Takođe, Agenciji bi trebalo da bude omogućeno i pribavljanje finansijskih podataka po olakšanoj proceduri. Ukoliko budu usvojena rešenja iz Narta zakona o sprečavanju korupcije, Agencija će, ako posumnja da se u nekom državnom organu desio slučaj korupcije ili da postoji neki pojačani koruptivni rizik, moći da od državnog organa zatraži određene podatke na neposredni uvid.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić pojašnjava da će predstavnici Agencije u okviru ovlašćenja moći da, nakon najave, u prostorijama ministarstava ili bilo kog drugog državnog organa izvrše neposredan uvid u podatke, bilo da su oni skladišteni u papirnom ili elektronskom formatu.
"Na taj način će moći da utvrde da li je došlo do nekog slučaja korupcije ili postoji pojačani koruptivni rizik", naveo je Ilić.
Kada je u pitanju pribavljanje podataka koji su bitni Agenciji u njenom radu, Nacrt zakona joj daje mogućnost da po olakšanoj proceduri neposredno pribavlja podatke od banaka i drugih finansijskh ogranizacija o računima javnih funkcionera. Ilić je precizirao da će Agencija to moći da uradi uz saglasnost funkcionera čije podatke traži.
Ovaj Nacrt zakona proširuje i krug podataka koje će funkcioner biti dužan da prijavi Agenciji. Na ovaj način se, kako je rekao državni sekretar, vrši dodatni pritisak na integritet javnog funkcionera, koji i sada mora da prijavljuje veliki broj podataka, ali ako se usvoje rešenja iz Nacrta, moraće da kaže svaki detalj svoje imovinske karte.
"Javni funkcioner će morati Agenciji da prijavi ako u svom domu poseduje neku vrednu umetničku sliku, ako ima određene dragocenosti ili iznos u gotovom novcu u sefu ili negde drugde, ako ima firmu ili je preduzetnik, ako poseduje akcije, u kom iznosu...", naveo je Ilić. Na ovaj način će se, kako je rekao, Agenciji olakšati posao provere iskrenosti i tačnosti prijavljenih podataka o imovini.
Nacrt zakona o sprečavanju korupcije Agenciji propisuje i novo ovlašćenje da daje mišljenje o proceni rizika od korupcije u nacrtima određenih zakona i podzakonskih akata. Ilić je ukazao da ima slučajeva da se koruptivna situacija ili rizik omogući samim zakonom.
Da bi se, kako je istakao, takve situacije predupredile, propisano je da, kada državni organ prilikom izrade nacrta zakona ili podzakonskog akta, proceni da li postoji koruptivni rizik, mora da pošalje taj propis Agenciji koja po posebnoj metodologiji utvrđuje da li rizik postoji. Ako državni organ nije procenio da eventulani rizik može da postoji u nekom propisu, Agencija može sama da zatraži da joj se dostavi nacrt zakona na proveru.
Ilić očekuje da bi zakon, nakon što dobije misljenja ministarstava i zeleno svetlo Vlade, mogao da se nađe pred narodnim poslanicima već u septembru. Novi zakon treba da se zove Zakon o sprečavanju korupcije a ne kao do sada Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a menja se ime i Agencije, koja bi ubuduće trebalo da se zove Agencija za sprečavanje korupcije.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 5
Predragg
piksu
Ako do danas, prilikom provera državnih organa, agencija nije dobijala podatke na uvid, kako su funkcionisali i da li su donosili zaključke na rekla-kazala principu ili zapošljavaju vidovite?
Naučiš nešto novo
Neverovatno!!!
Možda je to zato što ništa ne radi i samo postoji kako bi:
a) zaposlila članove koji to zasluže na terenu
b) kako bi postojao privid da se nešto pozitivno dešava u državi.
Realnost je, pokazala je praksa nebrojano puta, da Ustav i sve te agencije postoje reda radi, i kako bi se stisnuli oni slabiji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar