U kome je problem - u roditeljima ili u detetu?

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Info

03.12.2019.

15:07 > 17:32

Porodično savetovanje sve je popularnije, pa se čitave porodice sve češće nalaze pred stručnjacima u nadi da će pronaći rešenje za određene probleme - najčešće u ponašanju deteta.

U kome je problem - u roditeljima ili u detetu?

Foto: Pixabay

Međutim, uzroci problema u ponašanju deteta najčešće ne potiču od samih mališana, već su reakcija na ono što se dešava u porodici i na odnose između majke i oca. Upravo ova činjenica teško pada brojnim roditeljima, koji odbijaju da preuzmu odgovornost i time dalje narušavaju detinjstvo svoje dece.

Roditeljstvo je tema koja se u javnosti provlači na različite načine - nekad kroz statistiku o broju razvoda u Srbiji i alarmima da nam se porodice raspadaju, a nekad kroz sporadične slučajeve nasilja u porodici, javne tragedije poznatih ličnosti ili krzo neku treću pojavu. Razgovarali smo sa stručnjacima koji ukazuju na to kroz šta prolazi naše društvo u pogledu razvoja porodice, da li ima razloga za brigu i kako različiti konflikti utiču na roditelje, a kako na dete.

Razvodi i bračni problemi

U Srbiji jeste veći stepen razvoda, ali to ne mora nužno da bude veća šteta po dete, kaže za 021 psiholog i urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak. Veća stopa razvoda u našoj statistici može da znači da su problemi u brakovima nekada bili prikriveni, a muškarci i žene bili u braku samo zbog dece.

"To već jeste bila veća šteta po decu. Najčešće, kada je razvod, negativne pojave su kad jedan roditelj ne dozvoljava drugom da viđa dete ili kad se roditelji prepucavaju preko dece i javlja se briga kako jedan roditelj utiče na dete i da li ga okreće protiv drugog roditelja. Najgora opcija je kad dete uopšte ne viđa svoje roditelje. Trebalo bi mnogo više da vodimo računa o tome da, i kad se razvedemo, mi više nismo partneri, ali smo koroditelji. Negde moramo da komuniciramo i partnersko savetovanje je dobra opcija i nakon razvoda. Razvod nije kraj, to je novi početak jednog novog života i moramo da se adaptiramo zarad svog zdravlja, ali i zarad dece", smatra Jasmina Mihnjak.

Kako dodaje, uz razvoj psihologije kao stručne naučne grane, razvilo se i mnogo metoda koje su kvazipsihološke, ali se odlično reklamiraju i prave problem porodicama koje ne dobijaju stručnu pomoć koja je potrebna.

"Postoje i neke stvari koje nisu struka, ali pomažu ljudima i mislim da je to važno predočiti. Ljudi treba da znaju ko je šta i ko radi u branši, a primer za to je aktuelna nelogičnost po pitanju telesnog kažnjavanja dece. Srozala se nauka - neke kolege od sebe su napravile zvezde i ne rade sistemski, kako bi trebalo sistemski, a istovremeno se prava deteta nazivaju novotarijama, što nikako nije tačno", dodaje urednica portala Bebac za 021.

Da li je problem u detetu ili u roditeljima?

Različiti su razlozi zbog kojih porodice dolaze u porodična savetovališta, ali praksa pokazuje da porodice dolaze kad se javi problem čiji je nosilac dete, kaže za 021 psiholog Miljana Marić Ognjenović iz Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija. Ti problemi kod dece su loše ocene, delikventnost i drugo, ali se ubrzo po početku sistemske terapije dolazi do pravog razloga za problem.

"Porodica, da bi bila stabilna, mora da se sastoji iz više komponenti koje je održavaju. Dešava se da ponekad dete bude ta komponenta koja održava ceo sistem, celu porodicu, a tada je detetov problem zapravo u funkciji očuvanja partnerskog odnosa oba roditelja. Dete može sebe da u ovoj situaciji vidi kao krivca, uzročnika ili u nekoj trećoj ulozi, što zavisi od samog deteta", pojašnjava Miljana Marić Ognjenović.

Na pitanje 021 da li deca od "malih nogu" shvataju da se mama i tata svađaju, naša sagovornica kaže da deca možda ne mogu rečima da objasne sukob koji vide i osećaju, ali zato razvijaju strategije kako da se sa problemom u porodici nose.

"I upravo te strategije i nivo razumevanja koje dete ima roditelji ne vide i ne shvataju. Svi mi imamo urođeni kapacitet da preživimo u bilo kakvim situacijama, pa tako i kad se jave intenzivni konfikti, a roditelji često ne znaju da su upravo njihovi sukobi doveli do promene u ponašanju deteta. Na terapiji najčešće ne navode svoj sukob, već se žale na problem deteta, a to nije problem deteta već u braku i tako ga i mi tretiramo. U tom slučaju je potrebno da roditelji budu spremni da rešavaju sukobe, a nekako stičem utisak da je u našoj kulturi konflikt nešto što je loše, ali to ne mora da bude slučaj", navodi naša sagovornica.

Kako dodaje, nije najbolje da dete bude potpuno izolovano od raznih pitanja jer je realnost da će dete sutra biti u vršnjačkoj grupi u kojoj će imati drugačija mišljenja, što treba poštovati i podržavati.

Da li deca kopiraju roditelje?

Jedan od oblika učenja je učenje po modelu, a ako je naš model u porodici bio nekvalitetan i pun konflikata, njega ćemo usvojiti, pojašnjava Miljana Marić Ognjenović iz Centra Harmonija. Međutim, partnerske odnose koje ćemo razviti kopiramo od odnosa koji je naš prvi vršnjački odnos, najčešće sa bratom ili sestrom.

"Najčešće biramo partnere koji liče na našeg brata ili sestru, pa će naš odnos i razmena koju ćemo imati u smislu brige, razmena ljubavi i intimnosti ličiti na razmenu koju smo imali sa bratom ili sestrom. Takođe, neke procese smo naučili od roditelja - ako je majka bila dominantna žena u porodici i donosila odluke, ćerka će ovo usvojiti i birati partnera koji je submisivniji i moći će da se nosi s tim", dodaje naša sagovornica.

Zdravi porodični odnosi razvijaju se i kad pustite dete da bude dete - da se igra, analizira emocije i ima slobodno vreme, naglašava psiholog Jasmina Mihnjak. Ovo pravo deteta često se narušava zbog previše vannastavnih aktivnosti koji se nameću detetu, što je potpuno pogrešan pristup.

"Roditelji se danas bave ranim razvojem u drugoj krajnosti. Ne treba raditi samo na razvijanju inteligencije, već i na tome da dete stekne osećaj da je sredina za njega sigurno mesto za život. Važno je da osluškujemo potrebe deteta", dodaje naša sagovornica.

Na pitanje 021 da li bi uvođenje sistemskih "škola roditeljstva" u Srbiji popravilo situaciju i roditeljima približilo neke dobre obrasce vaspitanja, psiholog Miljana Marić Ognjenović misli da ne bi.

"Znanje je potrebno, ali ne u tom obliku. Nama su prekopotrebni programi podrške ranom razvoju i veštinama, gde će roditelji konkretno, na svojim primerima, iskustveno analizirati šta i kako rade. Na taj način će i mnogo bolje shvatiti gde eventualno greše", zaključuje Marić Ognjenović.

--------

Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

@...

06.12.2019 • 08:59

ugledanje

Na domaće zadatke i učiteljicu. Zato je važno da učiteljice budu dobro odabrane.

0 0 0
...

04.12.2019 • 07:16

Kriva je država. Roditelji rade po ceo dan(noć). Nema ih kući, a deca treba sama sebe da vaspitavaju? Deca gledaju kako se roditelj ponaša i usvaja tek model. Ako roditelja nema kuci, na koga da se ugleda?

5 2 +3
Neša

04.12.2019 • 06:03

Ah

Krivi su oni koji nameću "društvene vrednosti" iz ličnih interesa i njihovi poslušni izvršioci koji ih, "naš" izraz, implementiraju čak i silom. Suštinsko je pitanje: Ko je "društvo".

6 0 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.