Sukob novosadske vlasti i opozicije oko ulaska privatnog kapitala u "Stan"

Dok vlast u dovođenju privatnika vidi rešenje za nagomilane probleme u ovom javnom preduzeću, opozicija smatra da uslovi koji se nude nisu pogodni za Grad.

Naime, Grad je spreman da prepusti upravljanje "Stanom" privatniku u odnosu 70-30 odsto, uz obavezu ulaganja od 3,1 milijardu dinara i plaćanje dugova koji su krajem prošle godine iznosili preko 800 miliona dinara. Uslov je i izrada socijalnog programa za preko stotinu radnika koji su višak.

Gradonačelnik Miloš Vučević kaže da su već imali razgovore sa potencijalnim privatnim firmama koje su zainteresovane da uđu u "Stan". On misli da onim što Grad nudi može da se obezbedi da "Stan" opstane kao firma i da nastavi da pruža usluge građanima, a da Grad više ne mora da izdvaja novac iz budžeta kako bi nadoknadio gubitke ovog preduzeća.

"Ovim ćemo resteretiti bilo kakav pritisak na budžet grada za dugove JKP "Stan". Ovo znači i da će privatni partner preuzeti dugove Stana i izmiriti ih prema svim poveriocima, bankama, poreskoj upravi, radnicima. Privatni partner treba da ponudi i socijalni program za radnike, što znači da će najveći broj radnika koji se bave poslovima zbog kojih je i osnovan "Stan" nastaviti da radi. Ovo će značiti veliki uspeh za preduzeće, a rekao bih i za Grad ako uspe postupak traženja privatnog partnera", naveo je gradonačelnik.

S druge strane, opozicija je najviše osporavala to što će privatnik preko "Stana" dobiti pravo da naplaćuje spornu dimničarinu, da održava javnu rasvetu i druge poslove koje ova firma sada obavlja kao javno preduzeće. Opozicija je takođe pokazala i zabrinutost što Grad nudi 70 odsto vlasništva, što privatniku daje apsolutnu kontrolu, kao i što se do sada u javnosti kao jedini zaniteresovani učesnik pominjala jedna litvanska firma koja je u Bosni i Hercegovini imala nekoliko koncesija koje su dovele do zatvaranja preduzeća i pravljenja milionskih dugova.

Dodajmo i da je na sednici grada doneta odluka o smanjenju cene grejanja i tople vode za oko tri odsto, da su odbornici dali saglasnost za promenu oko 30 odluka i samog budžeta što je bilo neophodno zbog ukidanja Zavoda za izgradnju grada i Poslovnog prostora, kao i da je usvojeno nekoliko regulacionih planova.