Kako bi odgovorili na to pitanje, naučnici su ispitivanje vršili na bebama.
Stručnjaci s Instituta Maks Plank šestomesečnoj deci su pokazivali slike paukova, zmija, riba i cvetova dok su sedeli u krilima majki. Slike su bile iste veličine i boje. Pritom su im posebnim infracrvenim uređajem merili širinu zenica.
"Kada smo im pokazali slike paukova i zmija deca su reagovala znatnim širenjem zenica", rekla je neurolog Stefani Hohl s Intituta Maks Plank i Bečkog univerziteta. "Pri stalnom svetlu širenje zenica je važan znak aktivacije noradrenalinskog sistema u mozgu, koji je odgovoran za stresne reakcije", objasnila je.
Pošto su deca bila toliko mala da nisu mogla da nauče od starijih da se paukova i zmija treba plašiti, zaključak je da se radi o urođenom strahu.
"Smatramo da je strah od paukova i zmija prvobitno evolucioni", kazala je dr Hohl.
Drugim rečima, iako u zaštićenom, modernom svetu retko dolazimo u kontakt s opasnim paucima i zmijama, naši davno zaboravljeni preci nisu bili te sreće, pa su strah i gađenje koje neki među nama osećaju kad nabasaju na ta stvorenja zapravo nasleđe nagona za preživljavanjem koji se razvio u davnim vremenima.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu "Frontiers in Psychology".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar