Nakon talasa izbeglica koje su došle u Srbiju, a mnogi od njih u Novi Sad, tokom devedesetih godina, grupa Novosađana je odlučila da im pomogne u ostvarivanju njihovih prava. Pomoć pružaju marginalizovanim i ugroženim društvenim grupama. Sa istim ciljem pružanja pomoći pristupili su i izbeglicama koje su u Srbiju došle po otvaranju Balkanske rute.
"Život u prihvatnim centrima je svakako poželjniji nego život na ulici. Prošle zime veliki broj izbeglica je živeo u barakama iza železničke i autobuske stanice, što svakako nisu bili uslovi za život. Prihvatilišta omogućavaju ovim ljudima upravo taj minimum, kao što su odeća, hrana i higijena. Naravno, to nije trajno rešenje za bilo koga, ali je u ovom slučaju značajno. Takođe, sve to bi moglo još više da se unapredi", kaže za 021.rs Dobrila Marković iz NSHC.
"Međutim, njihovi dani su svedeni na čekanje, pitanje kada će otići u Mađarsku. Potrebno je tu prazninu ispuniti nekim aktivnostima. Iako deluje kao neka sitnica, veoma je važno jer kada nemate šta da radite, onda sedite i razmišljate o vašim problemima i to je sve prilično deprimirajuće", dodaje naša sagovornica.
Kao primer može se navesti i krojačnica koju je organizovao NSHC u Adaševcima. Tamo izbeglice mogu da dođu da nauče da šiju ili, ukoliko već to znaju, da poprave svoju odeću.
Kako smo ranije pisali, država i dalje nema sistemsko rešenje za problem izbeglica koje su i dalje u Srbiji. To bi moglo da stvori nove "nevidljive građane" koje ne bi mogli da ostvare osnovna ljudska prava. Marković smatra da bi, kada se govori o rešenjima, trebalo da se razmišlja o tome šta žele izbeglice.
"Pitanje njihovog statusa bi trebalo da zavisi od njihove volje, koja je i dalje u pravcu da oni žele da nastave ka zemljama Evropske unije. Treba istaći i to da se u Srbiji trenutno radi na novom zakonu o azilu koji bi trebalo da omogući bržu proceduru odobravanja azila ljudima koji se odluče da ostanu ovde. Zakon još uvek nije donesen, malo se odugovlači sa usvajanjem i sad čekamo da vidimo šta će sa njim biti, jer on donosi neka dobra rešenja", objašnjava Marković.
Tokom gotovo tri godine otkad je izbeglička kriza pogodila Balkan, u medijima je ispisano mnoštvo naslova. Radilo se na senzibilisanju državnih službenika koji su u direktnom konkaktu sa izbeglicama, ali i na senzibilisanju građana. Međutim, oni koji su na terenu i prate svakodnevno sitauciju, smatraju da vreme za pravo senzibilisanje tek treba da dođe.
"Na tome treba još da se radi, pogotovo ako počnu da ostaju u Srbiji, traže zaposlenje, a deca krenu u školu. Tada će biti mnogo više potrebno da se i državne institucije, ali i nevladine organizacije, bave senzibilisanjem građana", zaključuje naša sagovornica.
Podsetimo da u Srbiji trenutno boravi oko 4.000 izbeglica. Više o NSHC-u možete saznati
OVDE ili na
Fejsbuk stranici.
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
.jpg "Zajedno ne bojkotuje izbore u Novom Sadu: 19 stranaka i pokreta solidarno će pružiti otpor poniženju")
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar