Zato beogradizacija označava jedinu šansu mladima koji napuštaju svoj rodni kraj da u prestonici nađu mogućnost za koliko-toliko bolji život.
Ni u prestonici nije idealno - i tu se teško dolazi do posla, a oni koji ga imaju strahuju da li će ga zadržati, uglavnom je i sve skuplje nego u ostatku Srbije. Cifra od 16.275 ljudi stoga predstavlja broj onih koji su prošle godine iz raznih delova zemlje došli u Beograd. Broj onih koji su došli neevidentirani u MUP-u je, zapravo, mnogo veći.
Ubedljivo najviše građana dolazi iz Šumadije i Zapadne Srbije, a sledi region Južne i Istočne Srbije.
Novi Sad, vojvođanski Beograd
Novi Sad ne pati od beogradizacije u toj meri, zato što je taj grad za Vojvodinu ono što Beograd predstavlja za ostatak Srbije. Novi Sad, kao administrativni, privredni, univerzitetski i kulturni centar Vojvodine, jedan je od retkih gradova koji može da stane rame uz rame s Beogradom.
Zvanične statistike kažu da se prošle godine u Vojvodinu doselilo 13.266 ljudi, a u Beograd 16.275. U Novom Sadu trenutno ima 65.000 studenata, mahom iz Vojvodine. Retki su oni koji sa severa Bačke i Banata idu da studiraju u Beograd ili tamo kreću u potragu za poslom.
Slična je situacija sa Sremom i južnim Banatom. Oko polovine Sremaca iz Inđije, Stare i Nove Pazove i Pećinaca često sreću traže u glavnom gradu, a otprilike isti broj Banaćana iz Vršca, Pančeva i Kovina slede njihov primer.
U Beograd iz Vojvodine najčešće idu budući brucoši koji žele da studiraju nešto čega nema u Novom Sadu. To su Vojna i Policijska akademija, političke nauke, kao i studije japanskog, norveškog, arapskog i sličnih jezika kojih nema na Univerzitetu u Novom Sadu.
Mnogi tvrde da, ipak, nemaju para za odlazak u Beograd, jer je život tamo mnogo skuplji.
"U Novom Sadu sam iznajmila stan sa dve cimerke. Plaćamo ga 120 evra i mesečno kada podelimo sve troškove, pojedinačno nas staje oko 60 evra. To je u Beogradu nezamislivo. Jedino da živim u prigradskim naseljima, odakle mi do fakulteta treba skoro sat vremena", kaže za "Blic" studentkinja iz Rume.
Podsetimo, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u Novi Sad u protekloj godini doselilo blizu 7.000 građana iz drugih delova Srbije. Prosečna starost onih koji su promenili prebivalište je 33,3 godine, a podaci pokazuju da su više od 40 odsto njih aktivna lica, odnosno oni koji su se preselili zbog posla.
Podsetimo još i da se povodom cifre od 7.000 novih stanovnika Novog Sada oglasio i lider LSV-a, Nenad Čanak, koji je rekao da ovaj grad ne može da izdrži toliki priliv stanovništva. Više o njegovom stavu u vezi sa ovim pitanjem možete pročitati OVDE.
.jpg "Novosadska policija o sutrašnjem skupu ispred suda: Preduzećemo sve zakonske mere")
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")
Komentari 11
Huncut
milanm
p.s. Mleko nam dovoze is Nisa, posto kao sto rece, svoju mlekaru vise nemamo. Pivo iz Apatina, Cerlareva....uglavnom, u NS se nista ne proizvodi, pa mi stvarno nije jasno po cemu NS "moze da stane rame uz rame sa BG", kad su tamo 10x vece sanse za bilo sta, jer su tamo centrale svega zivog...Jedino je ovde koncentrisan taj javni sektor u Vojvodini, a tamo da se zaposlis...to je vec druga prica
Podbarac
Poljoprivredom, u razvijenim zemljama zapada, bavi se i od nje živi je 3-8 %.
U Srbiji i Vojvodini je taj procenat daleko viši i za očekivati je da veći deo tog stanovništva napusti poljoprivredu i uputi se ka urbanim centrima. Što je veći centar, biće veći priliv.
Tek kada dođe do prezasićenja grada - uz uslov uspona imućnog srednjeg sloja - uslediće povratak prvo ka predgrađima, a onda i nazad u seoska okruženja.
Ali ne radi bavljenja poljoprivredom, nego zbog jeftinijih uslova života i distance od vreve grada. Poljoprivredom se u razvijenom društvom bave velike korporacije. Ona srednja i mala seoska imanja nestaju i ostaju kao okućnice sa baštama i malim voćnjacima...
A što se tiče g. Čanka:
E pa baš njegovi i njegovi zemljaci došavši posle II svetskog rata i njina ideologija - to je daleko više promenilo duh Vojvodine nego što će to ikada paor iz Kisača ili Gajdobre ili Kikinde ili Mačve... Jel se neko seća otkupa, streljanja, jašenja sveštenstva i čupanja brkova?
Ono što jeste istina je da je upravo on taj koji simbolično predstavlja sve nevojvođansko i nasilne promene kulture strosedeoca. Njemu je do Vojvodine stalo, kolko je bilo Slobi do Kosova. Samo pare i vlasti. Političar sa duhom pilićara, jednako politiĆar. Tolko.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar