Šta sa penzijama?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

13.01.2026.

18:00 > 17:58

Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.

Foto: 021.rs (AI)

Evrostat, evropski biro za statistička istraživanja, redovno prati primanja najstarijih i nedavno je objavio da je prosečna penzija u Evropskoj uniji tokom 2023. godine iznosila 1.443 evra, odnosno 17.321 zbirno za 12 meseci.

Treba dodati da se visina penzija, još i više nego zarade, razlikuje od zemlje do zemlje. Najviša je u malenom Luksemburgu 2.865, najniža u Bugarskoj 368 evra. Ako se uračunaju i evropske države izvan EU, penzioneri najviše primaju na Islandu (3.172), najmanje u Turskoj, tek 281 evro.

U zemljama sa nižim penzijama države, po pravilu, najstarijima omogućavaju uočljivo jeftinija putovanja, niže stanarine i širi opseg besplatnih zdravstvenih usluga, što svakako nešto podiže standard najstarijih. Ipak, vidljivo je da mnogi koji su tokom radnog veka primali dovoljno za solidan život, kada pređu 65 godina, muče muku da penziju nekako razvuku na trideset dana.

Startna ideja penzijskih sistema u Evropi je da onima koji odrade radni vek i dalje omogući redovna mesečna primanja od oko tri petine prihoda iz poslednjih radnih sezona. Radi sigurnosti funkcionisanja sistema, isplate obavlja država, preciznije državni osiguravajući zavod, koji od bruto zarade svakog zaposlenog određeni procenat (u Srbiji 24,6 odsto) izdvaja i preusmerava u isplate najstarijima.

Sve duži život

Ovakvo funkcionisanje penzionog sistema vezuje se za period Bizmarkove vladavine u Nemačkoj i u početku izgledalo je savršeno. Broj zaposlenih se uvećavao mnogo brže od broja penzionera, pa su penzioni fondovi bili puni para i stekli moćnu poziciju sa znatnim viškovima prihoda koje je umešno ulagao. Brzo su došli na glas moćnih institucija, značajnih ulagača novca.

Međutim, kako se već više od pola veka naglo povećava broj penzionera, a broj novouposlenih raste znatno nižom stopom, prihodi zavoda su postali nedovoljni za isplatu penzionera. Uskočila je država, koja iz budžeta nadoknađuje nedostajuće kako bi svi penzioneri primili očekivani prihod. Država je ujedno i preuzela obavezu garanta isplate penzija.

Tu problemi, međutim, nisu stali. Jednostavno, broj penzionera je sve veći, a kako se životni vek i znatno produžio, i trajanje penzionerske dobi je primetno veće nego što se kalkulisalo pre pedesetak godina kada je u Evropi izvršeno prvo pomeranje granice za odlazak u penziju, na navršenih 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Istovremeno, broj uposlenih, a to su, zapravo, finansijeri isplate tekućih penzija, povećavao se znatno sporije.

Govor statistike

Tako je danas za isplatu potrebno uočljivo više novca nego što se prikupi od zarada zaposlenih. Država priskače u pomoć i doplaćuje iz budžeta. Za evropske fondove to poslednjih godina, u proseku, premašuje 12 odsto svih isplata. Time je premašena poželjna granica od deset odsto i udeo budžetskih para u penzijama je svake godine sve veći.

Još je nepovoljnije što će iznos svojevrsnih državnih subvencija za isplatu penzija i narednih godina, naravno ako ne dođe do bitnih promena načina funkcionisanja fondova, i dalje rasti. Objašnjenje je u statistici.

Dok trenutno na 100 ljudi u uzrastu između 24 i 60 godina dolazi 33 stanovnika starijih od 65 godina, statistika ukazuje da će godine 2050. takvih biti 51, a deset godina kasnije čak 65. Reč je o prirodnoj posledici produžetka životnog veka čoveka. Nevolja je što ovakav trend dovodi u pitanje funkcionisanje aktuelnog penzijskog sistema.

Tri načina razrešenja

Koliko je isplata penzija otežana, pokazuje i visina primanja najstarijih. Od nekadašnjih 60 odsto plate poslednjih godina odavno se spalo na ispod 60 odsto prosečne zarade, dok je poslednjih godina i primetno ispod ove granice.

Tako je novembra meseca 2025. godine prosečna penzija u Srbiji iznosila 52.100 dinara, tek nešto iznad 45 odsto prosečne plate za taj mesec. Istovremeno, udeo budžetskih para za isplatu penzija, koji je nekada bio limitiran na deset odsto ukupnih potreba, neprekidno raste.

Foto: Pixabay

Najgore od svega je što ni uvećana zahvatanja iz budžeta ne uspevaju da primanja najstarijih podignu na viši nivo. Samo nekoliko skandinavskih zemalja uspeva da nivo penzija održava na granici od otprilike 60 odsto prosečne plate. U Estoniji, Letoniji, Poljskoj, Irskoj, penzije su čak ispod 45 odsto prosečne zarade.

Tri su načina da se izađe iz čarobnog kruga u kome se zarad pomoći penzionerima nastavlja što više zahvatati u državna sredstva, a da se pri tome pozicija najstarijih ne poboljšava. Prvi je da se poveća iznos penzionog doprinosa, ali to pitanje se i ne postavlja na dnevni red. Ne bez razloga, već sada su izdvajanja za ove potrebe prilično visoka, u Švedskoj čak premašuju 32 odsto bruto zarade.

Drugi način je da se umanje penzije. Međutim, već i sa aktuelnim penzijama najstariji jedva "krpe kraj sa krajem", pa je unapred jasno da bi dalje umanjenje bilo veoma nehuman potez. Političari izbegavaju i da ga stave na dnevni red, procenjujući da bi izazvao talase protesta i opšte nezadovoljstvo.

Međugeneracijski ugovor

Treća mogućnost je da se produži radni vek i tako granica odlaska u mirovinu pomeri na 65 godina. Primedbe na ovaj predlog svode se na to da se ovim umanjuju prava radnika, pogotovo onih fizičkih zanimanja.

Međutim, treba imati u vidu da se životni vek, sa njime i trajanje korišćenja penzije, neprekidno povećava. Pre šest decenija, kada je manje-više ustaljena sadašnja granica za muškarce od 65 godina, prosečan životni vek u EU iznosio je tek 69 godina, a korisnik je penziju uživao deset i po godina.

Danas je životni vek u Uniji nešto iznad 81 godine, dok se penzija, u proseku, uživa bezmalo 23 godine. Radne, pogotovo kognitivne, sposobnosti današnjih sedamdesetogodišnjaka su na nivou pedesetogodišnjaka sa kraja prošlog veka, pa ima prostora i osnova da se i radni vek ljudi nešto produži.

Nemoguće je da zaposleni uplatama procentualno jednakim kao i pre više decenija finansiraju sve veći broj umirovljenika, pri čemu svaki penzioner više nego dvostruko duže uživa u mirovini. Dalje umanjenje kupovne moći dovodilo bi u pitanje cilj samog postojanja penzija.

Očito je da je povećanje starosne granice za odlazak u mirovinu ne samo funkcionalnije, nego, možda, i jedino rešenje pitanja koje se već dugo odlaže. To bi ujedno i bio način da se trajanje ozbiljno ugroženog međugeneracijskog ugovora o penzijskom obezbeđenju za postradne dane produži. Razmislimo, mladi i stariji ne mogu jedni bez drugih.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 28

Hronološki Najpopularniji

Politicari i primanj

17.01.2026 • 19:10

Lopovske formule

Svi politicari leze bar na 3 radna mjesta istovremeno, i tri izvora primanja, tj. plate im dosezu u prosjeku do 400000din mjesecno. Nekima i duplo vise. Kad odu u penziju, njihove visoke penzije povecavaju prosjek, dok mnogi zivotare sa 30-40 hiljada din. Onda se godisnje, zbog inflacije ,povecaju penz. Np 10%, i onim sa visokim dodaju np.300evra,a onima sa malim 30 do 40evra.Za tri godine ovima sa visokim penz.poveca se penzija za oko 1000 evra ukupno, a ovim sa nizim np.za 100evra. Tako funkcionise u Srbiji.

2 2 0
Astra

15.01.2026 • 13:57

Dokle

Dotiranje države pio fondu svake godine iznosi preko 2 milijarde Evra.

4 6 -2
Антун Чупак

15.01.2026 • 08:52

Beg u naprdnu eu!!!

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.