Projekat koji predvodi Si grant konzorcijum (Sea Grant Consortium) Misisipija i Alabame nastaviće ispitivanje sa Floride o mikrovlaknima - nitima plastike koje su još sitnije od zloglasnih plastičnih mikrokuglica koje se koriste u proizvodima za negu tela.
Joga trenerke i druga sportska odeća od sintetičkih materijala ispušta mikroskopska plastična vlakna pri pranju. Otpadne vode s mikrovlaknima onda stižu u vodene tokove i na kraju do mora. Istražiteljka Maia Megvajer sa Univerziteta Florida rekla je da je u pitanju sva odeća koja sadrži najlon ili poliester.
Kada je Megvajerova pokrenula studiju o plastici u vodama Floride, očekivala je da će uglavnom nalaziti mikrokuglice - plastične kuglice koje je američka vlada zabranila za korišćenje u kozmetičkim i higijenskim proizvodima zbog potencijalne pretnje za ribe i drugi vodeni svet. Megvajerova je međutim uglavnom nalazila mikrovlakna koja dolaze s mesta koje ljudi ne smatraju opasnim za morski svet - iz njihovih ormara.
Ispitivanja Velikih jezera, Njujorške luke i okolnih voda pronašla su velike koncentracije plastičnog zagađenja, među kojima i mikrokuglice. Podaci Maie Megvajer sada su dodali i mikrovlakna koja takođe imaju osobinu da se polako raspadaju u vodama, ali nikada ne nestaju.
Druge nedavne studije su pokazale da mikrovlakna mogu završiti u stomacima morskih životinja koje se koriste kao hrana, poput ostriga. Stručnjaci navode da proizvođači veš mašina, a ne samo sapuna i deterdženata, treba da budu na meti napora za smanjenje plastičnog otpada u okeanima.
Dosad objavljeni podaci naveli su kompaniju Patagonia, koja pravi jakne i drugu odeću od sintetičkih materijala, da podrži istrživanje o zagađenju mikrovlaknima i kupce obavesti kako da minimalizuju ispuštanje mikrovlakana iz odeće prilikom pranja. Kejtlin Vesel, koordinatorka programa za otpad u morima američke Nacionalne uprave za okean i atmosferu, rekla je da su takvi napori korisni, ali da zagađenje plastikom mora da se rešava na samom izvoru i u postrojenjima za čišćenje voda.
"Bilo bi zaista odlično ako bi se pridružile kompanije koje proizvode veš mašine i pronašle filtere koja hvataju ta mikrovlakna", rekla je Kejtlin Vesel.
Projekat Maie Megvajer od septembra 2015. do avgusta 2016. ustanovio je da se u 89 odsto uzoraka nalazio makar jedan komad plastike, dok su mikrovlakna činila većinu te plastike - 82 odsto. Samo sedam odsto su bile mikrokuglice iz proizvoda za ličnu higijenu koji su zabranjeni u SAD, mada ta zabrana ne pokriva upotrebu tih čestica u drugim proizvodima.
Komentari 2
Mile voli disko
alias
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar