U kome je problem - u roditeljima ili u detetu?

Na domaće zadatke i učiteljicu. Zato je važno da učiteljice budu dobro odabrane.

Kriva je država. Roditelji rade po ceo dan(noć). Nema ih kući, a deca treba sama sebe da vaspitavaju? Deca gledaju kako se roditelj ponaša i usvaja tek model. Ako roditelja nema kuci, na koga da se ugleda?

Krivi su oni koji nameću "društvene vrednosti" iz ličnih interesa i njihovi poslušni izvršioci koji ih, "naš" izraz, implementiraju čak i silom. Suštinsko je pitanje: Ko je "društvo".

Emigrirali smo kad smo shvatili da necemo moci da vaspitamo decu tako da izrastu u normalne ljude u Srbiji. Ako ih vaspitavate da budu posteni, empaticni i vredni, nece se uklopiti. Ako se uklope u drustvo, znaci da su postali samozive sirovine i kriminalci u usponu.

Pa neće se zdrav razum sačuvati sa Nike patikama pa ne treba njih ni želeti zbog društva. Ako svi ostali imaju Nike patike, prebacite ga u drugu školu ili razred sličnog socijalnog statusa tj životnih interesovanja.

Jako je bitno kako se obraćati detetu. Roditelj treba da omogući i preduzme sve da dete bude zdravo i normalno i dovoljno obrazovano i lepo vaspitano , ali zbog svog života a ne zbog tamo nekog poslodavca.
Ako je roditelju teška komunikacija sa detetom treba da rade sa psihologom, zbog sebe, a ne zbog poslodavca. Važno je da roditelji osveste da porodično teže zdravlju i sreći a ne novcu. To je ono kako će moći da komuniciraju sa mladima. Jer se deci ne podrazumeva ono što se roditeljima podrazumeva i mogu krivo da shvate ono što je nejasno.

U životu ima mnogo "neospornih činjenica" koje su međusobno isključive.

U Srbiji je veći problem nepoštovanje prava zaposlenih i nestručan upravljački kadar nego "razmaženost" pripravnika. Za tako loše firme niko nije dobar i ne samo da ne možete decu pripremiti već ne bi trebalo da ih šaljete tamo dalje od kratkog iskustva. Umesto toga borite se da Srbija bude pravna država i da i mladi i stari nauče građanska prava i uspostave održiv i zdrav sistem. Učenje raznih poslovnih veština je ono što najbolje priprema za rad u firmi. Roditelj može detetu da izrazi svoje stavove o tome, bez nametanja, ali je bitan pristup i ton. Kada ljudi nastupaju iz ljutnje onda ih obično niko ne čuje.

Mnoge stvari je čovek sposoban da nauči svojim iskustvom i nema potrebe da ga roditelj obučava o svemu. Svaki čovek ima prava da ima drugačije životno iskustvo. Normalni poslodavac zapošljava zbog nečijih znanja i sposobnosti i traži normalnog čoveka. Roditelji treba da se fokusiraju da im dete bude pre svega zdravo i normalno a za to je neophodno da porade na svom zdravlju i svojoj normalnosti. Kada se to postigne onda se sve drugo lako ostvaruje i održivo je .

Nemaju sva deca privilegije koje navodite.
Vaš komentar pretpostavlja da je poslodavcu dovoljna poslušnost a da se radnik nije izabrao selekcijom, što je slučaj samo u Srbiji i nadamo se neće tako ostati.
Pripreme za rad obavlja obrazovni sistem. Poslodavac vrši selekciju i zatim pripremu pripravnika tako da to nije funkcija roditeljstva.
Ljudi umeju da budu zaslepljeni i tvrdoglava bića. Roditeljska briga i vaspitanje treba da omogući da se razviju u što srećnije, kompletnije i kvalitetnije ljude koji umeju da prepoznaju sebe i brinu se o sebi uz poštovanje tuđih prava. Psihologija i te kako daje odgovore na sva ta pitanja. Samo ih treba potražiti.

Stručnjaci iz psihologije nisu medijski urednici. Politika medija određuje kvalitet, vrstu i teme sadržaja, kao i njegovo filtriranje. Svakako bi edukativni sadržaji trebalo da zamene prostor dat odvratnostima i patologiji. Svakako se dete ne priprema za rad u firmi od dana rođenja, a društvena i radna pravila se neprestano drastično menjaju pa ih svakako ne vredi deci ni previše nametati. Za dobro roditeljstvo je neophodno strpljenje, mudrost i razumevanje razvoja. Te sposobnosti roditelji mogu razvijati učenjem i čitanjem.

Samo čvrsta ruka, istrajnost i non stop komuniciranje mogu izvesti na pravi put... .....nikad nije bilo lako al sad je sve naopako...i nije istina da sve dolazi iz kuće!!

Nigde ne vidim da ti strucnjaci objasnjavaju kako decu nauciti da lose ponasanje sa sobom nosi i posledice i shodno tome, kako ih pripremiti za samostalan zivot? Neosporna je cinjenica da se u zivotu niko nece natezati sa njima objasnjavajuci im do besvesti kako u nekoj firmi moraju da se ponasaju, a kako ne smeju nikako, i da se tu ne okrece celi svet oko njih, za razliku od kuce kod mame i tate.

Otac sam troje maloletne dece. Hiljadu puta sam rekao 90% problema su krivi roditelji.U to sam se maksinalno uverio na roditeljskim sastancima. Zao mi je dece...

Problem je u roditeljima. Deca se vaspitavaju sopstvenim primerom, ona upijaju ponasanje svoje okoline. Ne mozete detetu govoriti da se lepo ponasa ili da ne laze a prvi vi to cinite. Fascinantno mi je koliko cesto cujem da se roditelj zali na svoje dete, npr.kako se ponasa, a da pri tome ne vidi sebe. Pa majku mu, ko tu koga vaspitava.

Problem je u sistemu koji i dete i roditelje izlaže pogubnom medijskom uticaju.

U državi i moje dete želi najk patike,trenerke mobilni a kako damu priuštim sa 40,000 dinara plate. Nevredi nikakva priča i vaspitanje kad ode u školu nežele sa njim dase druže a dete kada ti to plačući kaže roditelju svašta pada na pamet. Neka država da pristojne plate a ne samo laž odavde bežati dabi sačuvao zdrav razum i porodicu.

Deca nisu ništa kriva roditelji koi pate od firmiranih stvar 'luksuznog života nazovi". To se deci plasira a dete ko dete misli sve što je žuto i sija da je zlato. I skreće stranputicom kada više takvi roditelji nemogu da im priušte takav život. Neznam kako je u inostranstvu ali ovde je opšti užas kod većine porodica.

Deca nisu ništa kriva roditelji koi pate od firmiranih stvar 'luksuznog života nazovi". To se deci plasira a dete ko dete misli sve što je žuto i sija da je zlato. I skreće stranputicom kada više takvi roditelji nemogu da im priušte takav život. Neznam kako je u inostranstvu ali ovde je opšti užas kod većine porodica.

Po mom mišljenju problem nije ni kod roditelja ni kod dece već u društvenom sistemu celokupno u kom živimo. Najveći krivac su razni mediji koji plasiraju sve i svašta,političari,crkva,džamija kad vidiš nekog duhovnika u skupom autu pa odakle pitaš se. Jedno opšte rasulo sistema još iz devedesetih i nemožemo dase oporavimo ni dan danas. Svaki roditelj želi najbolje detetu ali veliko siromaštvo u državi u svim strukturama vlada ne samo materijalno. Ja sam lično pesimista biće sve gore samo novac,novac a 20% su bogati 30% se šlepa pored njih a ostali dugovi,krediti. Kao društvo se raspadamo svaki dan. Možda većina se nejće složiti ali mislim neka vrsta socijalizma da se uvede jer mi nismo za kapitalizam. Nestajemo kao narod.........?

Po mom mišljenju problem nije ni kod roditelja ni kod dece već u društvenom sistemu celokupno u kom živimo. Najveći krivac su razni mediji koji plasiraju sve i svašta,političari,crkva,džamija kad vidiš nekog duhovnika u skupom autu pa odakle pitaš se. Jedno opšte rasulo sistema još iz devedesetih i nemožemo dase oporavimo ni dan danas. Svaki roditelj želi najbolje detetu ali veliko siromaštvo u državi u svim strukturama vlada ne samo materijalno. Ja sam lično pesimista biće sve gore samo novac,novac a 20% su bogati 30% se šlepa pored njih a ostali dugovi,krediti. Kao društvo se raspadamo svaki dan. Možda većina se nejće složiti ali mislim neka vrsta socijalizma da se uvede jer mi nismo za kapitalizam. Nestajemo kao narod.........?