Nisu to sastojci veštičjeg napitka nego neki od skupocenih sastojaka multimilionske ilegalne trgovine životinjskim organima koji navodno leče sve od mamurluka i astme do raka i side.
Zajedno s dobro poznatom "robom" poput nosorogovog roga, krljušti pangolina i tigrove kosti, krijumčari danas trguju i nekim opskurnim "proizvodima", poput sušenih morskih konjića, škrga džinovske raže ili embriona makaki majmuna. Mnoge od tih životinja su na listi kritično ugroženih vrsta.
I dok su neki od tih životinjskih organa deo viševekovne tradicionalne medicine iscelitelja u Aziji i Africi, drugi su izmišljotine šarlatana, kažu stručnjaci.
"Danas ima mnogo prevaranata", rekao je Džon Skenlon, glavni sekretar Konvencije protiv međunarodne trgovine ugroženim vrstama.
Naglašava da nikada neće kritikovati nikakve tradicionalne prakse, ali osuđuje "ljude koji u tu svrhu promovišu neke produkte života u divljini koji nemaju nikakve veze s tradicionalnom medicinom". "Oni zapravo grubo iskorišćavaju ranjive ljude u teškim situacijama."
To uključuje i reklamiranje nosorogovog roga kao leka za rak, što nije dokazano, a rezultiralo je smanjenjem broja tih veličanstvenih životinja. Pre pedesetak godina u Africi je bilo 100.000 crnih nosoroga, a danas svih vrsta i podvrsta u celom svetu ima samo 28.000.
"Aktuelna kriza s brojem nosoroga počela je otprilike 2007. i ima svoje začetke u izmišljenim medicinskim razlozima. Lekovitost nosorogovog roga urbani je mit", kaže Skenlon.
Na primer, porast potražnje u Vijetnamu pripisuje se izjavi jednoga visokog zvaničnika koji se pre desetak godina pohvalio da je pomoću nosorogovih rogova pobedio rak. Sada se u Aziji kilogram na crnom tržištu prodaje za desetine hiljada dolara.
U Kini je danas trgovina njime zabranjena, ali su ga nekada tradicionalni iscelitelji prepisivali za groznicu. Neka naučna istraživanja su pokazala da je donekle efikasan u tu svrhu, ali ne više od aspirina.
Zapadnjaci su neke tradicionalne lekove uspeli da proizvedu u laboratorijima.
Medveđa žuč sadrži ursodeoksiholnu kiselinu, efikasnu za bolesti jetre i danas se proizvodi sintetički. Slično je s antimalarijskim artemisininom, koji se izvorno dobijao iz pelina, kao i sa sastojkom afričke višnje koji se koristi za bolesti prostate.
Ali je potražnja za mnogim biljnim i životinjskim sastojcima danas podstaknuta pukim praznoverjem, kažu stručnjaci.
Oštrije kazne i promena mentaliteta
Krljušti pangolina u Aziji se sirove ili pržene prodaju za 500 dolara po kilogramu za lečenje astme ili migrene. Šarlatani kažu i da stimuliše proizvodnju majčinog mleka kod dojilja, dok naučnici ističu da nema nikakvih dokaza za sve te tvrdnje.
Od osam vrsta pangolina, dve su kritično ugrožene, dve ugrožene, a četiri ranjive.
Isto tako nema nikakvih dokaza da delovi tokajskog gekona pomažu kod side ili da tigrove kosti pospešuju muževnost.
Prema tvrdnjama stručnjaka za zaštitu prirode, tigrova u divljini ima jedva oko 3.000.
Na nedavnom skupu Međunarodne naučne platforme za bioraznolikost i ekosisteme (IPBES) u Kolumbiji naglašeno je da se bioraznolikost smanjuje u svim delovima sveta.
"Praznoverje, tradicionalna medicina i viralno internet oglašavanje otežavaju život životinjskim vrstama", rekla je Šarlot Nithart iz franucskog udruženja za zaštitu života u divljini Robin de Boa.
Ta grupa je zabeležila i porast ilegalne trgovine koštanom srži žirafe, koja je navodno isto lek za sidu, i usitnjenim kostima šimpanze, navodnim preparatom za muževnost. Dimljene mozgove ugroženih vrsta supova u Južnoj Africi kojekakvi "vizionari" koriste za predviđanje budućnosti pa čak i za pogađanje brojeva na lotu.
Prema Svetskom fondu za zaštitu prirode, ilegalna trgovina životinjama vredi oko 19 milijardi dolara godišnje, što je čini četvrtom najunosnijom nezakonitom trgovinom nakon droge, krivotvorina i krijumčarenja ljudi.
Prema stručnjacima, rešenje problema leži u oštrijim finansijskim i zatvorskim kaznama, ali još više u promeni mentaliteta lakovernih.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar