Profesori FTN-a osvojili nagradu u Stokholmu za beton i malter od pepela

Autor: Blic

Novi Sad

21.10.2018.

15:54 > 16:07

Tim profesora sa Fakulteta tehničkih nauka uspešno je iskoristio pepeo u malteru i betonu umesto cementa, zbog čega je njihov rad ocenjen najboljim na jednoj od najprestižnijih svetskih građevinskih konferencija u Stokholmu.

Srbija se guši u pepelu dobijenom sagorevanjem biomase, kao i letećim pepelom iz termoelektrana. Tom problemu doskočio je tim profesora sa Katedre za građevinske materijale, procenu stanja i sanaciju konstrukcija novosadskog FTN, menjajući cement, inače najskuplji i po prirodu najopasniji komponent, besplatnim pepelom, prenosi "Blic".

Njihova istraživanja pokazala su da pepeo može zameniti cement u malteru sa oko 30 odsto, a u betonu čak 50. Ubrzo je ovo rešenje dobilo pažnju i u svetu, na građevinskoj konferenciji "ICACEE 2018: Architectural, Civil and Environmental Engineering" u Stokholmu. Između 162 rada naučnika od Australije do Kanade istraživanje o održivom korišćenju pepela nastalog sagorevanjem biomase u Vojvodini u građevinskim proizvodima osvojilo je prvo mesto.

- Velike količine pepela, koji ima slične minerale kao cement, bacaju se na deponije, to su na hiljade tona godišnje i imamo ga dovoljno. S druge strane, cement sem što je skup, veliki je zagađivač, proizvodnja tone cementa znači i tonu CO2 u vazduhu. Materijale koje smo napravili sa pepelom obećavaju više nego dobru primenu - izjavio je Slobodan Šupić, koji je nosilac ovih istraživanja i čija se doktorska disertacija bavi upravo ovom temom.

Opširnije pročitajte OVDE.

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Hemičarka

23.10.2018 • 06:39

Da li?

Da nastavim...sve pohvale profesorima i doktorantima na ispitivanju moguće primene pepela... nije nova ideja, ali ok. Ali, otkuda nam ga baš toliko od biomase, kada je ona velikim delom organska materija koja skoro potpuno sagoreva, ostavljajući mali % pepela, uglavnom bez teških metala i drugih toksičnih materija, a njena primena je tek u povoju u Srbiji? I zašto se u tekstu navodi zajedno sa onih pepelom iz termoelektrana ( možda i od sagorevanja otpada) kojim je Srbija već preplavljena, ako to nije bila tema nagrađenog rada? Ovih vrsta pepela ima na milione tona oko termolelektrana, a sadrže toksične materije. Da li su fizička svojstva betona i maltera sa delom pepela umesto cementa baš ista? Da li je izvršeno ispitivanje izluživanje betona i maltera? Šta ako ovakvi materijali dođu u kontakt sa podzemnom vodom? Šta će ispuštati u podzemnu vodu, a šta u vazduh? Kada jednom postanu otpad, da li će to biti opasan ili inertan otpad?

12 0 +12
dijasporac

22.10.2018 • 22:32

Sine, ovde sve sam go strucnjak za cement... a iskustvo je sa mesalice na placu u Veterniku kod Dragana Jove Torbice.

11 3 +8
ns ja

22.10.2018 • 09:17

E da, da dopunim, taj čudan smrad potiče od pepela spaljenih guma , a ova rabota se radi i tim smradom se "obogaćuje" cement u jednoj fabrici u gradiću na obali Dunava nedaleko odavde. Oduvek sam tvrdio i tvrdim da je cemement STRATEŠKA sirovina u svakoj državi i privatizacija svake cementare je težak zločin protiv države. Takođe svaka sabotaža i malverzacija sa cementom , koja slabi njegova osnovna svojstva (a trpanje pepela u cement to sigurno čini!!!) je po mom ubeđenju težak zločin i krupan organizovan kriminal i sabotaža i opstrukcija čitave države! U svemu što sam napisao ne insinuiram ništa protiv profesora u tekstu (oni nemaju nikakve veze sa ovom konstatacijom), ali odličan je povod i prilika da se i to navede, pa zaboga setite se nadvožnjaka u Đenovi - to je delo mafije u državi - zakasnela posledica: isto može i kod nas da se desi zbog sabotaže sa pepelom u cementu!!! Tvrdim!

19 0 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.