Škola i Srbija: Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju

Problem u prosveti, pogotovo u novosadskim gimnazijama su stariji, nabeđeni profesori (naravno ne svi,ali veliki broj) glavnih predmeta, koje mrzi da po ko zna koji put predaje istu lekciju.Podstaknuti sistemom nastave u vreme korone,samo teraju đake(govorim o odličnim đacima željnim obrazovanja) da prepisuju ogroman broj stranica koje im nastavnik prosleđuje putem google učionica,češće viber-om i sl,a koji su davno napisane.Bez puno objašnjavanja i truda se pretrčava obimno gradivo,a nastavnicima je bitno samo da se kaže da je plan nastave ispunjen.Tužno je što roditelji zato moraju stalno da plaćaju privatne časove i time još više opterećuju decu,ali je to jedini način da deca uspešno,za budućnost,nauče ono što će im trebati. A ti nastavnici u gimnazijama neka nastave da im se hvale svojim stečenim titulama,izgleda da je to najbitnije... Tuga!!! Pitajte gimnazijalce i proverite.

U gradivo se ne mešam, nisam stručnjak da sudim da li je preobimno, da li je prilagođeno, da li ima previše lektira i slično. Kod zahtevnijih i vrednih nastavnika više se nauči. Meni smeta onaj mali broj nastavnika koji baš i ne radi svoj posao, niti nešto se trudi da ispredaje, niti zahtevno ocenjuje, niti motiviše tu decu da nešto nauče, izvežbaju. Pitam se kako uopšte ocenjuju. Kako tu dete dobije 4 a ne 5, tako što se manje dopada nastavniku :). Smetaju mi i nastavnici koji na svoj blog okače slajdove i vežbe i smatraju da su time ispredavali za kontrolni, a radna sveska i udžbenik jedva da se i koristi za rad na času i domaći rad.

U gradivo se ne mešam, nisam stručnjak da sudim da li je preobimno, da li je prilagođeno, da li ima previše lektira i slično. Kod zahtevnijih i vrednih nastavnika više se nauči. Meni smeta onaj mali broj nastavnika koji baš i ne radi svoj posao, niti nešto se trudi da ispredaje, niti zahtevno ocenjuje, niti motiviše tu decu da nešto nauče, izvežbaju. Pitam se kako uopšte ocenjuju. Kako tu dete dobije 4 a ne 5, tako što se manje dopada nastavniku :). Smetaju mi i nastavnici koji na svoj blog okače slajdove i vežbe i smatraju da su time ispredavali za kontrolni, a radna sveska i udžbenik jedva da se i koristi za rad na času i domaći rad.

Predajem u gimnaziji i odgovorno tvrdim da je gradivo preobimno i suviše akademsko, kao da je preuzeto sa prve dve godine fakulteta. Tehnička opremljenost škola je užasna i sve lepe stvari se svode na pojedinačne slučajeve, a ne na sistemsko opremanje. Postoji ogromna potreba za računarskom infrastrukturom, laboratorijama, medijatekama, a radna mesta za to ne postoje ili su loše plaćena. Svi problemi se "rešavaju" uredbama ministarstva koje služe da se pročitaju na vestima a realno nemaju efekta. Korona se ukida dekretom, "stručnjaci" procenjuju da virus ne ulazi u škole itd. Nastavničke plate su male a stalno odgore dolaze izmišljeni novi poslovi. Ne ceni se struka, umesto da svakom nastavniku obezbedi laptop za nastavu i da sve učionice imaju projektore, škola je prinuđena da zadužuje profesora informatike da popunjava e-dnevnik itd. Još je i dobro sa obzirom kako školu ne vole oni iz ministarstva.

Svako ko ima dete koje je školskog uzrasta zna šta je problem - neprilagođeno gradivo. Pa nekada imam osećaj da ovi što su pravili plan i program nisu normalni! Toliko detalja, toliko informacija, da od svega toga deca ne nauče ni ono što što je zaist nužno!Kao da će svaki predmet da studiraju! Obrađuju lektire kao da su lektori u izdavačkim kućama, same knjige nezanimljive za taj uzrast... Zbog čega se deci postavljaju zadaci i projekti koje oni nisu sami u stanju da rade, već je potrebna pomoć roditelja?! Hoćemo da budemo Kinezi.. Malo više suštine, manje opterećenja glupostima i da vidiš rezulatata!