Promena zakona da radnik ne sme da dobije otkaz ukoliko boluje od teške bolesti

Sta reci kad u danasnje vreme nekom padne na pamet da da otkaz trudnici koja radi 11 god.na istom radnom mestu.

Svaki radnik u Srbiji boluje od teske bolesti cim prihvata logoraske uslove. Bas smo za primer. Doduse, negativan, kako ne treba. Opet, bitno da nas izucavaju, k'o pokusne kunice. Kako puno raditi, nemati zastitu, jedva skrpiti neku platu, a zbog iste biti zahvalan, glasati citav zivot za morone. Ipak, srpski radnice, radis 50 sati ukoliko si srecne nedelje, al zbog toga budi zahvalan jer imas pojesti leba i pastete. Pa nisu ti valjda preci stvarali fabrike da bi ti sada u njima radio i zardaio. Stvarali su da bi to neko oteo i davao ti na kasiciscu novaca i ti za to glasao. Bravo srpski radnice. Nikada neces odrasti srpski radnice. Veruj placenom sindikalcu koji ti kaze da se bas juce izborio da imas 12 sekundi vise pauze. U teoriji...

Ne treba izmisljati toplu vodu. Prepisati delove Zakona iz neke zemlje sa solidnom zastitom i radnika i poslodavca i resen problem. Uvesti ogromne kazne za praksu da ljudi rade 10 godina na odredjeno sa produzavanjem ugovora na mesec, dva, tri ili na godinu dana. Omoguciti fleksibilnost radne snage (deluje surovo ali u mnogim zemljama postoji praksa iznajmljivanja ljudi-radnika, rad na odredjeno) ali stimulisati rad na neodredjeno manjim porezima. Znaci najveci porez na lizing radne snage, malo manji za rad na odredjeno a najmanji na neodredjeno. Kada je Zakon los kao sto je ovaj nas, vlasnik kapitala ce se ponasati najracionalnije i uvek teziti manjim troskovima. Trenutno je situacija takva da je radnik potpuno obespravljen a socijalna zastitita zbog siromarstva drzava i kradja u budzetu prakticno ne postoji. Neko ko je nesposoban za rad jako tesko dolazi do socijalne pomoci a neko ko radi na crno i ostvaruje lepe prihode lakse dolazi do iste. Tipican korisnik socijalne pomoci od 30 godina je majstor koji radi na crno, bira dnevnicu od 25 Eur-a, supruga isto radi na crno, imaju recimo dvoje dece, posto nemaju zvanicnih prihoda dobijaju deciji dodadak, socijalnu pomoc, ne placaju struju na informatiku imaju popust, besplatne udzbenike. Realno imaju vece prihode od dva prosvetna radnika. Dok sa druge strane radnik sa 60 godina koji je bolestan i nije u stranju da radi dobija 7000 dinara i on od toga ne moze da prezivi.