Dok dvadesetak studenata nastavlja da trči ka Briselu, sedištu Evropske unije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić putuje na suprotnu stranu, u Moskvu, Evropski parlament (EP) usvojio je većinom glasova kritički izveštaj i rezoluciju o Srbiji.
„EP je danas podržao jasnu i snažnu poruku o autokratskom karakteru vlasti u Srbiji, ali i o hrabrom otporu režimu", napisao je Tonino Picula, izvestilac EP za Srbiju, autor izveštaja.
Obraćajući se parlamentu poručio je da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali štititi građane.
U dokumentu se ponavljaju stare zamerke, ističu studentski protesti i odgovor vlasti na njih, ali i stavlja znak pitanja na finansijsku pomoć iz Evropske unije.
Ova je „najoštriji" izveštaj do sada, jer se prvi put potvrđuje kršenje osnovnih evropskih vrednosti u praksi, ocenjuje Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
„Iako su na iste stvari upozoravali raniji izveštaji Evropske komisjie, oni su bili tehnički.
„Sada se prepoznaju tragedija u Novom Sadu i studentski protest kao poziv za primenu vladavine prava i borbu protiv korupcije", kaže za BBC na srpskom.
Rezolucija nije obavezujuća, ali utiče na javno mnjenje u zemljama članicama koje odlučuju o pristupanju, može izvršiti pritisak na Evropsku komisiju, i može da utiče na donošenje odluke o pretpristupnim fondovima, dodaje.
Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo u EU, pristupni pregovori formalno su počeli 2014. i godinama su tapkali u mestu, zbog čega je nedavno najavljena ofanziva, sa namerom da svi zadaci budu ispunjeni do kraja 2026. godine.
Predstavnici vlasti u Srbiji su nacrt izveštaja Tonina Picule, koji je objavljen u februaru, ocenili kao „neobjektivan".
Od tada, Srbija je promenila vladu - pošto je bivši premijer Vučević podneo ostavku usled studentskih protesta.
Istog dana kada je izveštaj Picule usvojen u Evropskom parlamentu, ambasadori država EU sastali su se sa novim premijerom Đurom Macutom u Beogradu, poželevši mu uspešan rad i poručivši da ostaju privrženi proširenju Unije.
„Srbija je više od dve decenije posvećena evropskim vrednostima, započela je reforme na mnogim poljima, i verujem da zajedno možemo da postignemo sve ambiciozne ciljeve koje smo postavili", rekao je premijer Macut, objavljeno je na sajtu Vlade.
U danu kada se o njemu glasalo u Evropskom parlamentu, predsednik Srbije odleteo je u Moskvu kako bi prisustvovao proslavi Dana pobede, uprkos ranijim izjavama evropskih zvaničnika da takva poseta nije prihvatljiva.
Dobar deo Piculinog izveštaja posvećen je upravo vezama Moskve i Beograda i činjenici da Srbija, za razliku od većine evropskih zemalja, nije uvela sankcije Rusiji posle pokretanja invazije na Ukrajinu.
Odlaskom u Moskvu „Vučić je dao odgovor da je stanje u kome je Srbija takvo da ne može da nastavi evropski put", rekao je Picula na konferenciji za medije posle usvajanja izveštaja.
On nije mogao da kaže da li će i na koji način pristupni pregovori sa Srbijom biti zaustavljeni zbog Vučićeve posete Rusiji.
U izveštaju, međutim, poziva EU da „razmotri" finansijsku pomoć „u slučaju da Srbija nastavi da podržava antidemokratske ideologije i da se ne usaglasi sa restriktivnim merama EU".
Pristupni pregovori sa Srbijom „treba da se nastave jedino ako se Srbija uskladi sa EU sankcijama Rusiji i načini značajan napredak u reformama", dodaje se.
„To je vrlo jasna i ozbiljna poruka da Srbija može da se suoči sa posledicama i treba je ozbiljno shvatiti", ističe Dragana Đurica.
I pored sporih EU integracija, Evropska unija ostaje najveći donator i spoljnotrgovinski partner Srbije.
Kompanije iz EU bile su i vodeći investitori u Srbiji, podaci su iz 2023. godine.
Izveštaj Evropskog parlamenta dolazi posle višemesečnih masovnih protesta u Srbiji, na kojima se traže korenite društvene reforme.
Dok je Picula predstavljao izveštaj na galeriji parlamenta su sedeli neki od srpskih studenata.
Grupa njihovih kolega već danima trči do Brisela kako bi tokom zasedanja Evropskog parlamenta upoznali evroposlanike sa društveno-političkom situacijom u zemlji.
„Mi podržavamo studentske zahteve jer su oni saglasni sa onim što su zahtevi Evropske unije", rekao je Toninu Picula.
Osuđuje se targetiranje učesnika protesta, objavljivanje njihovih ličnih podataka, zastrašivanje, i preterana upotreba sile.
Odbačene su optužbe da su neke EU članice učestvovale u organizaciji studentskih protesta.
Uobičajeno je da EP u izveštaju da takav širi osvrt, jer je Evropska komisija „više tehnički usmerena na standarde i pretpristupne obaveze" država kandidata, kaže analitičarka.
„Zemlje članice gledaju tu širu sliku kada donose odluke o daljim koracima u smislu proširenja.
„Nije poenta evropskih integracija samo štiklirati kao ispunjenu određenu obavezu, poput izmena zakona, već je potrebno i da reforme budu primenjene, što u Srbiji izostaje."
Iako je Srbija nazadovala prethodnih godinu dana u pogledu vladavine prava i demokratije, Evropska komisija je imala pomirljiv odnos prema toj činjenici, piše u izveštaju.
Komisija bi trebalo da na „jasniji" način iskaže sopstveni stav i da se dosledno bavi nedostatkom napretka, čak i nazadovanjem, dodaje se.
„Komisija je možda činila neke ustupke Srbiji koja nije ispunjavala obaveze.
„Paradoks je bio da je EK svake godine pisala iste zamerke u izveštajima, a da nije zauzimala nikakav čvršći stav", kaže Dragana Đurica.
Ona veruje da je proširenje „geopolitički prioritet" EU, usko povezan sa bezbednošću, od početka ruske invazije na Ukrajinu.
„EU je shvatila da je bezbednost evropskog kontinenta ugrožena i da treba da zbija redova zbog čega je proširenje došlo kao jedan od prioriteta.
„Tako je pokrenut program Plana rasta za Zapadni Balkan sa predviđenih više od milijardu evra sredstava za Srbiju za tri godine, ako sprovede reforme", kaže.
Otkako je hrvatski političar Tonino Picula imenovan za novog izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju prošle godine ne prestaju oštre reakcije na njegov rad iz Beograda.
Kada je predstavljen nacrt izveštaja u februaru, predsednica Skupštine Ana Brnabić kazala je da u njemu „nema nijedne činjenice, sve su dezinformacije, poluinformacije".
Dok je bio u zvaničnoj poseti Srbiji, pojedini zvaničnici odbili su da se sretnu s njim.
Prvi izveštaj je, kaže, pisao uz lične napade i nediplomatsko ponašanje i manipulacije, ali se trudio da bude objektivan.
„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke.
„Mediji uglavnom nisu slobodni ni dostupni svima, u kojoj regulatorno telo za medije ne funkcioniše, pravosuđe selektivno deli pravdu, a one koji ukazuju na probleme izlaže javnim napadima", kazao je Picula.
U izveštaju piše da je korupcija „značajna prepreka" pristupanju Srbije EU, a da je i dalje prisutna u mnogim oblastima, posebno u „projektima od interesa za Republiku Srbiju".
Izveštaj naglašava i važnost nastavka pregovora Srbije i Kosova, ali i procesuiranje odgovornih za „teroristički napad" u Banjskoj 2023. godine.
Pominje se i osumnjičeni Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, koji je priznao da je organizovao napad, ali protiv njega nije podignuta opštužnica u Beogradu.
Većina evroposlanika prihvatila je Piculin izveštaj, ali su se dan pre usvajanja mogle čuti i kritike.
Mađarska poslanica Anamarija Viček ocenila je da je izveštaj „politički pristrasan” dok je francuski poslanik Tjeri Mariani kazao da je dokument parcijalan i da predstavlja „optužnicu” za vlasti u Beogradu, preneo je portal EWB.
Usvojen je sa 419 glasova za, 113 je bilo protiv i 88 uzdržanih.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Američki medij: Šefica kabineta Trampa nije zabranila Vučiću da dođe u Mar-a-Lago")
Komentari 2
Nesa
Pravednik1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar