Proverava se stabilnost stanica na pruzi Novi Sad - Kelebija: Rađene fasade, rušeni noseći zidovi...

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

05.05.2025.

12:47 > 13:32

AD "Infrastruktura železnice Srbije" traži stručnjake koji će proveriti statičku stabilnost više staničnih objekata na deonici od Novog Sada do Kelebije.

Proverava se stabilnost stanica na pruzi Novi Sad - Kelebija: Rađene fasade, rušeni noseći zidovi...

Foto: 021.rs

U okviru ovog posla, izabrana firma bi trebalo da uradi tehnički pregled pet železničkih stanica na ovoj trasi.

Posebni elaborati pripremaće se za zgrade u Subotici, Bačkoj Topoli, Naumovićevu, Žedniku i Kisaču. Ovaj tender dolazi nakon što su nadležni nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu naveli da će biti provereni svi objekti na ovoj trasi koji su rađeni u okviru istog projekta.

U tenderskoj dokumentaciji navedeno je da su u prethodnom periodu u okviru projekta modernizacija, rekonstrukcija i izgradnja pruge Beograd - Subotica državna granica (Kelebija), deonica pruge Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), izvođeni i radovi na rekonstrukciji postojećih staničnih objekata na pomenutim stanicama.

"S obzirom na to da su nadležni građevinski inspektori Ministarstva građevinarstva i infrastrukture, nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, izdali naredbe da se izvrši provera statičke stabilnosti ovih objekata na deonici pruge Novi Sad - Subotica – državna granica (Kelebija), koja još nije predata Investitoru projekta i puštena u eksploataciju potrebno je u najkraćem mogućem roku izraditi Elaborate o proveri statičke stabilnosti navedenih objekta", stoji u tenderu.

Rok za podnošenje ponuda je 13. maj, dok je rok za završetak posla 120 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

Okvirna cena nije navedena.

Šta znamo o stanju objekata pre rekonstrukcije i šta su novoprojektovana rešenja?

U okviru tenderske dokumentacije objavljene su i tehničke specifikacije staničnih zgrada koje su verovatno zastarele, jer se govori o stanju u kom su ove stanične zgrade bile pre rekonstrukcije koja je, uglavnom, završena prošle godine.

To znači i da se statika ovih objekata proverava tek nakon što su rekonstruisani, čak iako su u nekim zgradama rađene ozbiljnije intervencije, poput rušenja nosećih zidova.

SUBOTICA

Subotička železnička stanica izgrađena je 1882. godine i uživa zaštitu kao kulturno dobro. Do sada je u nekoliko navrata delimično rekonstruisana i adaptirana.

Objekat je rekonstruisan 1978. i 1988. godine. Ipak, u dokumentaciji se ne navodi prošlogodišnja rekonstrukcija, koja je uključivala i izgradnju nove nadstrešnice. Na osnovu toga, može se zaključiti da su ove tehničke specifikacije pisane pre rekonstrukcije.

Kako su tada režimski mediji pisali, ova rekonstrukcija "predstavljala je jedan od nasloženijih radova za čitavu deonicu Novi Sad – Subotica". U tada objavljenim fotografijama vide se i brojni radovi unutar same stanične zgrade.

Čekaonica prve klase i restoran se, u trenutku pisanja tehničkih specifikacija, ne koriste, kao nijedan deo kancelarija i magacina. Svi prostori namenjeni putnicima direktno su povezani sa staničnim trgom i kolosečnim platoom.

Prostorije u centralnom delu (dve velike sale za sastanke i restoran sa garderobom i sanitarnim čvorom) takođe nisu bile u funkciji, a u ostalim delovima je kancelarijski prostor za iznajmljivanje.

U tenderskoj dokumentaciji kratko su opisana i novoprojektovana rešenja. Kako se navodi za stanicu u Subotici, u centralnom delu objekta predviđeni su prostori namenjeni putnicima, odnosno vestibil sa biletarnicama, čekaonice, toaleti i garderoba.

U prostorima u prizemlju i na spratu postojećeg objekta predviđene su građevinske intervencije "u obimu koji je za to neophodan": promena položaja otvora, pomeranje pregradnih zidova, uvođenje novih sanitarnih prostorija itd.

"Intervencije unutar objekta osim prenamene prostorija, predviđaju i promene u unutrašnjoj, fizičkoj strukturi pojedinih prostornih celina objekta, u horizontalnom i vertikalnom smislu. Novi untrašnji-pregradni zidovi, nova međuspratna konstrukcija, unutrašnja završna obrada podova, zidova i plafona u delovima objekta koji se rekonstruišu prilagođena je nameni prostorija", piše u dokumentaciji.

Zadržane su površine od teraco ili kamenih ploča, tamo gde je to bilo moguće, a delovi plafona od trske zamenjene su raster ili gips-karton elementima.

"Fasada i krov objekta moraju se rekonstruisati u celini", istaknuto je u tehničkoj specifikaciji nabavke.

BAČKA TOPOLA

Stanična zgrada u Bačkoj Topoli građena je krajem 19. veka i takođe je pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulture, tako da je ovaj Zavod izdao uslove za rekonstrukciju i adaptaciju.

Prizemlje ove zgrade namenjeno je za kompletnu rekonstrukciju i adaptaciju.

Kako se navodi u dokumentaciji, prilikom obilaska objekta utvrđeno je da je postojeće drveno stepenište u objektu u veoma lošem stanju, kao i da postoji vlaga u podrumskoj etaži, te je ovim projektom obuhvaćena izrada novog armirano betonskog stepeništa od podruma do sprata, kao i izrada nove armirano betonske ploče podruma, sa postavljanjem hidroizolacionog sloja.

Uočena je i vlaga na tavanu, kao i na svim fasadnim zidovima u prizemlju i podrumu.

Objekat je nakon rekonstrukcije zadržao gabarit, izgled, originalne materijale, kao i dekorativne elemente arhitekture.

Kako se navodi, u sklopu objekta se neki noseći i pregradni zidovi ruše, radi nove reorganizacije prostora.

NAUMOVIĆEVO

Objekat stanične zgrade u Naumovićevu izgrađen je tokom prve decenije XX veka i pod zaštitom je.

Stolarija i podovi objekta bili su dobro očuvani, dok je deo krovnog pokrivača dotrajao.

Rekonstrukcija i adaptacija objekta obuhvatile su intervencije na fasadi, dok je unutrašnji prostor uglavnom "pošteđen" radova.

Neke stvari koje se ističu u dokumentaciji su rušenje dograđenog dela sa severoistočne strane objekta, rušenje fasadnog prozora, rušenje stepeništa prema podrumu, rušenje poda podruma, izrada novog poda, hidroizolacija i fasadni radovi.

ŽEDNIK

Stanica u Žedniku izgrađena je 1943. godine i pod zaštitom je kao spomenik kulture.

Predmeti intervencije, prema tehničkoj specifikaciji, u ovoj zgradi su fasadni zidovi, krovni pokrivač i fasadna stolarija.

Da bi se realizovala sanacija, bilo je potrebno demontirati, odnosno srušiti pojedine građevinske elemente.

KISAČ

I objekat u Kisaču je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a građen je krajem 19. veka. Idejnim projektom predviđena je rekonstrukcija i sanacija fasade objekta, odnosno zamena krovnog pokrivača, limarije, stolarije i fasade.

Stanična zgrada, prema navodu upravljača, neće više imati dosadašnju funkciju, već će služiti za komercijalne i turističke svrhe.

Prema dostupnoj dokumentaciji, sa fasadnih zidova stanice, trebalo bi da se obije sav postojeći malter, izvadi stolarija, demolira crep i uklone odžaci. Takođe bi trebalo da se reši hidroizolacija, ali i da se zidovi srede estetski, odnosno malterom i farbom. Predviđena je i ugradnja prozora.

Šta se dešava sa zgradom u Novom Sadu?

Inače, uskoro bi trebalo da budu poznati i rezultati provere stabilnosti konstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, što je posao kog se u januaru ove godine prihvatio Fakultet tehničkih nauka.

Ugovor donet u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, Akcionarsko društvo "Infrastruktura železnice Srbije" dodelilo je ovom fakultetu, iz drugog pokušaja da pronađe nekog ko je spreman da proveri u kakvom je stanju ova zgrada nakon tragedije koja se dogodila 1. novembra prošle godine.

Procenjena vrednost postupka bila je 30 miliona dinara bez PDV-a, a ugovorena cena je 29,9 miliona dinara, bez PDV-a.

FTN se, inače, na poziv javio zajedno sa Institutom za ispitivanje materijala.

Inače, JP "Infrastruktura" je ponude dostavilo, po drugi put, FTN-u i firmi "Mašinoprojekt" iz Beograda. Konkursna dokumentacija kasnije je, na zahtev ponuđača, upućena i Građevinskom fakultetu u Beogradu.

Jedino je Fakultet tehničkih nauka dostavio ponudu po upućenom pozivu na vreme. Krajnji rok za izvršenje usluge je četiri meseca od dana zaključenja Ugovora.

Kako je pisalo u objavljenoj dokumentaciji, pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva sproveden je zbog izuzetne hitnosti "prouzrokovane događajima koje naručilac nije mogao da predvidi".

"Dana 1. novembra 2024. godine došlo je do urušavanja dela objekta, odnosno dela betonske konstrukcije na južnoj fasadi krila B koji je imao i funkciju nadstrešnice, prilikom čega je život tragično izgubilo 15 osoba, a dve osobe su zadobile teške telesne povrede", objašnjava se u odluci.

Kako se navodi u dokumentu, republički građevinski inspektor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zbog rušenja dela objekta, "uz činjenicu da postoji osnovana sumnja da je ugrožena konstruktivna bezbednost preostalog dela objekta, koji predstavlja neposrednu opasnost za bezbednost ljudi, saobraćaja i životne sredine doneo je rešenje o zatvaranju gradililšta na kom se izvode radovi na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji stanične zgrade u Novom Sadu".

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

brza pruga Novi Sad Budimpešta Nesreća na Železničkoj stanici

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Bole

05.05.2025 • 22:26

Ne trebaju nama strucnjaci..u SNS imamo sve sto treba..otkud sad odjednom se traze strucnjaci?
Trebalo je da poginu neduzni ljudi i deca..(a mogao je svako tamo da se nadje ) pa da se setimo da bez strucnih i visoko profesionalnih ljudi ni jedna drzava ne moze da postoji!

13 10 +3
Milka

05.05.2025 • 19:54

Sektaši ubice!

Biće ovo pruga kojom će ići Ćira... Turistička atrakcija, poput Šarganske... Raspada im se sve što su sagradili, jer su neznalice, i lopovi!

30 27 +3
hm?

05.05.2025 • 17:43

A zasto ne I deonicu do Novog Sada. Starting je bio izvodjac na najvecem broju objekata izmedju Beograda i Novog Sada! Od Stare Pazove do Sremskih Karlovaca, radili su sve nadvoznjake, podvoznjake, stanicne objekte, perone…

37 17 +20

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.