Đaci prodavali zimnicu da bi skupili pare drugarima za ekskurziju

U doba TIta svi smo isli na racun drzave i ja kao dete rastavljenih roditelja. Itekako se secam...

Nisi u pravu, dete mi ide u novosadsku osnovnu skolu i dva puta godisnje za ovih cetiri godine koliko je pohadja skola pravi "vasar". Na skolskom vasaru se izlazu decije rukotvorine a mi roditelji spremamo kolace i sve se prodaje posetiteljima . Novac zaradjen od prodaje se koristi da bi se platila ekskurzija, karte za bioskop, pozoriste, uzina onima koji ne mogu to da priuste. Mi u razredu imamo nekolio porodica koje dobijaju besplatne udzbenike od toga samo jedna romska porodica zaista treba pomoc, ostalo su sve sami prevaranti. Deca im idu na ekskurzije, zimovanja, letovanja i naravno ne izostaju ni sa jednog rodjendana posto im nije problem da plate poklone 30 puta godisnje e to je problem u ovom drustvu sto smo prepuni prevaranata. Nezavisno od te cinjenice glupo je okarakterisati decu iz grada kao "klasu ispod", ako vi sa vasim detetom imate takvo iskustvo zao mi je, ali verujte mi na rec da i u gradu ima roditelja koji znaju da odgoje postene ljude. Mesto odrastanja nije glavni cinbenik kakav ce karakter imati dete, vecu ulogu igra porodica.

Naravno da je ovo dirljiva prica i pohvale za razrednu i decu, kada bi se takve stvari potencirale i objavljivale, ali toga je nedovoljno. Kao npr. emisija "S Tamarom u akciji" na TV i slicno. Postali smo jako raslojeno drustvo, oprostite mi ako sam skepticna, da, ova deca ce otici na ekskurziju, ali oni treba i da studiraju, da odu u velike gradove na studije, da dobiju sansu kao npr. deca iz "kruga dvojke", a toga, tuzno, verovatno nece biti, ako se nesto drasticno ne promeni u drustvu. Osiromasili smo materijalno, duhom, siromasni smo inicijativom i eto, kao i ja, postali rezignirani pesimisti. Svakako, dobra dela na pojedinacnom nivou, ne mogu ispraviti nebrigu drustva i njenih mehanizama, koji, vidimo, daju novac za propale projekte, fanfare i novogodisnju preteranu rasvetu. Zelim toj deci detinjstvo kakvo smo mi imali, oslobodjeno egzistencijalnih briga... Zvuci kao naucna fantastika, trenutno.

Tuzno je sto zivimo tako da ne mogu sva deca da idu na ekskurziju ili da se lecimo SMS-ovima i donacijama.
Svaka cast razrednoj i svim ucenicima. Pokazali ste primer solidarnosti, tolerancije, nesebicnosti i razumevanja. Bravo!

To su buduce ljudine, svaka cast deci i njihovim roditeljima kako su ih vaspitali.
Razredna Milka je za primer, ona zivi zivot svojih djaka, i zivi sa njima.

Velika je stata sto ovako nesto necemo gotovo nikada videti mi u Novom Sadu, niti vi Beogradjani. 'Provincijska' deca ce uvek u ovakvim stvarima biti 'klasa' iznad, naravno da mislim u pozitivnom smislu.

Dobar deo tih para će otići nastavnicima, suorganizatorima školskih eskurzija...