Veštaci se usaglasili - šteta za Iliju Devića 76 miliona evra

Kako saznaje 021, sudski veštaci obe strane usaglasili su se da je Ilija Dević pretrpeo ličnu štetu od 62 miliona evra, a ostali akcionari 14 miliona evra. Ukupna obaveza po optuženog biće i veća, jer na usaglašenu vrednost štete treba obračunati kamatu za sve protekle godine.

Dević je u ovom sporu angažovao stručnjake Mašinskog i Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, dok je zastupnik države bio Jovan Dragaš. Međutim, država je ponovo opstruisala ceo proces tako što je ponovo promenjen sudija, a nova suđenja počinju ponovo na jesen.

Naime, nakon što je tri puta odlagala ročište, Ksenija Rončević se izuzela iz spora iako je imala sve potrebno za izricanje presude, pa je predmet dodeljen sutkinji Mireli Nikčević. Ona je posle pet godina i 22 ročišta četvrti sudija u ovom sporu.

Suština maratonskog suđenja je da su se veštaci usaglasili, pa sada sutkinja Višeg suda Mirela Nikčević ima jasnu predstavu o visini štete nastale odbijanjem Grada da ispuni ugovornu obavezu i saobraćaj sa postojeće izmesti na novoizgrađenu međumesnu stanicu. Međutim, opstrukcija države je više nego očigledna.

Podsetimo, u paralelnom sporu između ATP "Vojvodina" čiji je Dević bio 82-odstotni vlasnik i grada Novog Sada, sud je gradu presudio krivicu i odštetu procenio na 14 miliona evra. Vanrednim pravnim lekom, Novi Sad je uspeo kaznu smanjiti na 3,9 miliona evra, a taj predmet je pred Ustavnim sudom Srbije, ali i pred Evropskim parlamentom u Strazburu.

Ovo su dva, od ukupno pet sudskih sporova koje Dević vodi po raznim osnovama protiv Grada Novog Sada. Naime, dva spora se odnose na štetu nastalu do 2014. godine, u Privrednom sudu se vode još dva spora u vezi štete nastale kasnije, a traje i stečajni postupak ATP "Vojvodina", pa se teško može i naslutiti kakve će sve biti posledice teško razumljive odluke da Grad Novi Sad ne poštuje ugovor koji je potpisao.

Političari zabrljali, urbanisti zatajili

Podsetimo, preduzetnik Ilija Dević je jula 2004. godine na aukciji kupio Auto-transportno preduzeće "Vojvodina " i revitalizovao ga za nepune dve sezone.

Na placu prekoputa Novosadske mlekare je zamislio veliki auto-centar, sa novom stanicom, servisom za kontrolu autobusa "Setra" i "Mercedes", čiji je bio dugogodišnji zastupnik i kooperant, benzinsku pumpu, samoposlugu, motel, taksi stajalište. Na kompleksu bi bilo zaposleno preko hiljadu radnika, a, prema kalkulaciji, godišnji prihod bi premašivao četrdeset miliona evra.

Ideja se uklapala i u gradske planove, s obzirom da je u Novom Sadu postojeća stanica prestara i tehnički neodgovarajuća; upotrebna dozvola joj je istekla još 1977. godine. Čak tri decenije radila je, praktično, nelegalno.

Stranačko zapošljavanje

Tokom poslednjih pola veka u gradu se stalno raspravljalo o novoj međumesnoj stanici. Kako nije bilo poličke volje da se stanica izdvoji iz lokalnog javnog saobraćajnog preduzeća, nije učinjeno ništa. Posebno su zatajili urbanisti, koji su gradske razvojne planove osmišljavali ne obazirući se na potrebe za novom stanicom.

Stanica je donosila solidan profit, dva i po miliona evra godišnje, čime je grad zaobilazno, za javnost nevidljivo, subvencionisao lokalno javno preduzeće. Za uzvrat, na stanici su se zapošljavali stranački aktivisti, pa je u samom objektu umesto dovoljnih dvadesetak, radilo i po sedamdeset srećnika sa stranačkom preporukom.

Novi Sad deceniju pre Beograda

Pritisak javnosti da se problem reši, primorao je Maju Gojković, gradonačelnicu Novog Sada između 2004. i 2008. godine, da početkom leta 2006. potpiše sporazum sa ATP "Vojvodina" o izgradnji novog zdanja.

Sama lokacija se i ranije često spominjala kao rešenje za izmeštanje stanice, a Dević je investirao blizu 25 miliona evra u novo zdanje, zajedno sa servisom, prvom etapom budućeg auto-centra. Zauzvrat, tražio je da grad međumesni saobraćaj izmesti na novu lokaciju.

Koliko je tadašnja ponuda bila povoljna po grad, može se videti upravo ovih dana kada se gradonačelnik Beograda hvališe privatno-javnim partnerstvom u kome za izgradnju nove međumesne stanice grad daje lokaciju, a privatno akcionarsko društvo investiciju u novo zdanje. S druge strane, Dević je sem sopstvenog novca za gradnju zdanja uložio i svoj plac.

Procena štete 76 miliona evra

Poenta je da je preduzetnik ugovornu obavezu ispunio, grad nije. Prevozniku ATP " Vojvodina" ne stiže planirani prihod, pa preduzeće kasni u isplati, potom prestaje da plaća kreditne rate i na kraju tone u gubitke sve do stečaja.

Propao je i inđijski "Mankop", osnovno Devićevo preduzeće, koje je više od tri decenije proizvodilo i za "Mercedes" izvozilo autodelove. Sad je stavljeno kao hipoteka.

Poslednjih desetak godina u vezi sa slučajem ATP Vojvodina samo se vode i prolongiraju sve brojniji sporovi, a tokom tog vremena preko 430 radnika, izgubivši sigurnu i solidnu zaradu, jedva preživljava. Predmet ATP Vojvodine nalazi se među pet najvećih sa liste od 24 sporne privatizacije u Srbiji, na čijem rešavanju insistira Evropska komisija, a označen je kao jedini u kome je oštećen investitor, a ne država.