"Budući da se na donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći čeka već više od 12 godina, za koje vreme su pravnici i advokati angažovani u organizacijama civilnog društva pružali besplatnu pravnu pomoć, a pojedini među njima učestvovali i u radnoj grupi koja je izradila nacrt 2015. godine, rešenja iz aktuelnog nacrta značajno odstupaju od rešenja koja su, shodno svom dugogodišnjem iskustvu, predložili dosadašnji pružaoci besplatne pravne pomoći", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, uprkos tome što je Ministarstvo pravde prilikom objavljivanja poslednjeg Nacrta Zakona objavilo da je izvršilo korekcije teksta i izmenilo ga u skladu sa primedbama koje su dostavljene, najvažnije primedbe koje su YUCOM i druge organizacije iznele kao višedecenijski pružaoci besplatne pravne pomoći, ipak nisu uvažene.
"Ovo se pre svega odnosi na ograničene mogućnosti pružanja pravne pomoći od strane pravnika i advokata angažovanih u udruženjima građana koja su ovu delatnost obavljala u nedostatku adekvatnog zakona poslednjih 20 godina. Nacrt zakona ograničava udruženja građana na pružanje besplatne pravne pomoći samo na osnovu odredbi Zakona o azilu i Zakona o zabrani diskriminacije, pritom zanemarujući i druge zakone, kao što je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji takođe daje ovu mogućnost udruženjima građana", poručuju udruženja i organizacije.
Oni su stava da nacrt Zakona uvodi konfuziju u već postojeća zakonska rešenja vrlo nejasnom odredbom da u ime udruženja kojima zakon daje odobrenje da pružaju besplatnu pravnu pomoć, tu pomoć pružaju advokati.
"Podsećamo da je Zakonom o parničnom postupku propisano da punomoćnik stranke može biti advokat, srodnik ili supružnik, predstavnik službe besplatne pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave, pravnik sa položenim pravosudnim ispitom kada zastupa pravno lice u kome je zaposlen i predstavnik sindikata. Pri tome, najmanji broj usluga besplatne pravne pomoći su usluge zastupanja na sudu ili pred državnim organima, a najveći broj čine besplatni pravni saveti i sačinjavanje podnesaka. Da li je Srbija toliko bogata država da može da priušti da advokati pružaju sve vrste besplatne pravne pomoći – od davanja pravnih saveta do zastupanja i da li će advokati moći da odgovore na sve potrebe tražilaca besplatne pravne pomoći?", pitaju udruženja i organizacije.
Umesto da država podeli odgovornost za pružanje besplatne pravne pomoći na sve zainteresovane pružaoce kako bi se međusobno pomagali u najboljem interesu građanki i građana Srbije, Ministarstvo pravde, dodaje se, predstavlja nacrt Zakona koji neće biti ekonomski održiv ukoliko bude usvojen.
"Nacrt zakona pravi direktnu diskriminaciju konkretnih pružalaca usluga – pravnika, u odnosu na mesto na kome su zaposleni ili angažovani. Nejasno je zbog čega je pravniku, zaposlenom u jedinici lokalne samouprave dozvoljeno ne samo da pruža besplatnu pravnu pomoć, već i da donosi Rešenje kojim odobrava nekom licu pravo na besplatnu pravnu pomoć, a to isto nije dozvoljeno pravniku zaposlenom u centru za socijalni rad, sudu, tužilaštvu ili u udruženju građana? Na ovaj način oštećeni su pre svega građani kojima je pravna pomoć neophodna, budući da sam Nacrt zakona izuzetno usko postavlja imovinski cenzus sa ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć izjednačavajući ga sa cenzusom za socijalnu pomoć i pravo na dečiji dodatak, pa bi svi oni koji ne spadaju u ovu kategoriju, ili neku od kategorija posebno nabrojnih zakonom, biti uskraćeni za ovu vrstu pomoći", navode u saopštenju.
Inače, potpisuju ga: YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za praktičnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava, Autonomni ženski centar, Centar za prava deteta, Međunarodna mreža pomoći, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Praxis, Urban-In, Udruženje građanki FemPlatz, Atina, A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Dijalog.net, Asocijacija DUGA, CRTA, Centar za evropske politike, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za podršku ženama-Mreža Sos Vojvodina, Zapadnobalkanski institut, Inicijativa za razvoj i saradnju, Gayten-LGBT, Odbor za ljudska prava Vranje – SOS Telefon Vranje, Udruženje žena Peščanik, Centar za ljudska prava-Niš, Odbor za ljudska prava Leskovac i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju.
Kako je 021 već pisao, ova tema bitna je i advokatima, koji su u martu ove godine i javno izneli svoje stavove o besplatnoj pravnoj pomoći, u okviru tada aktuelnog nacrta zakona. Kako je poručila članica radne grupe za izradu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći Biljana Bjeletić, stvorio se "veštački sukob" između NVO i advokature po pitanju pružanja usluga, a sve suštinski u vezi sa jednim jedinim članom Ustava - članom 67. Ovaj član kaže da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Poseban zakon treba da odredi kad je ta pomoć besplatna.
"Član 67 je naša brana i mi nećemo od njega odstupati. Neprihvatljiv nam je način na koji mnogi tumače ovaj član u svoju korist, pa tako kažu da udruženjima, u suštini, Ustavom nije zabranjeno da pružaju besplatnu pravnu pomoć. Tome zaista nema mesta", navela je ona.
Detaljnije o stavovima obe strane čitajte u našem članku
OVDE.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 11
Novosadjanka
Logika
Gradjani za te poslove angažuju advokate .
Maja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar