Dela Bogdana Šuputa izložena povodom godišnjice Novosadske racije

Povodom obeležavanja 75 godina od Novosadske racije i sećanja na žrtve tragičnih dešavanja tokom januara 1942. godine, u sklopu izložbe "45 godina Memorijala umetnika", Spomen-zbirka Pavla Beljanskog izložiće Autoportret (1934) i Štrand zimi (1935), dela Bogdana Šuputa iz Dokumentarnog fonda.
Dva dela poznatog umetnika ubijenog 23. januara u Novosadskoj raciji biće izložena od danas, kada se obeležava njen početak, do zatvaranja izložbe 19. februara. Na taj način biće obeležen i 27. januar, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
 
Slikar Bogdan Šuput (Sisak, 1914 – Novi Sad, 1942), od napuštanja gimnazije, u kojoj je bio nagrađen za izvanredan uspeh u crtanju, pohađa Umetničku školu u Beogradu, kod profesora Ljube Ivanovića (1932–38). Ubrzo stiče naklonost kritike, kao i brojne prijatelje, poput Ljubice Cuce Sokić i Peđe Milosavljevića, što je imalo poseban značaj za njegov umetnički razvoj.
 
Povremeno boravi u Parizu, gde učestvuje u osnivanju Udruženja jugoslovenskih likovnih umetnika u Parizu. Objavljuje grafike sa socijalnom tematikom u almanahu "Vojvođanski zbornik" i u časopisu "Naš život" u Novom Sadu, a istovremeno objavljuje grafike i karikature u listovima "Dan", "Politika", "Reggeli Újság" i "Ošišani jež". Redovno nastupa na Prolećnim i Jesenjim salonima u Beogradu, grupnim izložbama, kao i samostalno u Novom Sadu 1938. godine, kada dobija i Politikinu nagradu za slikarstvo.
 
Sa Jugoslovenskim umetnicima nastupa u Parizu i Hagu 1939, a sledeće godine izlaže u Beogradu i Zagrebu, kao član grupe "Desetorica". Krajem 1940. je na odsluženju vojnog roka u Sarajevu, a potom do kraja 1941. u zarobljeništvu. Tragičnom smrću u Novosadskoj raciji nasilno je okončan život ovog talentovanog umetnika, koji je u duhu intimističke poetike pariske škole slikao predele, gradske pejzaže, enterijere, portrete, a kroz grafiku se približio socijalnoj umetnosti.
 
Nabavka dela Bogdana Šuputa za Pavla Beljanskog je ostala neispunjena želja. To je i razlog zašto su dve slike ovog umetnika (Ćup i avan i Lobanje, obe iz 1939), u vlasništvu Galerije Matice srpske, sve do 1992. godine činile deo stalne postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. U okviru Likovne zbirke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čuva se još 30 radova Bogdana Šuputa, među kojima su i skica za sliku Lobanje, Portret slikara Ljube Ivanovića (1934), kao i Kroki slikara Peđe Milosavljevića (1938), njegovog velikog prijatelja.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vodič