Novosađani će radije slaviti Uskrs nego Prvi maj

Ove godine na isti dan pada Prvi maj, odnosno Praznik rada, i pravoslavni Uskrs. I dok Uskrs simbolizuje tradiciju i podrazumeva ostajanje kod kuće i intimnu proslavu u krugu porodice, Prvi maj je sa druge strane izmenio svoju probitnu namenu i sada podrazumeva roštilj u prirodi, a ne borbu za radnička prava.

Sociolog Slobodan Sadžakov, za 021 objašnjava da su građani zaboravili suštinu i istorijsku konotaciju šta ova dva praznika predstavljaju, već je odnos prema Prvom maju i Uskrsu sveden na veselje zbog nekoliko slobodnih, odnosno neradnih dana.

"Naravno da se izgubila prava konotacija i pravi smisao obeležavanja kako Prvog maja tako i ostalih praznika. Sada je to povod za nešto drugo i obeležiće se prigodno i bez neke naročite poruke i nekog naročitog opredeljivanja, već čisto zbog činjenice da će radnici dobiti mini godišnji odmor", kaže Sadžakov.

Uskrs je više sačuvao od svog originalnog značaja, dok su se razlozi za slavljenje Praznika rada kroz vreme izvitoperili. Sa tim se složio i sekretar Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Milivoje Vojinović, koji je rekao da ni sindikati ove godine neće posebno obeležavati Praznik rada, prvenstveno zato što će većina građana tada slaviti Uskrs.

"Prvi maj je simbol neke radničke i sindikalne borbe, a predstavlja i simbol stradanja i borbu za lepši i humaniji svet u surovom kapitalizmu. U ime sindikata mogu da kažem da nećemo kao i ranijih godina obeležavati niti slaviti praznik rada, upravo zato što će većina građana slaviti Uskrs. Ipak, kao i svake godine dodelili smo u ime sindikata Prvomajske nagrade najzaslužnijim radnicima u Novom Sadu", rekao je Vojinović.

On je naveo da je nekadašnja vizija o "tri osmice" (osam sati rada, osam sati odmora, osam sati sna) u jednom trenutku bila eksplicitnije izražena nego danas, jer danas sve više zaposlenih radi mnogo više od osam sati, cena rada je užasno mala, ne cene se prava radnika, dok je sa druge strane velika ponuda radne snage, a sve manje radnih mesta. U takvim okolnostima, smatra Vojinović, radnici teško mogu aktivno da se bore za svoja prava jer niti imaju vremena za to, niti novca za sopstvenu egzistenciju, a samim tim su izgubili i volju.

Kako je počeo i kako se nekada slavio Praznik rada

Inspirisani uspehom "drugova" iz Kanade, američki sindikalci zahtevali su 1884. godine donošenje zakona kojim bi se, između ostalog, ustanovilo osmočasovno radno vreme. Ovaj zakon na snagu je trebalo da stupi 1. maja 1886, ali izigrani od strane onih koji su im ova prava obećali, stotine hiljada radnika izašlo je na ulice Čikaga, gde je došlo do krvavih nereda.

"Moda" obeležavanja Prvog maja na protesnim skupovima i mitinzima, uz apele za poboljšanje prava radnika u Srbiju je stigla 1893. godine. Ova praksa, pokrenuta na Drugom kongresu Radničke internacionale, u Srbiji je trajala sve do predvečerja Drugog svetskog rata.

Posleratno obeležavanje Dana radničkih prava, imalo je obeležja prave svečanosti. Jedna od prvih parada posvećena Prvom maju u oslobođenom Beogradu odigrala se 1947. godine. U godinama koje su usledile, svečani i kolektivni duh Prvog maja se nastavio. Radnici uglavnom toga dana nisu radili, a oni koji jesu, dobijali su nadoknadu u visini skoro polovine plate. Svečanosti su organizovane širom zemlje još tokom prethodne noći, pa se tako u narodu ustalio "prvomajski uranak": uveče bi bila upaljena logorska vatra oko koje se, rano narednog jutra, narod skupljao na zbor.

Osamdesetih godina zraci kapitalizma počeli su da se promaljaju kroz jugoslovenski socijalizam. Vreme je i dalje bilo lepo, plata je počela da kasni ili je isplaćivana u polutkama, a slobodnih dana je u okviru prinudnih odmora bilo sve više. Moda paradiranja po centru grada je prestala, a slobodni dani koristili su se za šoping ture, uglavnom po fri-šopovima na putu ka Grčkoj ili Trstu.

Kraj dvadesetog veka radnici su dočekali na kolenima: umesto za mašinama, mnogi su staž odrađivali na frontu, a zarade gubili u piramidalnim bankama. Vreme je, kao i svakog maja, i dalje bilo lepo a za platu je mogao da se kupi litar kisele vode. Umesto putovanja počelo je spavanje pred ambasadama, pa se i proslava Prvog maja sve više doseljavala na lokalna izletišta. Uglavnom obeležena hitovima novokomponovane patriotsko-romansijerske muzike, velikim količinama alkohola i pucnjavom iz oružja donetog sa fronta, proslava Prvog maja je već devedesetih počela da gubi smisao.

Dvehiljadite godine obeležile su "neuspele privatizacije", odnosno prodaje državnih preduzeća ispod cene sumnjivim biznismenima, te je bez posla ostao veliki broj radnika, ionako dovedenih pred ivicu egzistencije. Prolećni dani još uvek su lepi, plate nisu stigle već nekoliko godina, a slobodni dani sve više postaju muka za svih skoro milion radno sposobnih, a nezaposlenih ljudi u Srbiji. Lokalna izletišta još uvek su popularna, premda novac za hranu i piće koje tog dana troše, ljudi uglavnom izvlače iz "šteka".

Iako je Prvi maj izgubio svoju kako simboličnu tako i praktičnu vrednost ipak ćemo u nedelju slaviti i Uskrs i imati prilike da bar ovaj praznik proslavimo u skladu sa tradicijom, a više o razlozima za proslavu Uskrsa i običajima i načinima na koji se ovaj važan pravoslavni praznik slavi, moći ćete da pročitate sutra na portalu 021.rs.

Autor: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)