Da li je realno da svako prima platu?

Kod nas nije realno da "svako prima platu" iz prostog razloga što bi usled toga presušili izvori za pljačku naroda, a to priznaćete ne sme se dozvoliti jer bi to ugrozilo temelje našeg društva. I zato "kriminalci i lopovi napred, ostali stoj"

Ali u praksi nije tako. Ljudska priroda jednostavno nije takva, i ne izgleda da se u tom smeru ni menja. Ja licno mislim da svako mora da radi nesto sto mu se mozda i ne radi, samo da bi imao za sebe i svoju decu dok ne porastu, krov nad glavom, struju, vodu, hranu. Svako mora za sebe da zaradi. Mozda svako nije sposoban da osmisli i stvori posao, to da, ali kad mu se ponudi mora da radi. Niko od nas, cak i oni koji vole svoj posao, ne voli sve aspekte tog posla, ali moraju. Ni 0.0000000001% od onog sto zaradim ne zelim da dajem nekom ko nece da radi nista.

Zašto se onda ovaj model ne koristi da se spreči ovaj poguban ekonomski transfer naroda?
Da se misli o dobrobiti svih ljudi na planeti nebi bilo ekonomskih migranata, jer bi dobijajući taj takozvani univerzalni lični dohodak, lagodno mogli da žive tamo gde su rođeni. Kao i sve i ovo je osmišljeno da bogati budu još bogatiji u svojim zemljama, a biće zemalja gde će se raditi puno za male pare; jer novac se negde mora stvoriti.

Veoma sam za ovu ideju :), ali u praksi se plašim da bi se desilo samo jedno: odmah bi skočile cene, pa bi inflacija usisala ovu džabe platu, a npr oni dokoličari koji nisu skloni ničemu korisnom bi se bacili u alkoholizam ili narkomaniju, a za taj porok osnovna plata bila bi nedovoljna - i eto nama starog "dobrog" kriminala i prostitucije natrag...sve u svemu, socijalna slika bi nam bila malo lepša, npr sklepana karton naselja bila bi sa crepom na krovu, ali suština bi ostala nepromenjena

Ovo nije kompletno nova ideja, socijalni teoretičari već dugo pričaju o ideji ''globalne standardne plate''. Po toj ideji, svako na planeti zemlji bi dobijao mesečno ''platu'', sa kojom bi imali dovoljno za sve osnovne životne potrošnje, znači da se plate računi/kirija, i da ostane dovoljno za namirnice i još malo za džep. A ako neko želi više prihoda, onda se zaposli.

U teoriji bi ovo dramatično smanjilo kriminal, zato što sa ovime nezaposlenost i sirotinja ne bi postojala. Takođe bi povećalo opštu sreću naroda, zato što oni koji ne žele više nego da žive svoj život skromno i da se bave kreativnim (ili čak samo rekreativnim) aktivnostima bi bili slobodni da ispunjavaju takve aspiracije bez brige o tome kako će izdržavati sebe i svoje. U teoriji, dakle, bi bili jedan korak ispod sveta predstavljenom u stvarima kao Star Trek, u kojem je nemaština kompletno eliminisana i svako radi štagod poželi.

Naravno, isto kao Star Trek, ova ideja je (za sada barem) naučna fantastika, zato što bi nam se ekonomija, filozofija i celo društvo kakvo jeste moralo dramatično promeniti da bi svet mogao postati takav. Možemo se nadati, i ako sve bude kako treba u nekoj budućnosti možda i bude tako, ali mislim da se mi (I to naročito mi, u Srbiji) nećemo to videti u svom životnom veku.

U proseku smo dobri. Finci džabe dele platu a ne rade - a mi džabe radimo i ne dobijamo platu.
Kako god, prema medijima i jedne i druge zemlje - sjajno nam ide!

U Srbiji ne mozes da zadovoljis minimum egzistencije dostojne coveka ni sa punim radnim vremenom i natprosecnom platom...

Naravno da je realno ako zemlja ima dovoljna primanja, da li privrednom delatnošću svojih građana ili prodajom prirodnih resursa. Pitanje koje se postavlja je koliko dugo bi takav sistem bio održiv, na sopstvenom primeru smo videli da princip "radio ne radio svira ti radio" može da ima pogubne posledice.