Od toga ih po izolovanim "ostrvima" po indijskom potkontinentu živi oko 2.000, dok svi ostali otpadaju na ostatak Azije.
Još početkom 20. veka u divljini ih je bilo čak 100.000, da bi ih ljudi krivolovom zbog trofeja, krčenjem šuma, gradnjom puteva, širenjem poljoprivrednih površina, istrebljivanjem njihove lovine i koječime drugim doveli do toga da tigrovi danas, na primer, u odnosu na sredinu 90-ih imaju 41 odsto manji prostor za život. Tri podvrste do danas su potpuno istrebljene: kaspijski, javanski i balijski.
WWF je povodom Dana tigrova pozvao vlade sveta da se maksimalno angažiraju u borbi protiv krivolova i krijumčarenja, posebno u borbi protiv postavljanja žičanih zamki za hvatanje najvećih mačaka na svetu. Žičane zamke su jednostavne za izradu i od široko dostupnog materijala, kao što su žice za kočnice na biciklima, izrazito su smrtonosne i poput epidemije se šire azijskim šumama.
I ilegalna trgovina divljim životinjama je u porastu, godišnje donosi oko 20 milijardi američkih dolara, a krivolovci sve više koriste zamke za hvatanje divljih tigrova, slonova, leoparda i drugih životinja koje su u velikoj potražnji na crnom tržištu. To trgovinu divljim životinjama postavlja uz bok najvećim sektorima ilegalne trgovine, odmah nakon droga, trgovine ljudima i trgovine krivotvorenim proizvodima.
U retkim slučajevima kada divlji tigar uspe da se oslobodi iz zamke, on na slobodu beži ozbiljno povređen, što ga ograničava u lovu i po pravilu naknadno umire od gladi ili infekcije. Osim toga, zamke ubijaju bilo koju životinju koja ih aktivira, čime zadaju dvostruki udarac divljim tigrovima, hvatajući plen koji im je potreban za preživljavanje i reprodukciju.
Unutar tropske šumske Sumatre, koja se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine i koja je jedino mesto na Zemlji gde se u istom staništu nalaze divlji tigrovi, orangutani, slonovi i nosorozi, procenjuje se da se broj žičanih zamki udvostručio između 2006. i 2014. godine.
U obližnjem Rimbang Balingu, jednom od nekoliko zaštićenih područja na Sumatri, rade samo dva redovno zaposlena državna rendžera od ukupno 26 rendžera u celoj zajednici. Zajedno, oni patroliraju područjem od više od 1.400 kvadratnih kilometara.
Jedina dobra vest u priči o tigrovima je da je 2016. godine napokon prekinut dugi trend smanjenja broja tigrova, te je čak počeo pomalo i da raste.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar