Menu 021

"Nismo znali da u Srbiji ima vina"

Posle kraha vinogradarstva u vreme monopola ogromnih državnih pogona za proizvodnju vina, postepeno se i u Vojvodini i u celoj Srbiji seljaci vraćaju uzgajanju vinove loze i podizanju manjih vinarija.
Info 23.02.2017. | 10:47 > 20:46

Piše: Živan Lazić

Još pre desetak godina bili smo preplavljeni lošim vinima ovdašnjih (pre)velikih proizvođača vina. Prolazila su na domaćem tržištu sam zahvaljujući visokoj carinskoj zaštiti, a mastodonti su imali i monopol u spravljanju penušavog pića, zaostao još iz socijalstičkih vremena. Seljacima nije bilo dopušteno da melju grožđe ni za komšiluk, već samo za lične potrebe.

Posledice monopola i carinske zaštite

Kako su se ponašali veliki industrijski vinari? Zaštićeni carinskom barijerom i uljuljkani isključivim pravom da otkupljuju grožđe bili su neodgovorni i bahati. Preko dvadeset povlašćenih je postepeno pritiskalo uzgajitelje vinograda, pa su grožđe plaćali besmisleni jeftino i godinu dana nakon berbe i zaprimanja sirovine.

Takva praksa se pokazala pogubnom, te su za sedam decenija površine u Srbiji pod vinogradima sa devedeset svedene na petnaestak hiljada hektara. Od nekadašnjeg dobrog izvoznika vina, postali smo veliki uvoznici, a i potrošnja po glavi stanovnika se više nego prepolovila. Naravno, malo ko je prestao da konzumirara alkohol, već se masa okretala drugim pićima, pre svega pivu i žestini.

Uspešno podsticanje

Da se loš glas se brzo i daleko širi uverili su se pre tri sezone i vinari iz Sente; doživeli su da im posetioci na Sajmu u Hamburgu čestitaju na kvalitetnim vinima uz konstataciju da "nisu znali da u Srbiji ima vina". Ipak, bilo je onih koji su verovali u obnovu vinograda po obroncima ovdašnjeg pobrđa i očuvano znanje za spravljanja vina po tehnologijama koje su sačuvale lokalne specifikume.

Za vreme kratkog mandata ministarke Ivane Dulić-Marković država je besplatnim sadnicama podsticala podizanje novih zasada voća, posebno jabuka, ali i vinograda. Pokazalo se da je potez, koji u javnosti nije prošao bez protivljenja, najuspešnija subvencija u Srbiji, posebno u Vojvodini gde su relativno malobrojni voćari i još ređi vinogradari ispoljili zavidno preduzetničko umeće.

Na obroncima Fruške Gore i Vršačkog brega, po Deliblatskoj peščari i uz reku Tisu pojavili su se novi, moderni vinogradi, čokoti kakve žitelji, sada već u penzionerskom dobu, nisu mogli videti na domaćem terenu. Ubrzo su počele nicati male vinarije, potom i vinski restorani, pa vinske turističke rute, često uz prateći ciklo-kros.

Značaj lokalnih sorti

U Srbiji se, začudo, brzo izgradila i vinska kultura, pa je danas teško videti da se penušavo piće pije iz klasične dvodecilitarske ćaše. Pre samo deceniju to je bio slučaj u 90 odsto kafića i barova. Svi restorani su prešli na posebno oblikovane vinske čaše. Tri lokalne sorte, tamjanika, prokupac i kadirka, su veoma tražene i od domaćih i od inostranih kupaca.

Naravno da su novi vinari shvatili da su bitni kvalitet i ukus koji se doživljava kao poseban. Stoga su se usmerili na najkvalitetnije ili pak sorte koje uspevaju samo na ovom području. Spravljanje vina su obogatili specifikumom, pa tako danas samo u Vojvodini imamo stotinak malih vinarija i preko tri stotine različitih etiketa.

Ipak, teško nasleđe je i danas primetno: domaća proizvodnja jedva dostiže polovinu domaće potražnje, pa godišnje na uvoz Srbija izdvaja i po trideset pet miliona evra.

Vinski turizam

Vojvodina, sa četiri vinarska podregiona, i sama je iskusila posledice oslanjanja na ogromne kapacitete industrijskih proizvođača vina. Jedva uspeva proizvesti trećinu lokalne potrošnje, pa ne čudi da je i izvoz gotovo simboličan.

Pretprošle godine novi vinari su uspeli da izvezu 250.000 litara, uglavnom u Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku i Austriju, i prihoduju 750.000 dolara. Uz piće izvezena je i flaša, etiketa... Postepeno prestajemo da vino izvozimo u cisternama, oprijentušići se na plasman kompletnije vinarske ponude.

Vezivanje za turizam je dobar put obnove domaće proizvodnje vina, mada je vinarima jasno da moraju biti prisutni i na evropskom tržištu. Stari kontinent je najveći proizvođač, potrošač, izvoznik i uvoznik vina, dominira u svakom segmentu vinske kulture. Novi proizvođači moraju se okušati i na najprobirljvijem i najdinamičnijem tržištu, pre svega zarad potvrde vrhunskog kvaliteta.

Pomoć države obnovi vinogorja i razvoju vinarija je i dalje neophodna; čini se da bi subvencionisanje moglo biti snažnije u promociji vina. Od ne manjeg značaja je stalna edukacija vinogradara i vinara, u čemu ulogu mogu i naći i brojne institucije poput EU Info centra.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ladan Špricer
    23.02.2017 22:19
    Neće da bidne baš tako
    A zbog čega su veliki proizvođači vina doživeli KRAH , autor teksta nije naveo !
    Da li je razlog u Privatizaciji istih ? Kao uostalom i u mnogim drugim granama privrede .... Gde je uglavnom ostao pustoš ,Lom i gomila radnika oteranih na biro ... Negde nije ni kamen na kamenu ostao ! Gde su te stotine i hiljade hektara Vinograda od velikih proizvođača , da li postoje i dalje ili se zemlja razgrabila , vinogradi povadili ili je sve zaorano i privedeno ratarstvu ? Moglo se to navesti u članku ! Nije KRAH pao sa neba .
    Naravno zbog svega navedenog , sadašnja cena prosečnog vina je ogromna u odnosu kakve su bile . A kvalitet za te pare ,je vrlo upitan..... Pa šta mislite gde su milioni i milioni litara vina tih loših velikih vinarija završili ? Ko zna u čijim smo to flašama i etiketama popili, pa nisu ih sigurno prosuli ....

    Mnogi mali vinari koje poznajem su upravo bivši radnici u vinogradarstvu ,koji su silom prilika nastavili da se bave onim ,što su radili godinama , Vinogradarstvom ,a to su dopunili i Vinarstvom ,kako bi zaokružili proces , Naravno, neki od njih su ostali samo na proizvodnji groždja ,i nemaju problema za plasman .

    Teško je podizati Vinograde , pošto je ogromna otimačina za zemlju , pričam o Fruškoj Gori ,a to je prosečnom malom proizvođaču nezamislivo da finansira.
  • Miki
    23.02.2017 14:21
    Ima dobrog
    ali je preskupo za to sto nudi. Poredeci ga sa istim ili boljim kvalitetom vina iz drugih zemalja, nase vino je preskupo.
  • Crno vino
    23.02.2017 11:03
    Dobar početak
    Primer dobrog marketinga je ona emisija o vinu i vinarijama, sa neviđeno odgovarajućom
    lepom PR, čestitam na odabiru!
    Zaista, emisija na kojoj mogu pozavideti mnoge zapadne zemlje.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest