Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd
Milorad Antić je naveo za
Euronews Srbija da on nije za navedenu promenu. Istakao je da je skraćivanje časova ozbiljna problematika.
"Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje stare nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta", kazao je Antić.
Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta.
"Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga", rekao je Antić.
Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.
"Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate", rekao je on.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.
"Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija", zaključio je Antić.
Učiteljica jedne beogradske škole je za Euronews Srbija navela da đaci mogu da održe koncentraciju i duže od 45 minuta.
"Mi radimo na međupredmetnoj povezanosti, da nema jasne granice između časova. Gradivo se širi u koncentričnim krugovima i časovi su dinamični jer imaju znanja iz prethodnih razreda", objasnila je ona.
Istakla je da časovi treba da se drže tako da učenici budu aktivni tokom obrade novog gradiva.
"Ukoliko učitelji ili nastavnici pričaju pola sata bez prekida, đacima to postaje zamorno i gube koncentraciju vrlo brzo. Međutim, ako je čas dinamičan, onda oni nemaju nikakav problem sa koncentracijom i mogu da budu veoma aktivni", zaključila je učiteljica.
Pedagoškinja i psihološkinja Jelena Kenić smatra da skraćivanje časova ne bi donelo pozitivne promene.
"Mislim da treba da se bavimo time zbog čega je došlo do smanjene pažnje. Šta uzrokuje smanjenu pažnju kod dece? I šta je to u ranom razvoju što utiče da deca u prvom, drugom i ostalim razredima deluju kao da nisu dovoljno spremna da održe svoju pažnju 45 minuta, što je uobičajeno trajanje časa, time treba da se bavimo", kazala je sagovornica Euronews Srbija.
Kenić je dodala da današnje generacije sigurno drugačije funkcionišu od prethodnih zato što se sve ubrzalo.
"To vidim kod onih najmlađih kad ih testiram za polazak u prvi razred. Vidim da su nešto slabije verbalne sposobnosti, deca su manje govorljiva, više glasova ne znaju da izgovore. Mnogo ređe se susreću sa olovkom, mnogo ređe sa pisanjem i imaju nešto slabiju pažnju. Neke manifestacije pokazuju da je pažnja smanjena. Na primer, okreću se, ne mogu da zadrže pažnju na materijalu, žele da ustanu", navela je ona.
Napomenula je da misli da je izloženost telefonima doprinela tome da im pažnja bude smanjena.
"Ono što se razmatra i što pokazuju novija istraživanja to je da ekrani svakako utiču na razvoj deteta u ranom periodu, dakle na njegovu pažnju, na njegovo funkcionisanje, na njegov verbalni razvoj", rekla je ona.
Objasnila je da se tokom korišćenja mobilnog telefona ne aktivira mozak i da izlaganje informacijama nije isto što i učenje.
"Ako želimo da deca budu spremna za novi svet, njima treba sve što im je ranije trebalo. Trebalo bi da znaju da uče, da znaju da razmišljaju, da znaju da kritički misle, da selektuju informacije i da budu spremna da u ovaj svet donesu nešto novo, neko novo razmišljanje. To je veoma složen proces i ako nam je cilj da deca izađu takva iz škole, mi školu moramo promeniti, ali to mora biti veoma promišljeno da bi se taj cilj postigao", kazala je Kenić.
Komentari 44
L
Nisam uopšte napisao da nema potrebe za trogodišnjim srednjim školama (pročitajte ponovo), i one treba da postoje. Tačno se zna šta bi trebalo da se uči u tim školama i na koji način. To je nekada u SFRJ bilo ono što se sada reklamira kao neko dualno obrazovanje, samo da ne bude na neki tzv. "naš način".
Kod "jačih" smerova na četvororgodišnjim smerovima koje sam spomenuo svakako treba određene bazične predmete podići na viši nivo. Taj predmet je uglavnom matematika, mada može biti i neki drugi u zavisnosti od smera.
Jedno je sigurno, već u osnovnoj školi je mnogo nepotrebnih predmeta, napisao neke u ranijem komentaru.
Naravno, u srednjim školama ne treba mešati stručnu školu i gimnaziju opšteg tipa, a isto tako ni specijalizovane gimnazije ne treba mešati sa gimnazijom opšteg tipa pošto treba da su veoma različite.
A to što trgovac u prodavnici ne ume da vam odgovori na pitanja u vezi sa robom je zato što ga zabole za robu i sve ostalo u radnji pošto su im plate mizerne i mole Boga da pronađu bolje radno mesto, ili da što pre odu kući. To nema nikakve veze sa školovanjem.
Isto tako ni to što vam tzv. majstor samo šraf ume zavrtati nema veze sa školom zato što oni koji umeju da rade su uglavnom u zemljama EU (manje verovatno na istoku u Rusiji, Kini itd.), veoma malo pravih majstora je ostalo u državi, a velika većina su priučeni (ili ni to), pa tako i rade. Danas pronaći normalnog majstora je umetnost.
Dakle, škola je u ovom slučaju manji problem
Nestor
Vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar