Psiholozi savetuju roditeljima da ne lažu decu o Deda Mrazu

Bojl i Mekej negativno gledaju i na priču o "strašnoj" tajnoj službi koja radi na Severnom polu i procenjuje da li su deca bila dobra ili zločesta.

"Ako su roditelji u stanju da lažu o nečemu tako posebnom i magičnom, može li da im se veruje kao moralnim osobama i u drugim situacijama", postavljaju pitanje naučnici u časopisu "Lancet Psychiatry".

Istovremeno iznose pretpostavku prema kojoj roditelje na priče o Dedu Mrazu zapravo ne podstiču njihova deca, već sebična želja da ponovo prožive sopstveno detinjstvo.

Prof. Bojl sa Univerziteta u Ekseteru kaže: "Upitan je moralni aspekt naše želje da deca veruju u takve mitove. Jer na kraju sva deca ipak saznaju da su ih godinama dosledno lagali, zbog čega mogu da se upitaju za šta su ih još roditelji lagali. Možda će takva "laž" na neku decu da utiče vrlo negativno."

Dr Mekej sa australijskog univerziteta "Nova Engleska" kaže da evidencija o gledanosti bajkovitih filmova o Deda Mrazu upućuje na to da odrasle osobe ponovo žele da budu deca.

"Uživanje odraslih u pričama i filmovima poput one o Hariju Poteru, Zvezdanim stazama i Doktoru Who ukazuje na njihovu podsvesnu želju da se nakratko ponovno vrate u detinjstvo", kaže Mekej.

U članku pod nazivom "Predivna laž" autori pišu: "Kada su u pitanju priče o Deda Mrazu, možda je najveća moralna greška to da istina jednom mora da izađe na videlo".

"Deca na kraju saznaju da su ih roditelji godinama lagali. Istinu saznaju od nekog trećeg ili od roditelja kojima postane dosadno da 'lažu' o postojanju Deda Mraza. Jedno i drugo može da utiče na poverenje između roditelja i dece. Ako su me lagali o Deda Mrazu, iako iz dobre namere, šta je još bilo laž? Ako Deda Mraz ne postoji, da li su vile stvarne? Postoji li čarolija?", pitanja su koja će postavljati deca.

Iako mnogi odrasli čeznu za vremenom kada se mašta prihvatala i podsticala i oni moraju da shvate da jednom treba da odrastu, zaključuju Bojl i Mekej.