Prema podacima kojima raspolaže Kancelarija za KiM, sredstva od prodaje oko 660 preduzeća u kojima je radilo 60 hiljada ljudi, pod kontrolom su Centrale banke Kosova, koja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju ima zaključen ugovor o čuvanju povereničkih fondova za namirenje vlasnika i poverilaca prodatih preduzeća, ali pod uslovom da vlasnici i poverioci dokažu svoja prava.
Stoga se novac čuva na oročenim depozitima u švajcarskim bankama, kaže za Tanjug Igor Popović, rukovodilac grupe za pravna i imovinska pitanja u Kancelariji za KiM.
Cilj Srbije je, kaže, da se i ta tema - povraćaja imovine, kao i raspolaganja ovim novcem - stavi na pregovarački sto u Briselu.
Priština, međutim, ne želi ni da razgovara o tome, i tvrdi da je to unutrašnje pitanje Kosova. "Prema podacima kojima raspolažemo, ukupna procena prihoda od protivpravne prodaje predzeća tokom privatizacije iznosi 662 miliona evra, ostvarenih u 60 krugova privatizacije na KiM", kaže Popović.
Od tog novca, 75 odsto je namenjeno za obeštećenje vlasnicima i poveriocima privatizovanih preduzeća, 20 odsto za zaposlene, a pet procenata je namenjeno za troškove same Agencije.
Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da još ima nade da se do ovog novca dođe ali, samo ako Srbija zvanično zatraži da se "zamrznu" sredstva od privatizacije koja su dobijali UNMIK i prištinske vlasti.
U prilog tome da postoji mogućnost da se dođe do sredstava je i stav UNMIK-a da sadašnje kosovske vlasti nisu pravni sledbenici kosovske agencije za privatizaciju koju je osnovao upravo UNMIK.
"Sredstvima koje je UNMIK ostvario ne mogu raspolagati vlasti na KiM", jasan je Čelić, pa savetuje i druge mere kako se može doći do dogovora oko novca.
Na primer, kaže, treba "ohrabriti" deoničare i akcionare koji su ulagali na KiM da tuže prištinske vlasti kako pred sudovima na KiM, tako kao i da velike kompanije poput Telekoma, EPS-a izađu pred međunarodnu arbitražu. "Mora da se alarmira i Savet Evrope i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, pa konačno i UNMIK koji je imao izvršnu vlast do 2008. u oblasti privatizacije", navodi Čelić i skreće pažnju da bi se time popravila pozicija Srbije u Briselskim pregovorima.
Prema istraživanju iz 2006. godine, spoljni dug Srbije, koji se odnosi samo na teritoriju KiM, iznosi 1,5 milijardi dolara, a od toga je država do sada platila 500 miliona dolara duga, poručuju iz Kancelarije za KiM.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 3
Ginger Pig
Mungos? G? zoxx? rade? severni srbijanac?
Veronika
U članku stoji da je 75% novca namenjeno za obeštećenje vlasnika firmi....dok se kod nas ne zna sudbina dobijenih sredstava.
Čini se da se čak i na KiM ima više transparentnosti i poštovanja prava, no kod nas.
Ip Man
I dok je stanje haotično i bez zakona to je bolje za poglavare koji pune bankovne račune na bedi sopstvenog naroda.
Posla za Interpol preko glave.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar