Menu 021

Zbog blagih kazni džeparenje isplativo, studentkinje i penzioneri najčešće mete

Nekada gradski prevoz, pijace i prometne ulice, a danas neretko i tržni centri i prodavnice postaju popularna mesta za džeparenje.
Novi Sad 26.01.2017. | 07:31 > 11:45

Samo nekoliko slučajeva džeparenja u sred dana prijavljeno je kako u Novom Sadu, tako i u Beogradu. U tržnom centru BIG u jednom istom butiku u jednom danu dogodila su se tri džeparenja građanki, koja su evidentirana na snimku sa sigurnosnih kamera, a slučaj je prijavljen policiji. Još uvek nije poznato da li su počinioci uhvaćeni, pošto se policija nije oglašavala tim povodom.

Takođe je i Svetlana B. 14. januara ostala bez mobilnog telefona, novčanika u kojem je bilo nekoliko hiljada dinara i sva dokumenta, u beogradskom Delta sitiju dok je razgledala garderobu. Slučaj je odmah prijavila policiji na Novom Beogradu, ali su joj rekli da ne mogu da daju nalog kako bi dobila snimak sa sigurnosne kamere iz prodavnice, uz obrazloženje "da je u pitanju sitna krađa".

Kako kaže, njoj je taj "sitan novac" bio sve što je imala do kraja mesaca, a njena prijava policiji je potpuno ignorisana.

"Ukrali su mi novčanik sa svim dokumentima, karticom iz banke, ličnom kartom, zdravstvenom, novi mobilni telefon i novac, sve je ukupno u vrednosti od 400 evra. Prijavila sam policiji, ali izgleda da nešto preduzimaju samo kada postoji veza, koju moja porodica i ja nemamo. Ni u jednoj prodavnici ne dozvoljavaju da se proveri snimak bez policijskog naloga, a u policiji su mi rekli da su pljačke česta pojava, da je u pitanju sitna krađa za koju ne daju nalog. Rekli su mi da jedino ukoliko se telefon nekada bude uključio na teritoriji Srbije sa kojom god karticom, bice lociran istog momenta i policija će do njega doći. Ako se uključi van zemlje, oni su nemoćni i gde je tu pravda. Ako nemaš vezu u policiji, bespomoćan si”, kaže naša sagovornica.

S druge strane, šef Odseka za džepne krađe u PU Beograd Aleksandar Mitrović kaže da je policija dužna da izda nalog za snimak sa sigurnosne kamere, bilo koja suma da je u pitanju, jer pljačkaš nije mogao da predvidi koliko je novca u novčaniku i da će krađa biti sitna.

"Policija u svim slučajevima daje nalog i ovlašćena je da pribavi snimak, potrebno je da građanin prijavi slučaj, da bi se onda osoba identifikovala. Snimak sam po sebi uglavnom neće pomoći u identifikaciji izvršilaca jer se radi o licima koja su često nepoznata. Lica poznata policiji uglavnom izbegavaju maloprodajne objekte i mesta sa video nadzorom. Kada je u pitanju džepna krađa ili krađa iz novčanika ili torbice, u nekom prodajnom objektu, ili ako šetate gradom ili u gradskom prevozu, svako zavlačenje ruke u torbu i uzimanje vrednosti je automatski krivično delo krađe, ne može se svrstati u sitnu krađu, bez obzira na vrednost ukradene stvari. Da bi bilo sitno delo krađe, potrebno je da izvršilac ima svest o tome da pribavlja malu imovinsku korist, odnosno da ima nameru da uzme vrednost koja je manja od 5.000 dinara. U svim slučajevima kada zavlači ruku u nečiji džep ili torbu, on ne zna koliko će novca uzeti i automatski, bez obzira na vrednost stvari u pitanju je krivično delo krađe i to se goni po službenoj dužnosti, za razliku od sitnog dela krađe, kada se goni po privatnoj tužbi”, objašnjava Mitrović za naš portal.

Džeparenje je u poslednje vreme postalo porodični biznis, uhvaćeni su obično višestruki povratnici, a kaznena politika je prilično blaga, navodi Mitrović.

"Svi džeparoši su povratnici. Imamo situaciju da tokom dana po desetak puta iste džeparoše uhapsimo, ili ih po nalogu tužioca samo saslušamo i pustimo na slobodu i oni bukvalno istog dana ili sledećeg nastavljaju da kradu. Mi nemamo mehanizme da ih fizički uklonimo sa ulice, svi su mehanizmi na pravosuđu. Možemo samo da ih hapsimo. Problem je što postupci traju veoma dugo, što po pravilu dobijaju male kazne, a sudi im se za desetak krivičnih dela i po pet godina ne odu na izdržavanje kazne. Ne znam da li je problem što se to tretira kao lako krivično delo ili je problem što nema dovoljno kapaciteta u kaznenim ustanovama, a upravo blaga kaznena politika podsticajno deluje na izvršioce krivičnih dela. Najveći problem je u pravosuđu, što lica koja su višestruki povratnici bi morala da budu zadržana u pritvoru do presude jer je neminovno da će po izlasku nastaviti po starom”, kaže on za 021 i dodaje da, s obzirom na to da se džepna krađa po zakonu ne tretira kao ozbiljno krivično delo, ni počinioci koji su punoletni često ne odgovaraju pred zakonom.

Mete džeparoša su uglavnom studentkinje i penzionerke.

"I dalje im najviše odgovara javni prevoz gde je najveća gužva, praznici kada su tržni centri i maloprodajni objekti puni, što lopovima daje mogućnost da odu sa većim plenom jer ljudi tada imaju dosta novca kod sebe. Uglavnom su to muškarci, u poslednje vreme imamo tendenciju da su izvršioci sve mlađi, među njima ima dosta dece. Trenutno je u Beogradu najfrekventniji izvršilac 2003. godište i krivično je neodgovoran. Žrtve su najčešće ženskog pola, studentkinje, učenice, penzionerke i penzioneri. Socijalno ugrožena lica kojima ova krivična dela izazivaju teške posledice. Vađenje novih dokumenata košta dosta, a problem je što penzioneri često, iako ih upozoravamo da to ne rade, drže platne kartice i pin kodove zajedno, pa je podizanje novca na bankomatima često mnogo veća šteta, nego sama krađa", dodaje naš sagovornik.

Najčešće se kradu mobilni telefoni. "Iz naših informacija sa terena, imamo podatke da izvršioci imaju razrađene kanale da te telefone dostavljaju na BiH ili na Kosovo, tako da ne možemo da im uđemo u trag", kaže Mitrović.

Prema njegovim rečima, najveća uzeta suma prilikom džeparenja je 30 hiljada evra. "Imali smo slučaj da je ukraden novčanik u kojem nije bilo novca, ali da je platnom karticom podignuto milion dinara”, navodi Mitrović uz apel na građane da budu oprezni jer su džeparoši vešti i uigrani. “Najvažnije je da ljudi znaju da su džeparoši svuda oko nas, da žive od toga i desetak krivičnih dela izvrše tokom dana. Treba držati ruku preko torbe, ne nositi veću količinu novca i platne kartice ne držati sa pin kodom”, savetuje on.

U novosadskoj policiji kažu da je ukupan broj teških krađa i krađa u Novom Sadu smanjen za oko 14 odsto, a da je istovremeno povećan procenat rasvetljavanja ovih krivičnih dela. Tokom 2016. godine, na području Novog Sada, evidentirana su 62 krivična dela krađa.

Za sitnu krađu predviđena je novčana ili kazna zatvora do šest meseci. Za krivično delo krađe novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a za tešku krađu novčana ili kazna zatvora od dve do deset godina. Krivični zakon za džepnu krađu predviđa zatvor od najviše tri godine. Postupak traje i po nekoliko godina, a lopovi za to vreme nastavljaju da kradu i najčešće dobiju kaznu od nekoliko meseci zatvora.

Autor: Suzana Stojićević (suzana@021.rs)
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • zdrav razum
    28.01.2017 22:04
    napadaju slabije
    Bas juce pricao sa jednom dobrom devojkom koju je neki zamalo opljackao. Otvarao torbu dok je silazila iz autobusa...ali verovatno pre dobrocudne napadaju nego arogantne i sa opasnijim pogledom. I naravno pre fizicki slabije nego visoke ili krupnije. Zato i ne napadaju muske, kukavicki mentalitet radja sve vise takvih.
  • Terješkova
    26.01.2017 18:53
    Preventiva
    Na koju sumu reaguje policija? Čisto da
    znam šta da kažem (slažem) ako mi kojim slučajem maznu dokumenta jer parica nemam!!
  • Tužna država
    26.01.2017 16:13
    Policija
    Čemu služi policija, reaguju samo kod ubistava i silovanja?
  • baba
    26.01.2017 15:40
    Pa, Vucic je legalizovao kradju do 15000 dinara, ne znam da li se cifra menjala u medjuvremenu...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest