Sve češće žalbe građana na rad javnih preduzeća

Piše: Slobodan Stanković

Predsednica Centra za zaštitu prava potrošača u Inđiji Slavica Rodić kaže za Mrežu 21 da su za proteklih deset godina bili različiti trendovi žalbi kada je u pitanju kupovina neke robe ili usluge. U prvo vreme žalbe građana Inđije su se odnosile na zakidanje na meri nekog proizvoda, dok je u poslednje vreme primetan veliki broj žalbi koji se odnosi na sastav nekog proizvoda, najčešće prehrambrenog.

- Deklaracije su bolna tačka i dan danas, samo lupom se mogu pročitati. Problem je i lepljenje jedne na drugu. Strašno je kada se radi o hrani, jer ne znate šta ste kupili - kaže ona.

Iako su kršenja prava potrošača najčeća kada su u pitanju prehrambreni proizvodi, na ovo se ipak najmanje žale. Potrošač potražuje svoja prava tek kada je malo "skuplja" roba u pitanju, i prigovore najčešće upućuju na obuću, odeću, računare, mobilne telefone, nameštaj i televizore, pokazuju podaci za zaštitu prava potrošača.

Pored prigovora vezanih za tehničku robu, u poslednje vreme potrošači se sve više žale i na račune i obračune usluga mobilnih operatera, a česte su žalbe i na rad javnih preduzeća kao što su ona za distribuciju toplote, vode, struje ili gasa. Zakonskim rešenjima iz 2014. godine reklamacije na rad ovih preduzeća bi trebalo da daje predstavnik udruženja potrošača, koji bi bio zastupnik u komisijama i savetima, za Mrežu 21 objašnjava Jovanka Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije.

- Nadamo se da će se započeti rešavanje mnogih problema oko komunalnih usluga i ostalih usluga od opšteg ekonomskog interesa, a to je da će sva javna preduzeća morati da formiraju, osim besplatnih kol linija za žalbe građana i savetodavna tela, gde će se pre svake odluke o promeni cene i načinu poslovanja morati konsultovati i to savetodavno telo, gde će biti i predstavnici organizacija potrošača - navodi Jovanka Nikolić.

Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača Srbije kaže da su neke zemlje u okruženju već uvele praksu da predstavnici potrošačkih organizacija imaju svoje predstavnike u nadzornim odborima javnih preduzeća.

- Ovde nema novca, već  je ispred potrošačke organizacije neko ko se zaista bori za prava potrošača i oni su uspeli da spuste grejanje za 20 odsto pregovorima koji su vodili - kaže Vera Vida.

A koliko pozivi raznih organizacija i neformalnih grupa na bojkot neke robe, robne marke ili trgovinskog lanca zbog nekorektnog poskupljenja ili odnosa prema potrošačima uspevaju? Predsednica Centra za zaštitu prava potrošača u Inđiji Slavica Rodić napominje da XXXXXXXX.

- Potrošači počinju sami sebe da štite, nema gore kazne nego kada po džepu ili finansijski osete organizacije, snabdevači naši. Mi potrošači želimo da im kažemo da bez nas potrošača, što su i oni, njihov posao bi bio besmislen. Podržavamo predlog nacionalne organizacije da građani pokažu snabdevačima da bez njih ne bi ni postojali. Postoje pokušaju i vlade i ministarstava da se ekonomska urtakmica na tržištu uredi, ali to ne ide baš lako i potrebno je mnogo vremena da potrošači budu kroz sistem zaštićeni  - tvrdi ona.

Od 2002. do 2014. godine promenjena su četiri različita Zakona kada je u pitanju zaštita prava potrošača i svako zakonsko rešenje je pomalo unapredilo ovu oblast. Kao i sve u Srbiji, problemi nastaju u samoj implementaciji.

U slučaju prava potrošača najveći problem se vezuje za neobaveštenost i upravo je na ovom polju potrebno najviše raditi jer obrazovan potrošač je i zaštićen potrošač.