Šuti, moj dječače plavi. Slušaj mamu i tatu

Mnogo mi se dopada kako je ovaj tekst napisan!

Ja sam zaljubljen u hathor

Koliko sam ja razumela, poenta ovog teksta nije da li neko vodi dete na sportic, fudbal, ntc... ili ne, poenta je iz kojih pobuda to roditelji rade. Za detetovo dobro, ili za svoje dobro u smislu, osecace se sami vise vrednim ako je njihovo dete u aktivnostima bolje od prosecnog. Poenta teksta je da roditeljstvo nije samo odgajanje deteta kao "projekta" nego i odgajanje sebe i ugadjanje sebi, ali ne kroz dete nego kroz svoje i samo svoje zelje. Poenta je da i dete ima svoje zelje, a to sigurno nisu svakodnevne aktivnosti, jer svakom detetu je bitna samo najobicnija igra, nije bitno da li se igra na engleskom, ntc, uci matematiku... Poenta je da je sasvim ok da dete nekad ne radi ama bas NISTA ako nama kao roditeljima nije do vozanja i vodjenja na aktivnosti. Poenta je da dete nije takmicenje u roditeljstvu izmedju roditelja. Zar ne?!

Као родитељ сматрам да ми је обавеза да своје дете научим да буде добар и поштен човек. Да га оспособим за живот и пустим да ствара своју породицу. Не желим да лечим своје комплексе са њим тиме што ћу га форсирати да оствари моје неостварене дечачке снове, нити мислим да ће тиме што ћу му купити скупе патике бити бољи од других. Тешко је то све остварити у данашњем друштву које је искомплексирано до бола и које размишља само кроз новац на који гледају као једино мерило нечијег квалитета.

Bravo pravo u metu!

Kad pocne prica i hvaljenje dodje mi da pobegnem...tesko osobi sa iole vecim IQ na tim rodjendanima i takmicenjima. Jadna deca s takvim roditeljima.

Čitam cesto Vaše tekstove, sve na mestu. Ono što mi "para uši" je to što mi se nekako čini da su napisani samo za jedan sloj društva. Onaj sa redovnim primanjima i krovom nad glavom. Činjenica je da je takvih opasno sve manje i manje. Sve više stanovnika ovog grada kopa po kontejnerima. Volela bih da pročitam nešto i na tu temu od Vas. Hvala.

Uvek se divim onima koji imaju vremena da pišu besmislene komentare, ali ne i da pročitaju tekst ili makar provere o čemu pišu. Ovaj tekst je pisala mama troje dece, tako da, valjda, zna šta radi. Ja imam dvoje, nijedno nije išlo na sportić pre predškolskog, na engleski je ćerka krenula sa 8 (i to zato što škola očekuje da dete zna engleski, a ne da ga nastavnica nauči), klinac ide u muzičko zabavište pošto voli da peva... Ali, sve to nije bitno, pošto su deca različita i nešto što interesuje jedno, ne mora i drugo. Tako da postoji socijalizacija i van sportića, postoji razvijanje pažnje i logike i van NTC-Mensa-Mali genijalci programa, postoji zabava i van telefona sa 6-7 godina... A ako vam je dete spasio sportić, onda definitvno negde grešite. Uzgred, sportić, atletika, gimnastika, plivanje... služe za pravilno držanje. Fudbal sa 5 godina služi samo mamama i tatama da leče svoje komplekse.

Molim Vas da čitate pažljivo.

Mi smo odrastali u drugo vreme...

Iskreno ja i jesam pričao engleski sa 5, znao sva slova i sabiranje i oduzimanje do 10...

Nije mi bio potreban sport jer sam po ceo dan bio u velikom dvorištu i igrao se sa loptom...

Danas se deca vode i voze, zato što su zatvoreni u 4 zida dok su roditelji 8h na poslu, zato što nemaju više branka kockicu i crtani u 7:15 imaju umobolne sadržaje na TV-u i tabletu po čitav dan, ako i toga nestane imaju igrice na telefonima, tabletima, televizorima... Imaju na hiljade bezvrednih kineskih igračaka...

Da bi pisala o ovome posteno moras biti roditelj. Postoje mnogi problemi u roditeljstvu i nije lako. Ni malo nije lako ni ocu ni majci. Sportovi se forsiraju od 5. Godine ne radi prestiza nego radi kicmi koje se lose drze od malih nogu. To je slucaj kod nas. Trunke kompleksa nemamo. Takodje deca idu na sport jer je socijalizacija u gradovima za petogodisnjake teska. Nase dete je sportic spasao psiholoski i fizicki. Kad budes i ako budes imala decu videces kako ces razmisljati kad osetis da sa detetom nije nesto u redu socijalno ili fizicki i upisaces ga na bilo sta samo da bude ok. Novo vreme, novi problemi, nova resenja. Ne drami, ne kukaj.

Tekst koji oslikava sitiuaciju u celom drustvu, ne samo kod nas nego u celom svetu….

Otišlo se predaleko, svi su poludeli , treba malo zastati, vratiti film, možda ugasiti fb, inst, mreže.....i napraviti svoju mrežu sa decom i sebi dragim ljudima, raditi stvari tako da niko ne zna, ne pričati, ne slikati šta se dešava u našim "privatnim" životima, kućama...Tada bi se možda jasnije videlo koliko toga radimo jer je tako popularno, a koliko je onoga što je zaista važno . Roditeljstvo je samo deo, važan ,ali samo deo nas , da bi bio dobar roditelj moraš imati život i mimo dece.

za tekst.