju iz te dobiti porez na dohodak građana. Ovo nije jeftina profesija", izjavio je za
N1 predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.
U sindikatu pravosuđa podsećaju da su dokumenata nekada overavali sudovi i da im je uvođenjem beležnika smanjen obim posla, a smanjen je i broj radnika, jer je jedan deo prešao u beležničke kancelarije. Ali deo onih koji su ostali u sudovima i sada radi za beležnike, kažu u sindikatu.
"Sve ono što notari overe, a posebno ugovore o prodaji nepokretnosti, vraća se u sud gde zaposleni u sudovima to unose u sistem i te predmete arhiviraju. Za razliku od notara, kojima se svaka radnja boduje, zaposleni u sudovima tu uslugu ne naplaćuju notarima", izjavila je Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa Srbije.
U javnobeležničkoj komori međutim tvrde da naknadu dobijaju i to baš u okviru tih 30 obaveznih procenata zarade.
"Rasteretili smo sud posla, rastetili smo ih kadrova i troškova, a uplaćujemo im 30 posto od našeg bruto prihoda. Na to po meni niko ne bi trebalo da ima primedbu. Osim beležnici, kojima to predstavlja veliko opretećenje", kaže predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.
Javnobeležnička komora podnela je 2015. godine inicijativu Ustavnom sudu Srbije da oceni zakonitost naplate od 30 odsto, ali o njoj još nije doneta odluka.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
Komentari 18
Klijent
Treba im cenovnike uskladiti sa danima u nedelji i blizinom praznika.
Kao i sa time da li potpisuju levom ili desnom rukom.
A njihovim klijentima dodeliti kredite preko banaka, da mogu da otplate A4 fotokopiju.
p.s
Još nisam video oznojenog notara.
Ali sam im zato video pomoćnike pomoćnikovih pomoćnika.
I kancelarije od 250 kvm.
Компарација
deda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar