Procenili su da će sa porastom temperature za samo jedan stepen Celzijusa štetočine širom planete jesti 10 do 25 odsto više useva žitarica, pirinča i kukuruza, važnih za ishranu milijarda stanovnika Zemlje. Drugim rečima, globalno povećanje temperature za dva stepena Celzijusa na površini Zemlje značilo bi ukupan gubitak od 213 miliona tona ključnih žitarica u odnosu na današnjih 166 miliona.
Povećanje temperature povećava i metabolizam insekata, kao i njihov apetit, i stimuliše njihovo razmnožavanje, pojašnjava jedan od koautora studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Science", Skot Meril.
S obzirom na to da spomenute tri vrste useva obezbeđuju 42 odsto kalorija koje ljudi konzumiraju, svaki dodatni gubitak mogao bi rezultirati nestašicom hrane, naročito u siromašnijim delovima sveta.
Veća šteta u hladnijim područjima
Da bi ustanovili u kolikoj je meri situacija opasna, naučnici su napravili simulaciju da bi otkrili kakve promene podstiče porast temperature u metabolizmu 38 vrsta insekata na različitim geografskim širinama.
Rezultati su varirali, u zavisnosti od područja, a pokazalo se da bi u hladnijim delovima planete insekti napravili više štete, dok bi ona u tropskim područjima bila manja.
Najezda gladnih insekata
Koristeći podatke o klimatskim promenama i statističkim podacima o metabolizmu insekata, naučnici su ustanovili da bi Evropa, najproduktivnije područje u svetu po uzgoju žitarica, do 2050. zbog povećanja apetita insekata i njihovog broja izgubila oko 16 miliona tona useva. Najveći proizvođač kukuruza u svetu, Sjedinjene Države, izgubio bi oko 40 odsto prinosa, odnosno oko 20 miliona tona svake godine, a prema predviđanjima u Kini, u kojoj se proizvedi trećina ukupne količine pirinča u svetu, insekti bi godišnje uništili oko 27 miliona tona, stoji u izveštaju.
"Trebalo bismo da počnemo da razmišljamo o tome kako sprečiti najezdu sve gladnijih insekata. Trenutno nismo u poziciji da razmišljamo o tome hoćemo li dopustiti ili ne dalji porast temperatura na globalnom nivou, već moramo znati u kolikoj smo meri voljni da tolerišemo globalno zagrevanje", smatra Kurtis Deuč sa Univerziteta Vašington.
Godine 2015. potpisan je Pariski sporazum čiji je glavni cilj smanjenje emisija štetnih gasova i ograničenja rasta globalne temperature na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Čak i da u tome uspeju, apetit insekata u budućnosti će biti teško smanjiti, smatraju američki naučnici.
"Bez obzira na sve scenarije klimatskih promena, populacija štetočina će pobediti i uzrokovati povećanje stvarne cene hrane, a to će se najteže odraziti na najsiromašnijima", smatra koautorka studije Rozamond Nejlor sa Stenforda.
Dodaje da bismo, ako se unapred ne pronađe rešenje problema, svi mogli osetiti teške posledice.
Komentari 1
NS49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar