Da li je monogamija mrtva?

Postalo je "oldtajmerski" biti veran, a reč budala dobila je još jedan sinonim. Samo u SAD 60 odsto muškaraca i 50 odsto žena ima aferu van braka. Fraze "dok nas smrt ne rastavi" sećamo se samo kroz maglu, a u filmovima je ima još u ljubavnim filmovima iz dvadesetih.

Od 4.000 sisara na Zemlji, samo je nekoliko desetina vrsta verno. I ma koliko se trudili da čoveka uvrstimo u one privržene monogamiji, istraživanje profesora Rodžera Rubina poraziće i najvećeg optimistu. Od 238 društava širom sveta, pokazalo se da su samo 43 monogamna. I ne radi se samo o tome da su u pitanju ruralna društva, zajednice u Nigeriji ili u Indiji, već i toliko na sebe ponosni zapadni svet.

Iako to nije ništa novo, pošto je istorija puna poligamnog ponašanja, nejasno je zašto to radi i svet obavezan judeo-hrišćanskom vrednošću "ne počini preljubu". Samo dve petine Italijana aferu smatra potpuno neprihvatljivom, četvrtina Španaca ne smatra seksualnu vernost važnom, dok dve trećine Francuza i polovina Francuskinja veruje da seksualna privlačnost neminovno vodi do intimnosti.

Monogamija kod životinja nas razneži do suza, a ni sami ne umemo da održimo reč datu pred svedocima. Zašto je želimo, a onda pobegnemo od nje?

"To je veoma interesantno. Spremno prihvatamo da volimo više od jednog deteta, rođaka ili prijatelja bez sumnje u to da onaj drugi dobija istu količinu ljubavi, ali kada su u pitanju romantične ili seksualne veze, većina ljudi ne može da prihvati da se to događa više od jednom u životu", tvrdi Meg Bejker, seksualni terapeut, savetnik za veze i viši predavač na Open univerzitetu.

Ona ne tvrdi da smo odbacili monogamiju, već da se ona povlači pred izazovima življenja, da je san o večnoj i jednoj jedinoj ljubavi nemoćan pred stvarnošću. Pred teretom mladalačkih očekivanja, koje iza ćoška, posle samo nekoliko godina, sačekaju razočaranja.

"Porasla su nam očekivanja od onoga što nazivamo monogamnim odnosom. Mnogo toga tražimo na tom jednom mestu, u monogamnoj vezi. Zašto? Zato što smo sve više atomizovani, nesrećni na poslu, zato što je društvo oslabilo, a moral i religija u potpunom padu. Zato se nadamo da ćemo sve što nam treba dobiti od jedne osobe", kaže Bejker.

To je teret koji ne nosi ni vladar jedne zemlje, a mi smisao života tražimo u partneru. Zato sve više terapeuta veruje da je skoro nemoguće ostati veran i da je monogamija na izdisaju.

Terapeut Ester Perel smatra da između dogovora ko će odvesti dete u školu i pokupiti ga, ko će oprati klozet, veza gubi na "vrelini". I što duže traje, kaže ona, to je veća verovatnoća da će se izgubiti strast. "Intimnost ne podrazumeva i vruć seks", podvlači Perelova.

Bivši profesor sociologije u Londonskoj školi Ekonomije Ketrin Hakim jedna je od sve glasnijih zagovornika ubijanja monogamije na mrtvo. Ona smatra da nije loše "jesti i u restoranu", a ne samo kod kuće, i da to samo može da osveži odnos. Naravno, pod uslovom da ostane pod velom tajne, bez obzira što se takva osoba već vekovima naziva - prevarant.

Ona čak daje dva pravila za bolje varanje, prvo: nikad ne otkriti svom partneru ili ga osramotiti aferom. I drugo, nikad ne počiniti preljubu sa susedom, prijateljem ili kolegom.

"Svako ko odbija svež pristup braku i preljubi, sa uvođenjem novih pravila, propušta da uvidi dobrobit seksa izvan kuće." Ona je, čak, izračunala da takav jedan izlet donosi sreću čoveku jednaku zaradi od 32.000 funti godišnje. Ta sreća se, međutim, meri samo pod uslovom da osoba ne sazna da je prevarena, jer je onda nesreća duplo skuplja i procenjuje se na 64.000 funti.

"Ja lično sam srećno udata i nadam se da će, ako me moj suprug bude varao, biti dovoljno diskretan o tome i da neću primetiti", iskreno je priznala Hakim.

Kao odgovor na ovu vrstu zarade, Dejvid Blančflauer i Endrju Osvald izračunali su da je dug brak zasnovan na vernosti jednak dobitku od 64.000 funti godišnje.

Pa ko je onda srećniji?

Autor priručnika "Kako misliti više o seksu" Alan de Boton smatra da je novo shvatanje braka mnogo doprinelo da romantičnost i strast opstanu u svetoj zajednici. On podseća da je pre buržoaske ideje o braku iz ljubavi u 18. veku, poenta vezivanja dve osobe bila "hajde da to uradimo jer se to očekuje od nas".

"Parovi su se venčavali kad bi dospeli u određene godine, pronašli nekoga od koga im ne bi bilo muka, bili spremni da ne uvrede roditelje i komšije onog drugog, imali imovinu koju je trebalo štititi i želeli da zasnuju porodicu", kaže De Boton.

A onda je usledila epoha romantičnih veza, sa sve čitanjem poezije, gledanjem mesečine i čežnjom da se dve srodne duše stope u jednu. Problem sa porastom očekivanja da će vatromet u krevetu sa početka veze ostati i godinama posle sklapanja braka, učinili su medveđu uslugu braku. Jer vremenom, većini parova se dogodi da više svršavaju u gledanju političkog duela, ili Simpsonovih, uz pivo i grickalice, nego u maženju svog partnera, koji je dobio salo, strije ili celulit i još stalno kuka kako nema dovoljno novca.

Zato i ne čudi što je književno bezvredna triologija "50 nijansi" postala hit, a devojke masovno počele da ostavljaju partnere jer ne mogu da im ispune sve fantazije. Nerealnost će nas ubiti, kao što je intimnost monogamiju. Treba li odustati? Da li je monogamija pogrešna i loša, i ima li nade za one "pingvine" i "labudove" među nama, koji su spremni da ostanu verni po cenu dosade?

De Boton kaže da se za monogamiju vredi boriti i da svakome ko ostane privržen svom partneru treba odati priznanje kao pravom ratnom heroju jer je ona izbor, a ne prirodni dar.

"To da je par spreman da iz kaveza braka gleda kako njihovi životi prolaze, bez zadovoljavanja seksualnih impulsa van braka, čudo je civilizacije i dobrota za koju bi oboje trebalo da budu zahvalni svakog dana. Supružnici koji ostaju verni treba da prepoznaju visinu žrtve koju podnose zbog svoje ljubavi i dece, i da budu ponosni na svoju hrabrost."

Bejker kaže da je u svemu važna komunikacija jer je vrlo važno znati da li ona druga strana "smatra da je u redu ostati samo dobar prijatelj sa bivšim ili flertovati, a možda i imati odnos sa drugima van veze".

"Kad razgovarate, onda znate šta da očekujete", kaže Bejker i dodaje da parovi sa kojima ona radi traže da ih čudom nauči kako da ožive seksualnu hemiju sa početka veze.

"Seks je postao imperativ, a to ne treba da bude tako. Problem je što verujemo da ako imamo (dobar) seks sa nekim da će on znati kako se osećamo i umeti da odgovori na svaku našu potrebu." Ona predlaže da napustimo stara pravila monogamije i prihvatimo neizvesnost, vodeći odnos "putem kreativnog pregovora jer na taj način odnosi mogu da budu bolji, ako ne i savršeni".

"Monogamija nije laka opcija. Uvek će biti žrtava jer postoji borba između slobode i pripadanja. I na samom početku ne znate koliko je svako od vas spreman da se žrtvuje za drugog. I da li ste uopšte spremni da se žrtvujete. Raspravite to."