Šta sa penzijama?
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
Foto: 021.rs (AI)
Evrostat, evropski biro za statistička istraživanja, redovno prati primanja najstarijih i nedavno je objavio da je prosečna penzija u Evropskoj uniji tokom 2023. godine iznosila 1.443 evra, odnosno 17.321 zbirno za 12 meseci.
Treba dodati da se visina penzija, još i više nego zarade, razlikuje od zemlje do zemlje. Najviša je u malenom Luksemburgu 2.865, najniža u Bugarskoj 368 evra. Ako se uračunaju i evropske države izvan EU, penzioneri najviše primaju na Islandu (3.172), najmanje u Turskoj, tek 281 evro.
U zemljama sa nižim penzijama države, po pravilu, najstarijima omogućavaju uočljivo jeftinija putovanja, niže stanarine i širi opseg besplatnih zdravstvenih usluga, što svakako nešto podiže standard najstarijih. Ipak, vidljivo je da mnogi koji su tokom radnog veka primali dovoljno za solidan život, kada pređu 65 godina, muče muku da penziju nekako razvuku na trideset dana.
Startna ideja penzijskih sistema u Evropi je da onima koji odrade radni vek i dalje omogući redovna mesečna primanja od oko tri petine prihoda iz poslednjih radnih sezona. Radi sigurnosti funkcionisanja sistema, isplate obavlja država, preciznije državni osiguravajući zavod, koji od bruto zarade svakog zaposlenog određeni procenat (u Srbiji 24,6 odsto) izdvaja i preusmerava u isplate najstarijima.
Sve duži život
Ovakvo funkcionisanje penzionog sistema vezuje se za period Bizmarkove vladavine u Nemačkoj i u početku izgledalo je savršeno. Broj zaposlenih se uvećavao mnogo brže od broja penzionera, pa su penzioni fondovi bili puni para i stekli moćnu poziciju sa znatnim viškovima prihoda koje je umešno ulagao. Brzo su došli na glas moćnih institucija, značajnih ulagača novca.
Međutim, kako se već više od pola veka naglo povećava broj penzionera, a broj novouposlenih raste znatno nižom stopom, prihodi zavoda su postali nedovoljni za isplatu penzionera. Uskočila je država, koja iz budžeta nadoknađuje nedostajuće kako bi svi penzioneri primili očekivani prihod. Država je ujedno i preuzela obavezu garanta isplate penzija.
Tu problemi, međutim, nisu stali. Jednostavno, broj penzionera je sve veći, a kako se životni vek i znatno produžio, i trajanje penzionerske dobi je primetno veće nego što se kalkulisalo pre pedesetak godina kada je u Evropi izvršeno prvo pomeranje granice za odlazak u penziju, na navršenih 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Istovremeno, broj uposlenih, a to su, zapravo, finansijeri isplate tekućih penzija, povećavao se znatno sporije.
Pročitaj još
Govor statistike
Tako je danas za isplatu potrebno uočljivo više novca nego što se prikupi od zarada zaposlenih. Država priskače u pomoć i doplaćuje iz budžeta. Za evropske fondove to poslednjih godina, u proseku, premašuje 12 odsto svih isplata. Time je premašena poželjna granica od deset odsto i udeo budžetskih para u penzijama je svake godine sve veći.
Još je nepovoljnije što će iznos svojevrsnih državnih subvencija za isplatu penzija i narednih godina, naravno ako ne dođe do bitnih promena načina funkcionisanja fondova, i dalje rasti. Objašnjenje je u statistici.
Dok trenutno na 100 ljudi u uzrastu između 24 i 60 godina dolazi 33 stanovnika starijih od 65 godina, statistika ukazuje da će godine 2050. takvih biti 51, a deset godina kasnije čak 65. Reč je o prirodnoj posledici produžetka životnog veka čoveka. Nevolja je što ovakav trend dovodi u pitanje funkcionisanje aktuelnog penzijskog sistema.
Tri načina razrešenja
Koliko je isplata penzija otežana, pokazuje i visina primanja najstarijih. Od nekadašnjih 60 odsto plate poslednjih godina odavno se spalo na ispod 60 odsto prosečne zarade, dok je poslednjih godina i primetno ispod ove granice.
Tako je novembra meseca 2025. godine prosečna penzija u Srbiji iznosila 52.100 dinara, tek nešto iznad 45 odsto prosečne plate za taj mesec. Istovremeno, udeo budžetskih para za isplatu penzija, koji je nekada bio limitiran na deset odsto ukupnih potreba, neprekidno raste.
Foto: Pixabay
Najgore od svega je što ni uvećana zahvatanja iz budžeta ne uspevaju da primanja najstarijih podignu na viši nivo. Samo nekoliko skandinavskih zemalja uspeva da nivo penzija održava na granici od otprilike 60 odsto prosečne plate. U Estoniji, Letoniji, Poljskoj, Irskoj, penzije su čak ispod 45 odsto prosečne zarade.
Tri su načina da se izađe iz čarobnog kruga u kome se zarad pomoći penzionerima nastavlja što više zahvatati u državna sredstva, a da se pri tome pozicija najstarijih ne poboljšava. Prvi je da se poveća iznos penzionog doprinosa, ali to pitanje se i ne postavlja na dnevni red. Ne bez razloga, već sada su izdvajanja za ove potrebe prilično visoka, u Švedskoj čak premašuju 32 odsto bruto zarade.
Drugi način je da se umanje penzije. Međutim, već i sa aktuelnim penzijama najstariji jedva "krpe kraj sa krajem", pa je unapred jasno da bi dalje umanjenje bilo veoma nehuman potez. Političari izbegavaju i da ga stave na dnevni red, procenjujući da bi izazvao talase protesta i opšte nezadovoljstvo.
Međugeneracijski ugovor
Treća mogućnost je da se produži radni vek i tako granica odlaska u mirovinu pomeri na 65 godina. Primedbe na ovaj predlog svode se na to da se ovim umanjuju prava radnika, pogotovo onih fizičkih zanimanja.
Međutim, treba imati u vidu da se životni vek, sa njime i trajanje korišćenja penzije, neprekidno povećava. Pre šest decenija, kada je manje-više ustaljena sadašnja granica za muškarce od 65 godina, prosečan životni vek u EU iznosio je tek 69 godina, a korisnik je penziju uživao deset i po godina.
Danas je životni vek u Uniji nešto iznad 81 godine, dok se penzija, u proseku, uživa bezmalo 23 godine. Radne, pogotovo kognitivne, sposobnosti današnjih sedamdesetogodišnjaka su na nivou pedesetogodišnjaka sa kraja prošlog veka, pa ima prostora i osnova da se i radni vek ljudi nešto produži.
Nemoguće je da zaposleni uplatama procentualno jednakim kao i pre više decenija finansiraju sve veći broj umirovljenika, pri čemu svaki penzioner više nego dvostruko duže uživa u mirovini. Dalje umanjenje kupovne moći dovodilo bi u pitanje cilj samog postojanja penzija.
Očito je da je povećanje starosne granice za odlazak u mirovinu ne samo funkcionalnije, nego, možda, i jedino rešenje pitanja koje se već dugo odlaže. To bi ujedno i bio način da se trajanje ozbiljno ugroženog međugeneracijskog ugovora o penzijskom obezbeđenju za postradne dane produži. Razmislimo, mladi i stariji ne mogu jedni bez drugih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
3
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
10
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
10
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
23
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 28
Politicari i primanj
Astra
Антун Чупак
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar