Okanović: Dete ne sme da leži na zadnjem sedištu automobila

@svima koji su me pogresno shvatili

Ne zagovaram ja izbegavanje bezbednosti za decu. Taman posla.
Samo sam se osvrnuo na razliku u vremenima kada se deca nisu stavljala u plastocne oklope a manje su stradala.
Svakako, onda su i brzine i broj vozila bili manji, ali ruku na srce, zaista je broj kretena za volanom bio daleko manji.
Cuvenu nalepnicu ''beba u autu'' su svi postovali.

U to vreme se tako radilo i to je bilo sasvim normalno. Medjutim i vi, i ja, i hiljade drugih smo imali srecu da nismo bili ucesnici saobracajne nesrece. Nama se nista nije dogodilo pa danas pametujemo kako su nas roditelji vozili i svuda smo stizali bezbedno. Medjutim, neko drugi je ginuo, desavalo se necijoj tudjoj deci, porodicama koje nismo poznavali i za cije slucajeve nikada nismo culo pa smo uobrazili da se takve stvari nikada i nikome pre 20 ili 30 ili 40 godina nisu desavale. I tada je bilo bilo puno budala za volanom kao sto ih i danas ima. Mi smo tada bilo deca, sedeli na zadnjem sedistu, igrali se i nismo obracali paznju na druge ucesnike u saobracaju i kako se oni ponasaju. Danas smo mi odrasli, mi vozimo pa samim tim obracamo paznju na sve oko sebe i tada u stvari i zapazimo te budale koje kao klinci nismo mogli da zapazimo a bilo ih je. Inace, tamo dalekih osmdesetih godina, porodicni prijatelj nam je bio pripadnik saobracajne milicije. Veoma cesto nam je posle smene pricao kako je toga dana imao jako los dan zato sto je bio na uviđaju gde je prilikom nesrece poginulo malo dete. Svi ostali u autu zivi i zdravi, ali je dete prilikom naglog kocenja ili udara u vozilo izletelo kroz sofersajbnu. Tada su deca ginula vise nego danas. Tada decu niko nije vezivao, sedista za decu nisu bila obavezna pa su deca ginula i prilikom obicnih benignih cukanja tokom malih brzina kretanja vozila.

Bilo kakvi da su putevi, to ni na koji način ne amnestira vozača koji dete nije stavio u dečje sedište. Ali ipak volimo da se bavimo tim utopijskim sportom "dok se sve u državi ne sredi i država postane utopija, ja neću da poštujem zakon".

Nije odlucujuci faktor,za pogibiju deteta bio taj ,sto nije sedeo u decjem sedistu,vec sto mu je otac svojom nepaznjom,doveo do izletanja.

@mator, pa soli pamet

Nekada nisu ugradjivani pojasevi u auto, nisu postojali airbagovi, kocnice su bile iskljucivo dobos, pa sve to vise nije istina i napravljen je ogroman doprinos bezbednosti. Protiv tih stvari se niko ne buni, ali zato kada se prica o bezbednosti dece, onda se svi bune kao da si im zaboo prst u oko.
Ako je nesto dobro i cuva zivote, ne razumem vecite negativne komentare na tu temu.

Nekad nije bilo ni Okanovića ni komiteta a mene su roditelji vozili u dečijem sedištu. Početkom osamdesetih.

Sta vredi tih par km novih puteva kad su postojeci u ocajnom stanju. Ne pamtim ovoliko rupa da je bilo posle neke zime!

Nekad smo deci na zadnjem sedistu pravili ''igraliste'' tako sto smo prostor izmedju sica i prednjih sedista popunili koferima, izravnali cebadima a vrata oblozili jastucima. Deca se igrala, spavala i svi lepo stigli na more...
Istina, nekad je na dvadeset vozaca dolazila jedna budala, a danas ide dvadeset budala na jednog vozaca...

U četvrtak vozim unuka, uredno "spakovanog" u dečijem sedištu, nazad. Gledam budale kako mi dolaze u susret i voze cik-cak (slalom!). I to ne jedan, na desetine!
U neko doba ukapiram da i ja vozim slalom.
Jbg. treba izbeći tolike rupe na putu!