Iako se većina ljudi sa pikadom sreće samo u lokalima, postoje oni kojima je to više od razonode uz nekoliko pića. Jedan od njih je i 43-godišnji Aleksandar Borić, Novosađanin koji je rođen u Beogradu, a deo detinjstva proveo u Vilovu. Kako to i biva u filmskim pričama o uspešnima, u svet pikada ušao je nakon što je njegov prijatelj otvorio kafić koji je imao pikado aparate. Počelo je slučajno, ali je video da mu bacanje strelica ide od ruke - bukvalno.
"Sve to na početku bilo je više igranje sa prijateljima, ništa više od razonode. Tek pošto je drugi prijatelj otvorio lokal sa pikadom, upoznao sam ljude koji su mi rekli da u Srbiji postoje takmičenja i da bih mogao da učestvujem, što sam i uradio. Masteri, odnosno turniri, tada su bili pretežno u Vojvodini, koja je najjača po tom pitanju, dok se ostatak Srbije tek sada priključuje čitavoj priči. Uglavnom, to je bilo prvo profesionalno iskustvo - takmičenje u Srbobranu", priča Borić za 021.rs.
Sa elektronskog pikada, ubrzo je prešao na stil pikado, kao i većina takmičara iz Srbije, pošto se u njega više ulaže. Međutim, kad god se javi neka kriza u igri, put uvek vodi ka počecima, odnosno upravo ka elektronskom pikadu. Za našeg sagovornika, "elektronika" u ovom sportu je nešto posebno.
"Elektronski pikado nije zastupljen baš kao stil pikado, ali tu su naši počeci i prvi koraci. On ima neku ljubav, lepota je u tom aparatu, displeju. To ne mogu baš da objasnim, poseban je osećaj, recimo, kada čujete zvuk nakon što pogodite tripl. Mnogo toga zavisi od glave. Mislim da je to jedini sport u kom je glava prva, od nje sve zavisi, a tek onda dolaze treninzi, partije i iskustvo", objašnjava on svoju ljubav prema ovom sportu.
Nije mnogo trebalo da od takmičenja u Srbobranu Borić obuče dres reprezentacije Srbije. Prvo veliko takmičenje Novosađanina je čekalo u Italiji. Kako kaže, to iskustvo nikada neće zaboraviti, što zbog organizacije, što zbog treme koju je imao.
"Ogromna hala, 200 aparata i 1.000 igrača iz cele Evrope. Za mene je to i dalje neopisivo. Takav osećaj sam imao da nisam znao da li sam zaista tamo ili ne. Imao sam neviđenu tremu, kao da nikad u životu pre nisam držao strelice u rukama. Apsolutno ništa nisam uspeo tada. Ali za sve je potrebno vreme. Kasnije sam se oslobodio, jer nije to baš kao kad igraš sa prijateljima u nekom lokalu", objašnjava on.
Oslobađanje od treme dovelo je do dve evropske titule, jedne svetske, a bilo je tu i drugih, kao i trećih mesta na evropskim i svetskim šampionatima. Prošle godine je zajedno sa Oliverom Ferencom, trenutno jednim od najboljih igrača u Srbiji, osvojio Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Prošla godina je bila posebno uspešna, jer je sa klubom koji je osnovao, Klubom 26, osvojio domaće prvenstvo, dok su ove godine bili treći.
Kako kaže, pikado scena u Novom Sadu je prilično živa, ima mnogo igrača, a što je još bitnije, ima dosta dobrih igrača pikada. Međutim, potrebno je još dosta ulaganja. Sve staje u rečenicu Borića "da se ode na takmičenje, osvoji prvenstvo, čuje himna i - to je to".
"U inostranstvu je to dosta drugačije, postoje sponzori, kod nas toga nema. Medijski je mnogo više propraćeno, to se kod nas sada lagano menja, ali i dalje smo negde na periferiji. Potrebno je da se više ulaže u odlazak igrača u inostranstvo, jer ovde je oprema najmanji trošak. Recimo, ja i dalje imam strelice sa kojima sam osvojio svoje titule", dodaje Borić.
Za mirniju ruku dok se igra pikado preporučuje se pivo. To za igru u kafićima nije problem, ali na većim takmičenjima već jeste, jer postoje anti-doping testovi. Sa druge strane, prema Borićevim rečima, pikado omogućuje osobi da sazri i nauči je kako da se ponaša staloženo u ostalim životnim situacijama.
Kako to i biva u uspešnim životnim pričama, glavni junak se uglavnom vraća na mesto odakle je počeo. Borić je to uradio tako što ima svoj lokal "Balkon" u koji je smestio svoje trofeje i Klub 26 u kom organizuje pikado večeri. U njemu pruža priliku mladima koji su zainteresovani za ovaj sport da urade ono što je on uradio.
"Kada sam shvatio da ne mogu sam da idem po Evropi da se stalno takmičim, odlučio sam da u svom lokalu afirmiram pikado i osnovao sam Klub. Mi se takmičimo, prošle godine smo bili prvaci države, ove godine treći. Ja se sada polako povlačim, želim da mlađi koji vole pikado, a ima ih, osete sve to što sam osetio ja", zaključuje Borić za 021.rs.
Komentari 2
nk
NENAD
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar