Oni nisu zaboravili zemlju u kojoj su rođeni, njene vrednosti ni predsednika Josipa Broza Tita.
Među 23.303 građanina koja su se na poslednjem popisu stanovništva izjasnila kao Jugosloveni ima i onih koji se u najboljem slučaju sećaju da su bili Titovi pioniri, ali su to i sasvim mladi ljudi koji nisu nosili titovku ni crvenu maramu, ali su im njihovi stari pričali da je biti Jugosloven - privilegija.
Prema istom popisu, najviše Jugoslovena ima u Beogradu, 8.061, a zatim u Subotici, 3.203, dok ih je u Novom Sadu 2.355, Zrenjaninu 592, Nišu 202, a u Negotinu 29.
Za vrednosti Jugoslavije u Zrenjaninu zalaže se Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) čiji predsednik
Branislav Markuš kaže za
"Blic" da se jugoslovenstvo u Srbiji namerno zatire.
"Pojam jugoslovenstva je devastiran. Zaboravlja se da je to bila domovina koja je nastala na borbi za socijalnu pravdu, na pojmu antifašizma, na borbi za jednakost muškaraca i žena koje su 1945. godine dobile pravo glasa. Jugoslovenstvo je važno ne samo da bismo ga spominjali kao simbol antifašizma i borbe za socijalnu pravdu već kao kultura sećanja pošto je kapitalizam u takvom nadiranju da ne želi da ima alternativu", kaže Markuš za beogradski list.
Osim što su među najbrojnijima, jugonostalgičari iz Subotice su specifični i po tome što imaju svoju Četvrtu mini Jugoslaviju, Centar "Tito", Udruženje za istinu o NOB i Jugoslaviji i ne odustaju od ideje da se oformi Nacionalni savet Jugoslovena.
"Broj ljudi koji su se u Srbiji izjasnili kao Jugosloveni je četiri puta manji u odnosu na period pre popisa, ali za Suboticu je interesantno da je taj broj samo prepolovljen. Postoji strah od jugoslovenstva u našem društvu. Još u vreme vlasti DS-a smo sa predstavnicima Jugoslovena drugih gradova pokušali da formiramo nacionalni savet, za šta nam treba samo oko 1.100 potpisa, ali, rečeno nam je da mi nemamo svoj jezik i kulturu i da bi bilo problema. Nećemo odustati od te ideje i radićemo na tome jer imamo na to pravo", kaže Mikloš Olajoš-Nađ, sekretar Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji i član Centra "Tito", koji se izjašnjava kao jugoslovenski Mađar.
Podseća da je prilikom ispitivanja javnog mnjenja o tome kada su građani Srbije najbolje živeli, više od 69 odsto ljudi odgovorilo da je to bilo u Titovo vreme.
"Ponovo se u spoljnoj politici nagoveštava da Srbija treba da radi onako kako je Tito radio, a to su kontakti sa svima. Beograd, Skoplje, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana i Podgorica bi međusobno trebalo da imaju bližu saradnju nego što je imaju sa Briselom", poručuje Olajoš-Nađ.
Blaško Gabrić, osnivač Mini Jugoslavije, imanja koje je uredio po uzoru na bivšu domovinu, od Vardara pa do Triglava, kaže da je u Jugoslaviji samo na početku bilo nepravdi kada je pojedincima oduzeta zemlja i druga imovina.
"Zamislite da je ostao kapitalizam posle rata koliki broj ljudi bi bio gladan? Zato je Tito napravio rešenje kako da svi živimo od svog rada i da kapital bude društveni, radnički. Kada sam bio u Kanadi, tek tada sam video kako kapitalizam funkcioniše i shvatio sam kakav sam raj napustio u Jugoslaviji. Tada sam se zaljubio u svoju zemlju. Rekao sam da bez referenduma ne može niko da mi ukine domovinu i zato sam osnovao svoju Jugoslaviju koja ima više od 8.000 građana upisanih u 'knjigu državljana'", kaže Gabrić.
U Subotici se tradicionalno tribinama i svečanostima obeležava 29. novembar, 25. maj i organizuje se "Štafeta mladosti", za 1. maj se ukazuje na nepoštovanje prava radnika. Mnogi Jugosloveni iz ovog grada su članovi grupa na društvenim mrežama koje nosi obeležja Jugoslavije.
Goran Gabrić vodi i organizuje susrete za omladinu u Mini Jugoslaviji. Nije bio Titov pionir, ali poštuje zajedništvo jugoslovenskih naroda u nekadašnjoj državi i njen tadašnji uticaj u svetu.
"Trudimo se da negujemo duh jugoslovenstva, a ova godina je posebno značajna jer se obeležava 100 godina od održavanja Velike skupštine u Novom Sadu, kada su se narodi iz Vojvodine prisajedinili tadašnjoj Kraljevini. Tim povodom ćemo 2. maja podići spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću i vojvodi Živojinu Mišiću", navodi Gabrić.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 21
Војвођан
За Србе јужно од Саве и Дунава, кажем да су Србијанци и у томе не видим ништа лоше, нити увредљиво. То је једноставно, овде у Војводини, одомаћен став.
ex chapman
ex chapman
što se Vojvođana tiče - ni tu nisi u pravu. ima ih jako puno koji su "stanovnici Vojvodine" a nisu Vojvođani. niti oni sebe smatraju Vojvođanima, niti ispunjavaju osnovne pretpostavke da to budu...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar