Francuska železnica ponovo štrajkuje

je prošla à voix basse, tiho i mileći kao vozovi na deonicama srbijanskih železnica, ne daj bože socijalnih nemira: prvo su odvojene ćerke firme u privatizaciji, pojavili su prvi privatni železnički prevozioci koji su dobili dobre poslove (Fiat, par exemple), mnooooogooooo je železničara otpremljeno na biro ili u penziju, ili umrlo, mnogo je dileja i manekena prodefilovalo saobraćajnim resorom i železnicom i za "dobro naroda" isti zadužio za Evropi i Kini važne železničke pravce, uzgred rečeno i nekompatibilne, kupujući igračke da se kotrljaju po njima. Niko se nije pobunio. Čak ni jedan od, mislim, ukupno 23 sindikata koliko ih je Železnica brojala. Ni trepnuo niko u državi nije što je čitav jedan sektor od 2001. godine nestao, zajedno sa pratećom industrijom: Šinvoz, Goša, Min Niš, Fabrika vagona Kraljevo. Niko nije prozivan zbog toga, niti će, kako stvari stoje, ikada zbog toga odgovarati. A ni na tragu SNCF nismo. Iako smo proizvodili vozna sredstva za njih. Tuga.