Ovaj novac, kako kažu stručnjaci, vrlo lako, uz ne tako velika ulaganja, mogao bi da završi u džepovima - domaćih proizvođača.
Kako pišu
"Novosti", povrtari, pre svega oni koji imaju manje posede, trebalo bi adekvatno da iskoriste mogućnosti koje pruža gajenje povrća u kontrolisanim uslovima - u staklenicima i plastenicima. Kada se uzme u obzir koliko se povrća uvozi, navodi prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prostora na tržištu ima dovoljno.
"Proizvodnja koju imamo ne može da podmiri potrebe Srbije, pre svega količinski, ali ni u kontinuitetu. Najviše povrća uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici, u kojima bi se i preko zime gajilo povrće za domaće potrebe", kaže Ilin za beogradski list.
U plastenicima se, objašnjava Ilin, gaji gotovo sve povrće. Najčešće su to salata, paprike, paradajz, krastavci, pa i dinje i keleraba.
"Gotovo sve povrće završava na zelenim i kvantaškim pijacama. Manji deo plasira se u velike trgovačke lance, a nekog organizovanog otkupa nema", navodi Ilin.
Staklenici i plastenici, jasan je Ilin, daju malim proizvođačima priliku za poboljšanje egzistencije i za znatno veću zaradu od one koju donosi klasično povrtarstvo. Ni cena izgradnje plastenika, smatra Ilin, nije suviše visoka. U zavisnosti od opreme, za dizanje plastenika izdvaja se od 12 do 15 evra po kvadratnom metru. Ova, naoko velika investicija, isplati se već za godinu dana.
"Kada se ulaže u ozbiljniji plastenik, sa dva sloja plastike, ili staklenik u kom se primenjuju najnovije tehnologije kao što je hidroponika, ulaganje iznosi i više od 100 evra po kvadratnom metru. Ali i to ulaganje, pošto se povrće i voće dobija van sezone, isplaćuje se za najviše tri godine. Računica, takođe, pokazuje da od prihoda od 2.500 kvadratnih metara pod plastenikom može da se izdržava četvoročlana porodica. I pored ovako povoljnih pokazatelja, u odnosu na zemlje sa razvijenom poljoprivredom, u Srbiji ima premalo plastenika i staklenika", kaže Ilin.
Procenjuje se, kako kaže Ilin, da na celoj teritoriji naše zemlje nema više od šest hiljada hektara pod plastenicima ili staklenicima, a to je, kada se imaju u vidu uslovi koje imamo, izuzetno malo.
"Poljoprivrednik, da bi živeo od ratarstva, treba da ima najmanje 300 hektara zemlje, a prosečan posed kod nas iznosi oko pet hektara", ukazuje Ilin. "Kada se ovo uzme u obzir, vidi se da mnogi poljoprivrednici mogu da reše egzistenciju upravo kroz plasteničku proizvodnju. U Srbiji se, međutim, još uvek mnogo “svaštari”, odnosno poljoprivrednici se bave istovremeno ratarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa i voćarstvom. Na taj način, samo rasipaju energiju, a ni u jednom poslu ne postižu dobre rezultate."
Poljoprivrednicima, dodaje Ilin, znanje ne predstavlja problem, ali nedostaje im novac, odnosno hrabrost da ulažu. Samim tim, mi u Srbiji imamo samo četrdesetak hektara pod staklenicima i visokim plastenicima, koji se greju.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 1
??
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar