U kome je problem - u roditeljima ili u detetu?
Porodično savetovanje sve je popularnije, pa se čitave porodice sve češće nalaze pred stručnjacima u nadi da će pronaći rešenje za određene probleme - najčešće u ponašanju deteta.
Foto: Pixabay
Međutim, uzroci problema u ponašanju deteta najčešće ne potiču od samih mališana, već su reakcija na ono što se dešava u porodici i na odnose između majke i oca. Upravo ova činjenica teško pada brojnim roditeljima, koji odbijaju da preuzmu odgovornost i time dalje narušavaju detinjstvo svoje dece.
Roditeljstvo je tema koja se u javnosti provlači na različite načine - nekad kroz statistiku o broju razvoda u Srbiji i alarmima da nam se porodice raspadaju, a nekad kroz sporadične slučajeve nasilja u porodici, javne tragedije poznatih ličnosti ili krzo neku treću pojavu. Razgovarali smo sa stručnjacima koji ukazuju na to kroz šta prolazi naše društvo u pogledu razvoja porodice, da li ima razloga za brigu i kako različiti konflikti utiču na roditelje, a kako na dete.
Razvodi i bračni problemi
U Srbiji jeste veći stepen razvoda, ali to ne mora nužno da bude veća šteta po dete, kaže za 021 psiholog i urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak. Veća stopa razvoda u našoj statistici može da znači da su problemi u brakovima nekada bili prikriveni, a muškarci i žene bili u braku samo zbog dece.
"To već jeste bila veća šteta po decu. Najčešće, kada je razvod, negativne pojave su kad jedan roditelj ne dozvoljava drugom da viđa dete ili kad se roditelji prepucavaju preko dece i javlja se briga kako jedan roditelj utiče na dete i da li ga okreće protiv drugog roditelja. Najgora opcija je kad dete uopšte ne viđa svoje roditelje. Trebalo bi mnogo više da vodimo računa o tome da, i kad se razvedemo, mi više nismo partneri, ali smo koroditelji. Negde moramo da komuniciramo i partnersko savetovanje je dobra opcija i nakon razvoda. Razvod nije kraj, to je novi početak jednog novog života i moramo da se adaptiramo zarad svog zdravlja, ali i zarad dece", smatra Jasmina Mihnjak.
Kako dodaje, uz razvoj psihologije kao stručne naučne grane, razvilo se i mnogo metoda koje su kvazipsihološke, ali se odlično reklamiraju i prave problem porodicama koje ne dobijaju stručnu pomoć koja je potrebna.
"Postoje i neke stvari koje nisu struka, ali pomažu ljudima i mislim da je to važno predočiti. Ljudi treba da znaju ko je šta i ko radi u branši, a primer za to je aktuelna nelogičnost po pitanju telesnog kažnjavanja dece. Srozala se nauka - neke kolege od sebe su napravile zvezde i ne rade sistemski, kako bi trebalo sistemski, a istovremeno se prava deteta nazivaju novotarijama, što nikako nije tačno", dodaje urednica portala Bebac za 021.
Da li je problem u detetu ili u roditeljima?
Različiti su razlozi zbog kojih porodice dolaze u porodična savetovališta, ali praksa pokazuje da porodice dolaze kad se javi problem čiji je nosilac dete, kaže za 021 psiholog Miljana Marić Ognjenović iz Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija. Ti problemi kod dece su loše ocene, delikventnost i drugo, ali se ubrzo po početku sistemske terapije dolazi do pravog razloga za problem.
"Porodica, da bi bila stabilna, mora da se sastoji iz više komponenti koje je održavaju. Dešava se da ponekad dete bude ta komponenta koja održava ceo sistem, celu porodicu, a tada je detetov problem zapravo u funkciji očuvanja partnerskog odnosa oba roditelja. Dete može sebe da u ovoj situaciji vidi kao krivca, uzročnika ili u nekoj trećoj ulozi, što zavisi od samog deteta", pojašnjava Miljana Marić Ognjenović.
Na pitanje 021 da li deca od "malih nogu" shvataju da se mama i tata svađaju, naša sagovornica kaže da deca možda ne mogu rečima da objasne sukob koji vide i osećaju, ali zato razvijaju strategije kako da se sa problemom u porodici nose.
"I upravo te strategije i nivo razumevanja koje dete ima roditelji ne vide i ne shvataju. Svi mi imamo urođeni kapacitet da preživimo u bilo kakvim situacijama, pa tako i kad se jave intenzivni konfikti, a roditelji često ne znaju da su upravo njihovi sukobi doveli do promene u ponašanju deteta. Na terapiji najčešće ne navode svoj sukob, već se žale na problem deteta, a to nije problem deteta već u braku i tako ga i mi tretiramo. U tom slučaju je potrebno da roditelji budu spremni da rešavaju sukobe, a nekako stičem utisak da je u našoj kulturi konflikt nešto što je loše, ali to ne mora da bude slučaj", navodi naša sagovornica.
Kako dodaje, nije najbolje da dete bude potpuno izolovano od raznih pitanja jer je realnost da će dete sutra biti u vršnjačkoj grupi u kojoj će imati drugačija mišljenja, što treba poštovati i podržavati.
Da li deca kopiraju roditelje?
Jedan od oblika učenja je učenje po modelu, a ako je naš model u porodici bio nekvalitetan i pun konflikata, njega ćemo usvojiti, pojašnjava Miljana Marić Ognjenović iz Centra Harmonija. Međutim, partnerske odnose koje ćemo razviti kopiramo od odnosa koji je naš prvi vršnjački odnos, najčešće sa bratom ili sestrom.
"Najčešće biramo partnere koji liče na našeg brata ili sestru, pa će naš odnos i razmena koju ćemo imati u smislu brige, razmena ljubavi i intimnosti ličiti na razmenu koju smo imali sa bratom ili sestrom. Takođe, neke procese smo naučili od roditelja - ako je majka bila dominantna žena u porodici i donosila odluke, ćerka će ovo usvojiti i birati partnera koji je submisivniji i moći će da se nosi s tim", dodaje naša sagovornica.
Zdravi porodični odnosi razvijaju se i kad pustite dete da bude dete - da se igra, analizira emocije i ima slobodno vreme, naglašava psiholog Jasmina Mihnjak. Ovo pravo deteta često se narušava zbog previše vannastavnih aktivnosti koji se nameću detetu, što je potpuno pogrešan pristup.
"Roditelji se danas bave ranim razvojem u drugoj krajnosti. Ne treba raditi samo na razvijanju inteligencije, već i na tome da dete stekne osećaj da je sredina za njega sigurno mesto za život. Važno je da osluškujemo potrebe deteta", dodaje naša sagovornica.
Na pitanje 021 da li bi uvođenje sistemskih "škola roditeljstva" u Srbiji popravilo situaciju i roditeljima približilo neke dobre obrasce vaspitanja, psiholog Miljana Marić Ognjenović misli da ne bi.
"Znanje je potrebno, ali ne u tom obliku. Nama su prekopotrebni programi podrške ranom razvoju i veštinama, gde će roditelji konkretno, na svojim primerima, iskustveno analizirati šta i kako rade. Na taj način će i mnogo bolje shvatiti gde eventualno greše", zaključuje Marić Ognjenović.
--------
Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ukinuta vanredna situacija u Majdanpeku, na snazi još u tri opštine
17.01.2026.•
1
Štab za vanredne situacije Opštine Majdanpek ukinuo je danas vanrednu situaciju u toj opštini, proglašenu pre 10 dana nakon kvara na elektro-energetskoj mreži zbog snega i ledene kiše.
Otvaranje prijava za generalnog direktora RTS-a zakazano za 22. januar
17.01.2026.•
0
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) saopštio je da će 22. januara biti održana sednica na kojoj će biti otvorene prijave pristigle na konkurs za generalnog direktora tog medija.
VIDEO Nemački državljanin "divljao" na putu Ruma-Šabac: Vozio 238 km/h, ograničenje 130 km/h
17.01.2026.•
14
Saobraćajna policija presretačem je oko podneva na području opštine Ruma zaustavila četrdesetjednogodišnjeg državljanina Nemačke koji se "BMW-om" kretao brzionom 238,9 km/h na putu Ruma-Šabac.
Niški studenti u blokadi sutra organizuju skup podrske profesorki Jeleni Kleut
17.01.2026.•
2
Studenti u blokadi niškog Univerziteta u nedelju, 18. januara, organizuju skup podrške "Ne pristajemo, ne ćutimo", u znak podrške profesorki novosadskog Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut.
Delegacija EP razgovaraće s parlamentom, Vladom i civilnim sektorom
17.01.2026.•
4
Poslanici Evropskog parlamenta posetiće Beograd 23. januara kako bi razgovarali o tekućim naporima Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, objavljeno je na sajtu Spoljnopolitičkog odbora EP.
Nauru će učestvovati na Ekspu 2027
17.01.2026.•
11
Republika Nauru, ostrvska država u srcu Okeanije, potvrdila je učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, saopštilo je danas preduzeće Ekspo 2027 doo.
Monarhisti: Srbi na Kosovu postali stranci u rođenoj zemlji zahvaljujući režimu
17.01.2026.•
3
Savez Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju upozorio je da primena Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji stavlja Srbe u poziciju stranaca u sopstvenoj zemlji.
Izbori 2026: Vučić odugovlači, studenti jačaju kampanju
17.01.2026.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlaže izbore, ali je neizvesno koliko mu to ide u prilog. Studenti se bave jačanjem logistike, dok se izvesno spremaju još neke opozicione kolone. Da li je to dovoljno za pobedu?
Ministarstvo: Kvar na deponiji Duboko izazvao izlivanja procednih voda u Turski potok
17.01.2026.•
2
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je sinoć uspešno saniran kvar u sabirnom šahtu lagune na deponiji "Duboko" kod Užica, zbog kojeg je došlo do izlivanja procednih voda u Turski potok.
EPS produžio rok za ostvarivanje popusta za decembarske račune
17.01.2026.•
15
Kompanija "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštila je da je do 24. januara produžila rok za ostvarivanje popusta od sedam odsto za decembarske račune.
Mrdić: "Zbog lošeg rada tužilaštva neke stvari moraju da se menjaju"
17.01.2026.•
1
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, predlagač izmene seta pravosudnih zakona o kojima poslanici raspravljaju, rekao je danas da se nada promenama i u Zakonu o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Dolovac: Predložene izmene zakona urušavaju nezavisnost javnog tužilaštva
17.01.2026.•
4
Ambasadorka Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, izrazila je zabrinutost zbog navedenih predloženih izmena i dopuna pravosudnih zakona.
Janjić: Ana Brnabić će biti u Srbiji tokom posete misije Evropskog parlamenta
17.01.2026.•
11
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić objavio je na društvenoj mreži Iks da će predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ipak biti u Srbiji za vreme posete misije Evropskog parlamenta.
Osumnjičen za krađu novca iz crkve u Kragujevcu
16.01.2026.•
1
Kragujevačka policija uhapsila je B. M. (36) iz okoline Jagodine, koji je osumnjičen za krađu.
MUP: Saobraćajna policija će narednih dana pojačati kontrole
16.01.2026.•
2
MUP apeluje na vozače da dosledno poštuju saobraćajne propise, koriste propisanu zimsku opremu, prilagode brzinu stanju kolovoza i vremenskim uslovima i održavaju bezbedno odstojanje, kako bi se smanjio rizik od udesa.
Vlada Srbije: Bela tehnika za opštine koje su proglasile vanrednu situaciju
16.01.2026.•
0
Vlada Srbije je danas odlučila da lokalne samouprave koje su 12. januara imale proglašenu vanrednu situaciju zbog snežnih padavina, a prema spiskovima prijave štete, dobiju male kućne aparate i belu tehniku.
U Sopotu pronađeno beživotno telo muškarca
16.01.2026.•
0
Telo muškarca pronađeno je danas u šumi kod Ripnja, sela u beogradskoj opštini Sopot, javljaju mediji.
Direktor Srbijavoza: Otvaranje pruge do Budimpešte do 15. marta, osam polazaka dnevno, dva direktno za Beč
16.01.2026.•
40
Vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić izjavio je da se puštanje u saobraćaj pruge između Beograda i Budimpešte očekuje između 20. februara i 15. marta.
Sindikat: Lončar kaže da je vlada dala novac za plate u Apoteci Beograd, zaposleni ih nisu dobili
16.01.2026.•
3
Predstavnica sindikata rekla je da je ministar Zlatibor Lončar na sastanku sa zaposlenima u "Apoteci Beograd" kazao da je iznenađen što im nije isplaćeno 500 miliona dinara koje je Vlada Srbije dala za njihove plate.
Komentari 21
@...
...
Neša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar