Inspektorka koja je u Policijskoj upravi Sombor zadužene za rad sa maloletnicima, Vesna Cvijanović, kaže da je najmlađi uzrast kada deca pokazuju delikventno ponašanje, ali i čine krivična dela uzrast od 12 godina.
- Najčešće počinju sa imovinskim delima, ali povećan je i broj krivičnih dela sa elementima nasilja. To je vršnjačko nasilje, koje je sve više prisutno u školama. Od zadirkivanja, pa do tuča i težih oblika nasilničkog ponašanja. Vršnjačko nasilje je sve učestalije - kaže inspektorka Cvijanović za Mrežu 21.
Uporedne podatke o tome povećava li se broj maloletnika koji su izvršioci krivičnih dela u Policijskoj upravi Sombor, koja pokriva teritoriju sve četiri opštine Zapadnobačkog okruga (Sombor, Apatin, Odžaci, Kula), nismo dobili, ali su nam saopštili podatak da su u prošloj godini od ukupnog broja krivičnih dela u 6,75 odsto slučajeva počinioci bili maloletnici. Najbrojnije su krađe.
- Što se tiče imovinskog kriminala, to je najprisutniji oblik kriminalnog ponašanja maloletnika. Tu započinju neku svoju, da tako kažem, kriminalnu karijeru, sa sitnim krađama, ali i razbojništvima - navodi inspektorka Cvijanović.
Manela Operta Podunavac, koja u Višem sudu u Somboru vodi pripremne postupke prema maloletnicima kaže da je za njih kaznena politika drugačija.
- Maloletnicima se uglavnom ne izriču teške kazne, osim kazne maloletničkog zatvora koje se mogu izreći za starije maloletnike i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora duža od pet godina. U većini slučajeva se maloletnicima izriču vaspitne mere. Te vaspitne mere su mere upozorenja i usmeravanja, mere pojačanog nadzora i konačno najteža mera je upućivanje maloletnika u vaspitnu ustanovu ili u popravni dom. Te mere izriču se kada maloletnika treba izmestiti iz sredine i prema njemu primeniti određene stručne programe vaspitavanja - kaže Manela Operta Podunavac.
U višem sudu u Somboru u poslednjih desetak godina nije izrečena kazna maloletničkog zatvora. Ipak, u sudu se i dalje sećaju slučaja kada je zbog ubistva maloletniku izrečena najteža kazna, a to je 10 godina.
- Da bi se kazna maloletničkog zatvora izrekla, on mora biti stariji od 16 godina i ta kazna se izriče samo za krivična dela za koje je zaprećena kazna duža od pet godina. Međutim, ni to ne znači da mora biti izrečena kazna maloletničkog zatvora. Pored ovih formalnih uslova ova najstrožija kazna izriče se ako je težina krivičnog dela takva da ne bi bilo opravdano maloletniku izreći bilo koju vaspitnu meru - kaže naša sagovornica iz Višeg suda u Somboru.
Postupci prema maloletnicima su specifični i prema njima se ne vodi klasični krivični postupak. To znači da se maloletniku ne može suditi u odsustvu, maloletnik mora da ima branioca od prvog saslušanja, a ukoliko se izdaje naredba o prinudnom dovođenju policija to mora uraditi u civilu i na neupadljiv način.
Da li to i to što se kaznena politika uglavnom svodi na vaspitne mere podstiče maloletnike na delikventno ponašanje?
U Centru za socijalni rad smatraju da ne. Direktorka somborskog centra Silvija Kranjc kaže da za većinu maloletnika prvi susret sa policijom i sudom ima pozitivnih efekata.
- Za svako dete susret sa zakonom, policijom, sudom, tužilaštvom ili centrom za socijalni rad je traumatičan događaj. Tada se suočavaju i oni i njihova porodica sa stavom države koja pokazuje da ne toleriše neke oblike ponašanja. U većini slučajeva to ima efekta. S druge strane, restriktivnost je opet neka vrsta sile, a primena sile rađa novu silu. Slanje maloletnika u vaspitno popravne ustanove i maloletničke zatvore nije garancija za uspeh. Posle zatvora maloletnik se vraća u sredinu gde je obeležen i veći deo njih su vrlo zanimljivi kandidati za neki ozbiljniji kriminal - kaže Kranjc.
U Centru za socijalni rad iznose i primer maloletnika koji se sa majkom doselio u Sombor sa 40 krivičnih prijava, a da nikakve posledice nije snosio. Silvija Kranjc kaže da postoje oni maloletnici na koje nikakve sankcije ne deluju, čak ni da su strožije nego što jesu.
S druge strane, postojeća blaga kaznena politika daje šansu da maloletnici koji su zbog nestašluka, nepomišljenosti ili društva izvršili neko krivično delo ostanu neobeleženi.
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
.jpg "Ginekolog iz Sremske Mitrovice osumnjičen za akušersko nasilje ostaje u pritvoru još tri meseca")
.jpg "Radnika obezbeđenja udarila struja na železničkoj stanici u Pančevu: Zadobio teške povrede")
.jpg "Izmenjen saobraćaj od petlje Kuzmin do petlje S. Mitrovica i petlje S. Mitrovica do petlje Ruma")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
.jpg)
Komentari 3
Ug
Vladimir Jovanović
ex chapman
škole snose 100% odgovornost za bezbednost dece koja su im poverena. ako u školi ima nasilnika ne znači da je škola za to kriva, ali je kriva ako ijedno dete pod njenim nadzorom postane žrtva. ako ne mogu da se izbore sa nasilnicima dužni su da to javno kažu a ne da sve zataškavaju
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar