Tinejdžer iz Tuzle udavio se u okolini Jagodine, u bazenu hotela "Alfa", dok se sedamnaestogodišnjak utopio u jednom od bazena kompleksa u Jakovu. Zbog prve nesreće policija je privela tri osumnjičene osobe i za jednom traga, a okolnosti drugog događaja i dalje se ispituju.
"
U letnjoj sezoni u Srbiji se utopi pedesetak osoba, a poneki takvi slučajevi se beleže na bazenima koji važe za najbezbednija kupališta. Tim tragedijama najčešće prethodi propust u radu", kaže za
"Politiku" predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije
Vladimir Grujić i dodaje da su posebno problematični privatni bazeni.
Neki ne ispunjavaju osnovne zakonske uslove. Razlog tome je možda i to što se nedovoljno kontrolišu. U Zakonu o sportu navodi se da lokalna samouprava organizuje inspekcijski nadzor nad bazenima i da to radi nadležni organ, preko gradskog, odnosno opštinskog sportskog inspektora. Iako slovo zakona propisuje jedno, stanje na terenu je drugačije.
"Prema propisima bi sportski inspektori trebalo da kontrolišu rad spasilaca, ali se u praksi to ne dešava, osim ako neko ne podnese prijavu zbog incidenta. Pretpostavljam da je razlog nedovoljan broj inspektora jer u njihovoj nadležnosti nije samo rad spasilaca. Što se tiče nadzora nismo imali slučajeve da neko preventivno obavlja kontrolu nad radom spasilačkih službi", objašnjava Grujić.
Osim sportskih inspektora koji bi trebalo da kontrolišu samo rad spasilačke službe, postoji inspekcijski nadzor koji se odnosi na rad kupališta.
"Lokalne samouprave organizuju inspekcijski nadzor pre otvaranja bazena u sezoni i to uglavnom na javnim kupalištima i po pozivu upravljača...Između ostalog inspekcija obavlja nadzor da li kupalište ima organizovanu spasilačku službu ili ne. Svaki spasilac pojedinačno prilaže svoja dokumenta o osposobljenosti i lekarsko uverenje", navodi Grujić i napominje da većina privatnih bazena uopšte i ne prijavi početak rada pa ih inspekcija i ne kontroliše.
Ono što inspekciji ne može da pokaže nijedan srpski spasilac u poslednje četiri godine je dozvola za rad koja se dobija na kraju obuke. Ministarstvo sporta je donelo propis da te dozvole izdaje Crveni krst, ali procedure u vezi sa tim na Ustavnom sudu još nisu izvedene do kraja. Kako "Politika" saznaje, u postupku su usvajanja.
Na osnovu Zakona o sportu poslovima stručnog osposobljavanja spasilaca mogu se baviti visokoškolske ustanove, organizacije u oblasti sporta koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme i kadrova, nacionalna stručna sportska udruženja i nadležni nacionalni sportski savez (za spasavanje na vodi to je Crveni krst Srbije).
"U toku prvih šest meseci Crveni krst Srbije je realizovao osam obuka stručnog osposobljavanja spasilaca na vodi koje je završilo 89 kandidata. Prošle godine održali smo 23 obuke koja su završila 244 spasioca", navodi stručni saradnik Crvenog krsta Srbije Ranko Demirović.
Ovi podaci odnose se samo na Crveni krst, ali tačan broj spasilaca u Srbiji nije poznat. Svaki spasilac na vodi treba da savlada stručne programe osposobljavanja u trajanju od 60 časova za zvanje pomoćni spasilac na vodi, ili 120 časova za zvanje spasilac na vodi, ili 240 časova za zvanje spasilac na vodi instruktor.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 4
Bojan
Debil
Imam pet razreda osnovne , epruvetu i merac .
neurosis
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar