Prognoze za tržište nekretnina u sledećoj godini: "Cene bi mogle da dođu na realan nivo"
Tržište nekretnina se u ovoj godini stabilizovalo, u manjoj meri čak i posustalo, iako je država uz pomoć kredita za stanove za mlade pokušala da ga pogura.
Foto: Pixabay
Razlog posustajanja je ekonomska kriza, ocenjuju sagovornici Danasa. Očekuju da će se aktuelna kriza preliti i na početak sledeće godine, zbog čega predviđaju pad tražnje, a samim tim i pad cena nekretnina.
Poručuju da bi sledeća godina mogla biti "reset" za tržište nekretnina, odnosno da bi cene konačno trebalo da dođu na realne nivoe, nakon nekoliko godina rekordnih iznosa, naročito u Beogradu.
Sagovornici Danasa kažu da čak ni sada nije povećana tražnja i kupovina nekretnina, a nakon kruženja informacija da građani masovno podižu novac sa računa u bankama. Zasad, kako kažu sagovornici beogradskog lista, taj novac ne završava u nekretninama, ali ističu da nije isključeno da će završiti, ako se kriza produbi.
Cene nekretnina u Beogradu trenutno su približno na istom nivou kao prošle godine, eventualno blago više, ali taj rast je, prema rečima investicionog savetnika Nikole Senešija, znatno ispod realne inflacije.
On podseća da je tržište nekretnina ove godine bilo čak podstaknuto i programima poput "stanova za mlade", odnosno povoljnim kreditima koji, kako kaže, nisu predstavljali tržišni mehanizam u klasičnom smislu, pa opet nije došlo do veće tražnje.
"Sasvim sigurno je da je tražnja daleko manja", ističe Seneši.
Upozorava da bi se problemi u kompaniji NIS, koji podrazumevaju dug od oko pola milijarde evra i dodatna rezervisanja, neminovno mogli preliti na bankarski sektor.
"Zbog svega toga bojim se da će tražnja za nekretninama drastično pasti u prvih šest meseci sledeće godine", predviđa Seneši.
Na pitanje da li bi pad tražnje mogao da povuče i pad cena iduće godine, Seneši odgovara da je takav scenario realan. Navodi da veliki projekti, posebno oni u centru Beograda, još drže cene, pa čak beleže i blagi rast, ali ukazuje da je reč o malom broju transakcija koje ne predstavljaju širu sliku tržišta.
"Beograd nije jedini grad u Srbiji. U drugim sredinama već vidimo pad cena", napominje on.
Prema njegovim rečima, tražnja mora da padne, jer je generalno ekonomija slabija: država ima nizak privredni rast, bankarsko finansiranje je pod pritiskom, a veliki priliv novca na koji su se oslanjali projekti poput Beograda na vodi sada traži opipljive rezultate.
"Ovo tržište mora da se resetuje i vrati na ekonomske, a ne na državno-kapitalističke osnove", ocenjuje Seneši.
Podseća i da je kraj godine tradicionalno period u kojem se realizuje veći broj kupovina stanova, između ostalog i zato što su cene sezonski nešto niže. Ipak, naglašava da trenutne geopolitičke tenzije, kao i stanje realne ekonomije u Srbiji, ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam.
"Situacija sigurno ne vodi dobrim vestima za tržište nekretnina", zaključuje Seneši.
Agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević kaže da cene nekretnina na domaćem tržištu nisu više u odnosu na prošlu godinu, uprkos informacijama koje se povremeno pojavljuju u javnosti. Prema njenim rečima, takve tvrdnje najčešće plasiraju investitori koji imaju veliki broj neprodatih stanova, kao i pojedinci koji veruju da na tržištu i dalje vlada dinamika iz perioda rekordno visokih cena.
"Cene polako, ali sigurno klize nadole", ističe Lazarević.
Najveće korekcije, kako kaže, beleže se u starogradnji, ali i pojedini investitori, posebno kod manjih stanova, pristaju na dogovor kako bi transakcije bile uspešno okončane.
Dodaje da trenutna ekonomska neizvesnost podstiče građane da razmišljaju o ulaganju u nekretnine, ali upozorava da to ne znači da kupci treba da pristaju na previsoke cene.
"Treba gledati da se po realnoj ceni kupi i investira", naglašava ona.
Na tržištu zakupa, prema njenim rečima, primetan je značajan pad aktivnosti, dodajući da je zakup prilično stao u odnosu na isti period prošle godine i da se teško bilo šta izdaje. Jedino za čime postoji stabilnija potražnja jesu mali, kompletno namešteni stanovi u cenovnom rasponu od 350 do 500 evra.
"Sve skuplje od toga se izuzetno sporo izdaje, dok su zakupi od više hiljada evra sasvim stali. I prodaja i izdavanje odvijaju se znatno slabijim intenzitetom u odnosu na prošlu godinu", ističe Lazarević.
Govoreći o očekivanjima za 2026. godinu, Lazarević procenjuje da će cene biti niže.
"Ja mislim da će cene biti niže i nadam se da će se preduzeti odgovarajući koraci da i krediti pojeftine, jer krediti su i dalje nedostižni za mnoge građane, rate su velike, plate ne rastu, a s obzirom na očekivanu inflaciju, to će biti katastrofa za one koje uzimaju kredite", kaže Lazarević.
Kupcima savetuje da biraju kredite sa fiksnom kamatnom stopom, čak i ako je trenutno nešto viša, jer je to bezbednije.
I ponuda usporila, sve manje malih stanova
Što se tiče ponude stanova i građevinske aktivnosti, Lazarević kaže da je situacija veoma slaba, a da je dodatno usporila legalizacija. Dodaje da je u novogradnji ostalo mnogo neprodatih stanova, jer su investitori godinama nudili pretežno velike stanove od oko 120 kvadrata, dok je potražnja za manjim znatno veća.
Kao dobar primer navodi investitore koji grade zgrade sa strukturama od 35, 43, 60 i 85 kvadrata, sa mogućnošću kupovine garaže, što znatno povećava interesovanje.
Pročitaj još
Tvrdi da je malo stanova manje kvadrature u novogradnji, osim na daljim perifernim lokacijama, gde investitori i dalje pokušavaju da drže visoke cene.
"Juče mi investitor na Karaburmi kaže da će početna cena biti 3.500 evra plus PDV. Kažem mu - gospodine, pa to je Karaburma", priča Lazarević.
Smatra da je došlo vreme da tržište samo uspostavi red, odnosno da periferija mora imati nižu cenu, dok centar treba da zadrži svoju realnu vrednost, ali ne da se svi projekti, samo zato što su novi, prodaju po izuzetno visokim cenama.
"Ljudi smatraju da je nerealno da platiš kvadrat na periferiji 3.500 ili 4.000 evra, a plata je hiljadu - i to retko kod koga. Pa koliko onda treba da imaš para?", ukazuje Lazarević.
Navodi da i država mora da napravi ustupke i smanji opterećenja, jer visoki troškovi ugrađeni u cenu kvadrata dodatno guraju cene naviše.
"Nekad je učešće države bilo 20 do 30 odsto u kvadratu, a sada je užasno, i investitori imaju problem", zaključuje Lazarević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministar najavio pet odsto veće plate prosvetara - od oktobra 2026.
15.12.2025.•
2
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će plata prosvetnim radnicima biti povećana za pet odsto od 1. oktobra 2026. godine.
Ministar Vuk Stanković: Spasili smo nastavu u Jovinoj gimnaziji tako što je prebačena u druge dve škole
15.12.2025.•
15
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će cilj za to ministarstvo sledeće godine biti odvajanje obrazovanja od dnevne politike.
Dačić: Zvučne uređaje policija nije niti će koristiti, kao ni gumene metke
15.12.2025.•
8
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da zvučni uređaji kojima raspolaže policija "nisu niti će biti korišćeni" jer je, kako je rekao, "zapečatio" korišćenje tog dela tehnike MUP-a.
Mrdić podneo krivičnu prijavu protiv Zagorke Dolovac, Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca
15.12.2025.•
2
Uglješa Mrdić podneo je danas Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca.
Podignut optužni predlog protiv Nikole Selakovića i još troje zbog Generalštaba
15.12.2025.•
26
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je danas Optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
Zaštitnik građana početkom 2026. podnosi Skupštini zakon o zabrani mobilnih u školama
15.12.2025.•
2
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da će najkasnije početkom naredne godine Skupštini Srbije biti predat predlog zakona koji predviđa zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama.
Ukrali "porše" kod Zaječara, a onda ubili radnika stovarišta pri pokušaju krađe sefa s novcem
15.12.2025.•
0
M.K. (18), M.Đ. (23) i L.L. (28) iz okoline Zaječara uhapšeni su zbog ubistva.
Zemljotres jačine tri stepena pogodio deo Srbije
15.12.2025.•
0
Zemljotres jačine tri stepena Rihterove skale registrovan je jutros oko 7.20 časova u regionu Gnjilana.
Izaberite Laž godine: Deset spornih izjava funkcionera koje su obeležile 2025.
15.12.2025.•
7
Sajt Istinomer pokrenuo je izbor za Laž godine, gde građani imaju priliku da glasaju za ono što misle da je najveća laž koju je 2025. izgovorio neki funkcioner.
Počela pojačana kontrola saobraćaja: Policija proverava da li vozači voze pijani i/ili drogirani
15.12.2025.•
9
Saobraćajna policija od danas, 15. decembra do nedelje, 21. decembra pojačano kontroliše i kažnjava one vozače koji voze pijani i/ili drogirani.
Krstić: Sporni donor iz Danske nikada nije bio u sistemu u Srbiji
15.12.2025.•
0
Vest britanskog javnog servisa BBC da donor sperme iz Danske nosi gensku mutaciju za rak, a ima 197 dece munjevito se proširila Evropom i izazvala paniku kod onih koji su prošli kroz vantelesnu oplodnju.
I dalje bez imena sa studentske liste - mišljenja podeljena da li treba da ih bude pre izbora
15.12.2025.•
28
Kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori verovatno sa sigurnošću ne zna ni vlast.
Stanje u ribarstvu sve lošije: Srbija skoro svu ribu uvozi
15.12.2025.•
5
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uvodi se nova vrsta podrške - podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih matica šarana i pastrmke.
Specijalna misija Evropskog parlamenta dolazi u Srbiju - zašto?
15.12.2025.•
14
Evropski parlament doneo je odluku da pošalje specijalnu misiju za utvrđivanje činjenica, koja će boraviti u Srbiji od 24. do 26. januara 2026. godine.
Među najtraženijim beguncima u Evropi i kriminalac osuđen u Novom Sadu za lažni pasoš
15.12.2025.•
4
Na sajtu EUROPOL-a nedavno su dodati novi begunci za kojima se traga, od međunarodnih trgovaca drogom do sajber-kriminalaca, čija dela prelaze granice i ugrožavaju bezbednost.
Da li situacija oko NIS-a udaljava Beograd i Moskvu: "Isplivale razlike koje već dugo tinjaju"
14.12.2025.•
8
U jednoj od retkih izjava visokih ruskih zvaničnika koja se ticala sankcija Naftnoj industriji Srbije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti njegove zemlje.
Studenti u blokadi najavili akciju "Dolazimo do vaših vrata"
14.12.2025.•
21
Studenti u blokadi najavili su akciju pod nazivom "Dolazimo do vaših vrata" koja će trajati od ponedeljka, 15. decembra, do četvrtka, 25. decembra.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Komentari 9
s one strane duge
Miroslav
sns smrdi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar