Šta sa penzijama?
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
Foto: 021.rs (AI)
Evrostat, evropski biro za statistička istraživanja, redovno prati primanja najstarijih i nedavno je objavio da je prosečna penzija u Evropskoj uniji tokom 2023. godine iznosila 1.443 evra, odnosno 17.321 zbirno za 12 meseci.
Treba dodati da se visina penzija, još i više nego zarade, razlikuje od zemlje do zemlje. Najviša je u malenom Luksemburgu 2.865, najniža u Bugarskoj 368 evra. Ako se uračunaju i evropske države izvan EU, penzioneri najviše primaju na Islandu (3.172), najmanje u Turskoj, tek 281 evro.
U zemljama sa nižim penzijama države, po pravilu, najstarijima omogućavaju uočljivo jeftinija putovanja, niže stanarine i širi opseg besplatnih zdravstvenih usluga, što svakako nešto podiže standard najstarijih. Ipak, vidljivo je da mnogi koji su tokom radnog veka primali dovoljno za solidan život, kada pređu 65 godina, muče muku da penziju nekako razvuku na trideset dana.
Startna ideja penzijskih sistema u Evropi je da onima koji odrade radni vek i dalje omogući redovna mesečna primanja od oko tri petine prihoda iz poslednjih radnih sezona. Radi sigurnosti funkcionisanja sistema, isplate obavlja država, preciznije državni osiguravajući zavod, koji od bruto zarade svakog zaposlenog određeni procenat (u Srbiji 24,6 odsto) izdvaja i preusmerava u isplate najstarijima.
Sve duži život
Ovakvo funkcionisanje penzionog sistema vezuje se za period Bizmarkove vladavine u Nemačkoj i u početku izgledalo je savršeno. Broj zaposlenih se uvećavao mnogo brže od broja penzionera, pa su penzioni fondovi bili puni para i stekli moćnu poziciju sa znatnim viškovima prihoda koje je umešno ulagao. Brzo su došli na glas moćnih institucija, značajnih ulagača novca.
Međutim, kako se već više od pola veka naglo povećava broj penzionera, a broj novouposlenih raste znatno nižom stopom, prihodi zavoda su postali nedovoljni za isplatu penzionera. Uskočila je država, koja iz budžeta nadoknađuje nedostajuće kako bi svi penzioneri primili očekivani prihod. Država je ujedno i preuzela obavezu garanta isplate penzija.
Tu problemi, međutim, nisu stali. Jednostavno, broj penzionera je sve veći, a kako se životni vek i znatno produžio, i trajanje penzionerske dobi je primetno veće nego što se kalkulisalo pre pedesetak godina kada je u Evropi izvršeno prvo pomeranje granice za odlazak u penziju, na navršenih 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Istovremeno, broj uposlenih, a to su, zapravo, finansijeri isplate tekućih penzija, povećavao se znatno sporije.
Pročitaj još
Govor statistike
Tako je danas za isplatu potrebno uočljivo više novca nego što se prikupi od zarada zaposlenih. Država priskače u pomoć i doplaćuje iz budžeta. Za evropske fondove to poslednjih godina, u proseku, premašuje 12 odsto svih isplata. Time je premašena poželjna granica od deset odsto i udeo budžetskih para u penzijama je svake godine sve veći.
Još je nepovoljnije što će iznos svojevrsnih državnih subvencija za isplatu penzija i narednih godina, naravno ako ne dođe do bitnih promena načina funkcionisanja fondova, i dalje rasti. Objašnjenje je u statistici.
Dok trenutno na 100 ljudi u uzrastu između 24 i 60 godina dolazi 33 stanovnika starijih od 65 godina, statistika ukazuje da će godine 2050. takvih biti 51, a deset godina kasnije čak 65. Reč je o prirodnoj posledici produžetka životnog veka čoveka. Nevolja je što ovakav trend dovodi u pitanje funkcionisanje aktuelnog penzijskog sistema.
Tri načina razrešenja
Koliko je isplata penzija otežana, pokazuje i visina primanja najstarijih. Od nekadašnjih 60 odsto plate poslednjih godina odavno se spalo na ispod 60 odsto prosečne zarade, dok je poslednjih godina i primetno ispod ove granice.
Tako je novembra meseca 2025. godine prosečna penzija u Srbiji iznosila 52.100 dinara, tek nešto iznad 45 odsto prosečne plate za taj mesec. Istovremeno, udeo budžetskih para za isplatu penzija, koji je nekada bio limitiran na deset odsto ukupnih potreba, neprekidno raste.
Foto: Pixabay
Najgore od svega je što ni uvećana zahvatanja iz budžeta ne uspevaju da primanja najstarijih podignu na viši nivo. Samo nekoliko skandinavskih zemalja uspeva da nivo penzija održava na granici od otprilike 60 odsto prosečne plate. U Estoniji, Letoniji, Poljskoj, Irskoj, penzije su čak ispod 45 odsto prosečne zarade.
Tri su načina da se izađe iz čarobnog kruga u kome se zarad pomoći penzionerima nastavlja što više zahvatati u državna sredstva, a da se pri tome pozicija najstarijih ne poboljšava. Prvi je da se poveća iznos penzionog doprinosa, ali to pitanje se i ne postavlja na dnevni red. Ne bez razloga, već sada su izdvajanja za ove potrebe prilično visoka, u Švedskoj čak premašuju 32 odsto bruto zarade.
Drugi način je da se umanje penzije. Međutim, već i sa aktuelnim penzijama najstariji jedva "krpe kraj sa krajem", pa je unapred jasno da bi dalje umanjenje bilo veoma nehuman potez. Političari izbegavaju i da ga stave na dnevni red, procenjujući da bi izazvao talase protesta i opšte nezadovoljstvo.
Međugeneracijski ugovor
Treća mogućnost je da se produži radni vek i tako granica odlaska u mirovinu pomeri na 65 godina. Primedbe na ovaj predlog svode se na to da se ovim umanjuju prava radnika, pogotovo onih fizičkih zanimanja.
Međutim, treba imati u vidu da se životni vek, sa njime i trajanje korišćenja penzije, neprekidno povećava. Pre šest decenija, kada je manje-više ustaljena sadašnja granica za muškarce od 65 godina, prosečan životni vek u EU iznosio je tek 69 godina, a korisnik je penziju uživao deset i po godina.
Danas je životni vek u Uniji nešto iznad 81 godine, dok se penzija, u proseku, uživa bezmalo 23 godine. Radne, pogotovo kognitivne, sposobnosti današnjih sedamdesetogodišnjaka su na nivou pedesetogodišnjaka sa kraja prošlog veka, pa ima prostora i osnova da se i radni vek ljudi nešto produži.
Nemoguće je da zaposleni uplatama procentualno jednakim kao i pre više decenija finansiraju sve veći broj umirovljenika, pri čemu svaki penzioner više nego dvostruko duže uživa u mirovini. Dalje umanjenje kupovne moći dovodilo bi u pitanje cilj samog postojanja penzija.
Očito je da je povećanje starosne granice za odlazak u mirovinu ne samo funkcionalnije, nego, možda, i jedino rešenje pitanja koje se već dugo odlaže. To bi ujedno i bio način da se trajanje ozbiljno ugroženog međugeneracijskog ugovora o penzijskom obezbeđenju za postradne dane produži. Razmislimo, mladi i stariji ne mogu jedni bez drugih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
27
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Komentari 28
Politicari i primanj
Astra
Антун Чупак
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar