Mladi u Srbiji odlaze od roditelja tek u četvrtoj deceniji - objašnjeno zašto

Kod nas je osamostaljivanje priblem zbog malih zarada a i bojazni gubljenja laznog ugodnog zivota.
U drustvu nisu utemeljeni faktori prosperiteta -rad, profesionalni i porodicni,red , životna disciplina ,poštovanje života..
Uzori su nam -prevrtljivi politicari,silikonske lepotice, kriminalci...
A mi samoproklamovani pametnjakovići- podstanarski gologuzani.

Само војни рок нас спашава оваквих маминих маза. Када би 2 или 3 године провели ван родитељске куће радећи бесплатно за државу наравно, јер од ње су само добијали, а не и давали, научили би нешто. Значи, војни рок три године ако имаш више од 30 година живиш са родитељима и и немаш децу, па да видимо раст наталитета. Да се радује српски род и да се рађа што више српчића за српски свет.

I mi stariji bi ziveli kod roditelja da su zivi.
Nema samostalnosti bez sopstvenih prihoda.
A politicari vode rat da se zivi od 32 ili 35 ili 39000 dinara.
Gde jos treba da motam kablove ili da berem maline, da bih se oslobodio roditelja i poceo da zivim kao covek. NEMACKA ocigledno.

'ladno botovi odjednom nalupali minuseve i na ovoj temi...

"....deca su na kraju dana najmanje kriva što su ih roditelji doveli na svet u propaloj državi bez budućnosti."

Živim i radim u Holandiji već godinama sa porodicom. Deca rade od šesnaeste godine, to je potpuno uobičajeno, uz školu naravno koja je prioritet. Deca koja žele da studiraju znaju unapred koji će fakultet upisati i gde će studirati. Sobu u studentskim gradovima je izuzetno teško naći te se traži i po 6 meseci. Ali sve sve je podređeno tome da se mladi što pre osamostale.

Naravno da je teško osamostaliti se, teško je bilo i roditeljima u početku, odricali su se da bi stekli . Nego danas malo ko hoće da se potrudi,lakše je biti roditeljima na grbači . Komfor pre svega .

Nema to veze sa finansijama, problem je sto su navikli na lagodan zivot i lakse im je tako nego da se osamostale. Ko god ima volje sam sebi da krci put i hoce da se potrudi moze uspesno da se osamostali bez obzira iz koliko lose finansijske situacije dolazi. Finansije su samo izgovor za lenje ili one sto nemaju nikakvu strucnu vestinu od koje mogu da zarade, pa im je drzava kriva sto nemaju platu 1000e a rade na kasi jer nista drugo ne znaju, jer su celu mladost izlazili, igrali igrice, visili po kladionicama umesto da uce i rade.

Tek nedavno sam se osamostalio (33), ne racunajuci gastarbajterske "izlete" u groznom smestaju. Da su finansije dozvoljavale, otisao bih sa 18 od roditelja. Vecina mladih bi da se osamostali, ali ne mogu zbog novca. Lako je psiholozima da prosipaju price, narocito onim starijima koji su dobili komunisticke stanove. I nemojte da nas usporedjujete sa nordijskim zemljama. U jednoj Danskoj, dobrog studenta ceka ne garsonjera, nego jednoiposoban stan plus stipendija (kako mi rece jedan Exit-ovac). Verujem da je slicno i u pomenutoj Svedskoj.

Nema ništa loše ni živeti kod roditelja ako si zaposlen i štedeti pare za učešće za kredit. Isto tako deca su na kraju dana najmanje kriva što su ih roditelji doveli na svet u propaloj državi bez budućnosti. Retko koji tinejdžer ili čovek u dvadesetim ne mašta da se odvoji od roditeljskih očiju.