Na konferenciji na kojoj su govorili predstavnici inicijativa "Ne damo Livadicu!", "Sačuvajmo Liman od betona" i "Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine" rečeno je da se planovi prilogođavaju potrebama investitora, kao i da institucije imaju ignorantski odnos prema inicijativama građana koji traže da budu aktivni učesnici u donošenju odluka.
Inicijative "Ne damo Livadicu!" i "Sačuvajmo Liman od betona" nastale su kao reakcija na planove da se na zelenoj površini, koja se trenutno koristi kao pseće igralište, izgradi višespratnica i kao odgovor na plan gradskih urbanista koji su predvideli izgradnju nekoliko javnih garaža na mestu postojećih parkinga na Limanu. Građani smatraju da će to ugroziti zelene površine i zeleni fond na ovim lokacijama.
U Inicijativi "Ne damo Livadicu!" traže da se odbaci plan koji predviđa izgradnju višespratnice na uglu ulica Jovana Subotića i Kisačke, te da se novi plan donese u saradnji sa građanima. Oni su pokušali da organizuju Zbog građana u Mesnoj zajednici "Žitni trg" kako bi se o ovoj temi raspravilo, ali i dalje nisu dobili nikakav odgovor.
"U pozadini naših zahteva stoji koncept po kojem društvena bogatstva pripadaju svima nama i ona zahtevaju odgovorno upravljanje resursima i aktivno učešće svih zainteresovanih. Međutim, ovaj koncept još uvek nema odgovarajuću recepciju u našoj političkoj eliti, predstavnicima struke i organizacijama civilnog društva. Koncept gradova kao javnog dobra temelji se na pravu svih građana na kvalitetnu i bezbednu životnu sredinu", poručuje Hana Kukučka iz Inicijative "Ne damo Livadicu!".
Dejan Radosavljević iz Inicijative "Ne damo Livadicu!" kaže da građane niko ništa ne pita prilikom donošenja urbanističkih planova koji se tiču njihove neposredne okoline. Po njegovim rečima, ponavljaju se greške iz prethodnih godina, planovi se prilagođavaju interesima investitorima, dok se potrebe građana zapostavljaju. Sve više se, kaže, nameću komercijalni sadržaji.
"Na osnovu toga se može zaključiti da Novosađani žele samo tržne centre i poslovno-stambene zgrade, što je daleko od istine. Gradnja novih poslovno-stambenih objekata i tržnih centara nije razvoj. Razvoj se odnosi na uslove koje bi donosioci odluka trebalo da obezbede kako bi se ljudima omogućio pristojan život, kako bi se postigli zadovoljavajući kvaliteti urbanog stanovanja. Imamo utisak da je grad organizam koji raste, ali je upitno kako će se on razviti", smatra Radosavljević i dodaje da "ćemo uskoro doći u situaciju da se borimo za trotoar kao urbanistički standard".
Predstavnik Inicijative "Sačuvajmo Liman od betona" profesor dr Bogosav Lažetić smatra da bi uništavanje zelenila imalo negativne posledice po zdravlje građana. On je podsetio da je početkom sedamdesetih godina prošlog veka Novi Sad bio prvi grad u bivšoj Jugoslaviji koji je organizovao Komitet za zaštitu životne sredine, u kojem je on bio član.
"Mi smo već tada stavljali primedbe na izgradnju Novog Sada. Jedna od primedbi je bila da zgrade nisu smele da se grade frontalno prema Dunavu, jer to sprečava, da tako kažem, provetravanje grada. Jedna od mogućih kompenzacija je bila sadnja što većeg broja drveća i zelenila. Sada se radi suprotno od onih stihova 'gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi'. Razvijeno drveće godišnje proizvede od 100 do 140 kilograma kiseonika, a ovakvim akcijama se uništavaju fabrike kiseonika", kaže Lažetić.
On je dodao da je "Novi Sad divan grad", ali se pribojava da će postati nepovoljan za stanovanje. Uz to, kako je rekao, zelenilo je potrebno kako bi se napravio balans između pozitivnih i negativnih jona u atmosferi, jer njihova koncentracija značajno utiče na stanje organizma.
Na konferenciji je rečeno i da nosioci vlasti smatraju da imaju pravo da raspolažu javnim površinama kako god žele, te da postoji mišljenje da je "besomučna rasprodaja zemljišta jedini način da grad preživi", sa čim se ne slažu. Dejan Radosavljević je poručio da inicijative nisu tu da "bilo koga menjaju", nego da "ožive ono što je atrofiralo, a to je učešće građanja".
Jedan od primera uspešne građanske inicijative je "Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine", koji su, nakon organizovanja, posle dve godine aktivnog praćenja rada nadležnih institucija, dobili potvrdu da se odustalo od ideje da se sagradi garaža na zelenoj površini kod Muzeja Vojvodine u Starom gradu.
Predstavnica ove inicijative Marijana Mutavčieva poručuje da, iako se od ideje izgradnje garaže odustalo, oni nijednom nisu dobili zvaničnu potvrdu od nadležnih institucija da su njihove primedbe uvažene. I ona ukazuje da postoji problem u komunikaciji sa institucijama koje bi trebalo da su otvorene za građane.
"Konstatno nailazimo na zid. Komunikacija uglavnom prolazi tako što je nema. Mi se obratimo, napišemo dopis, često pišemo zahteve za pristup informaciji od javnog značaja, koje dobijamo tek po žalbama posle dve godine. Možda je problem u tome što ta komunikacija nije masovna. Nadam se da će donosioci odluka shvatiti da ukoliko sve više 'zatežu', da će tako građanske inicijative postajati masovnije i angažovanije. Nadam se da će neko ko vodi računa o našem gradu to prihvatiti i da će angažman građana uvrstiti u svoj raspored", navodi Mutavčieva.
Ona je dodala da je i na sastancima sa nadležnima rečeno kako problem sa parkiranjem u gradu postoji, da su garaže potrebne, ali da bi se one gradile u "saradnji sa privatnim partnerima, jer grad nema sredstava za ulaganje". Navela je da nije rečeno da se to odnosi konkretno na Liman, ali da je zanimljivo da se posle godinu dana "odjednom pojavljuje pet garaža na javnim površinama na Limanu".
Na konferenciji je rečeno i da će inicijative razgovarati sa kompanijama koje se nalaze na Limanu III, a koje koriste parkinge, o tome da motivišu svoje zaposlene da koriste alternative vidove prevoza ili da organizuju zajednički prevoz. Na taj način, kako je rečeno, i one bi se priključile u odbranu javnih površina.
Kako Mesna zajednica još uvek nije odgovorila na zahtev građana za organizovanje građanskog zbora, oni će sami organizovati zbor u subotu, 16. juna, na Livadici, sa početkom u 19 časova.
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
.jpg "Novosađani među onima koji su najviše štedeli struju u martu")
.jpg "INFOGRAFIKA: Usporen rast broja birača u Novom Sadu - koliko ih ima?")
Komentari 16
mile
Lenka
Usput, pitanja javnih površina su pitanja za ovlaštene gradske institucije, zatim struku, ali i izabrane predstavnike građana u Skupštini grada Novog Sada.
/
u ulicama na suprotnom kraju je jos gore.
non stop su svadje oko parkiranja sa ljudima iz novih zgrada. neki idu dotle da se naljute sto im sneg nisu ocistili ljudi iz kuca da ne bi kvasili noge i imaju gde da se parkiraju
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar